²² Tada dovedoše k Njemu besnoga koji beše nem i slep; i isceli ga da nemi i slepi stade govoriti i gledati.

²³ I divljahu se svi ljudi govoreći: Nije li ovo Hristos, sin Davidov?

²⁴ A fariseji čuvši to rekoše: Ovaj drugačije ne izgoni đavola do pomoću Veelzevula kneza đavolskog.

²⁵ A Isus znajući misli njihove reče im: Svako carstvo koje se razdeli samo po sebi, opusteće; i svaki grad ili dom koji se razdeli sam po sebi, propašće.

²⁶ I ako sotona sotonu izgoni, sam po sebi razdelio se; kako će dakle ostati carstvo njegovo?

²⁷ I ako ja pomoću Veelzevula izgonim đavole, sinovi vaši čijom pomoću izgone? Zato će vam oni biti sudije.

²⁸ A ako li ja Duhom Božijim izgonim đavole, dakle je došlo k vama carstvo nebesko.

²⁹ Ili kako može ko ući u kuću jakoga i pokućstvo njegovo oteti, ako najpre ne sveže jakoga? I onda će kuću njegovu opleniti.

³⁰ Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, prosipa.

³¹ Zato vam kažem: svaki greh i hula oprostiće se ljudima; a na Duha Svetog hula neće se oprostiti ljudima.

³² I ako ko reče reč na Sina čovečijeg, oprostiće mu se; a koji reče reč na Duha Svetog, neće mu se oprostiti ni na ovom svetu ni na onom.

³³ Ili usadite drvo dobro, i rod njegov biće dobar; ili usadite drvo zlo, i rod njegov zao biće; jer se po rodu drvo poznaje.

³⁴ Porodi aspidini! Kako možete dobro govoriti, kad ste zli? Jer usta govore od suviška srca.

³⁵ Dobar čovek iz dobre kleti iznosi dobro; a zao čovek iz zle kleti iznosi zlo.

³⁶ A ja vam kažem da će za svaku praznu reč koju kažu ljudi dati odgovor u dan strašnog suda.

³⁷ Jer ćeš se svojim rečima opravdati, i svojim ćeš se rečima osuditi.

³⁸ Tada odgovoriše neki od književnika i fariseja govoreći: Učitelju! Mi bi radi od tebe znak videti.

³⁹ A On odgovarajući reče im: Rod zli i preljubotvorni traži znak; i neće mu se dati znak osim znaka Jone proroka.

⁴⁰ Jer kao što je Jona bio u trbuhu kitovom tri dana i tri noći: tako će biti i Sin čovečiji u srcu zemlje tri dana i tri noći.

⁴¹ Ninevljani izići će na sud s rodom ovim, i osudiće ga; jer se pokajaše Joninim poučenjem: a gle, ovde je veći od Jone.

⁴² Carica južna izići će na sud s rodom ovim, i osudiće ga; jer ona dođe s kraja zemlje da sluša premudrost Solomunovu: a gle, ovde je veći od Solomuna.

⁴³ A kad nečisti duh iziđe iz čoveka, ide kroz bezvodna mesta tražeći pokoja, i ne nađe ga.

⁴⁴ Onda reče: Da se vratim u dom svoj otkuda sam izišao; i došavši nađe prazan, pometen i ukrašen.

⁴⁵ Tada otide i uzme sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši žive onde; i bude potonje gore čoveku onom od prvog. Tako će biti i ovome rodu zlome.

⁴⁶ Dok On još govoraše s ljudima, gle, mati Njegova i braća Njegova stajahu napolju i čekahu da govore s Njime.

⁴⁷ I neko Mu reče: Evo mati Tvoja i braća Tvoja stoje na polju, radi su da govore s Tobom.

⁴⁸ A On odgovori i reče onome što Mu kaza: Ko je mati moja, i ko su braća moja?

⁴⁹ I pruživši ruku svoju na učenike svoje reče: Eto mati moja i braća moja. Jer ko izvršuje volju Oca mog koji je na nebesima, onaj je brat moj i sestra i mati.

¹ I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

² I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

³ I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

⁴ I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

⁵ A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

⁶ I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

⁷ A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

⁸ A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

⁹ Ko ima uši da čuje neka čuje.

¹⁰ I pristupivši učenici rekoše Mu: Zašto im govoriš u pričama?

¹¹ A On odgovarajući reče im: Vama je dano da znate tajne carstva nebeskog, a njima nije dano.

¹² Jer ko ima, daće mu se, i preteći će mu; a koji nema, uzeće mu se i ono što ima.

¹³ Zato im govorim u pričama, jer gledajući ne vide, i čujući ne čuju niti razumeju.

¹⁴ I zbiva se na njima proroštvo Isaijino, koje govori: Ušima ćete čuti, i nećete razumeti; i očima ćete gledati, i nećete videti.

¹⁵ Jer je odrvenilo srce ovih ljudi, i ušima teško čuju, i oči su svoje zatvorili da kako ne vide očima, i ušima ne čuju, i srcem ne razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.

¹⁶ A blago vašim očima što vide, i ušima vašim što čuju.

¹⁷ Jer vam kažem zaista da su mnogi proroci i pravednici želeli videti šta vi vidite, i ne videše; i čuti šta vi čujete, i ne čuše.

¹⁸ Vi pak čujte priču o sejaču:

¹⁹ Svakome koji sluša reč o carstvu i ne razume, dolazi nečastivi i krade posejano u srcu njegovom: to je oko puta posejano.

²⁰ A na kamenu posejano to je koji sluša reč i odmah s radosti primi je,

²¹ Ali nema korena u sebi, nego je nepostojan, pa kad bude do nevolje ili ga poteraju reči radi, odmah udari natrag.

²² A posejano u trnju to je koji sluša reč, no briga ovog sveta i prevara bogatstva zaguše reč, i bez roda ostane.

²³ A posejano na dobroj zemlji to je koji sluša reč i razume, koji dakle i rod rađa, i donosi jedan po sto, a jedan po šezdeset, a jedan po trideset.

²⁴ Drugu priču kaza im govoreći: Carstvo je nebesko kao čovek koji poseja dobro seme u polju svom,

²⁵ A kad ljudi pospaše, dođe njegov neprijatelj i poseja kukolj po pšenici, pa otide.

²⁶ A kad niče usev i rod donese, onda se pokaza kukolj.

²⁷ Tada dođoše sluge domaćinove i rekoše mu: Gospodaru! Nisi li ti dobro seme sejao na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj?

²⁸ A on reče im: Neprijatelj čovek to učini. A sluge rekoše mu: Hoćeš li dakle da idemo da ga počupamo?

²⁹ A on reče: Ne; da ne bi čupajući kukolj počupali zajedno s njime pšenicu.

³⁰ Ostavite neka raste oboje zajedno do žetve; i u vreme žetve reći ću žeteocima: Saberite najpre kukolj, i svežite ga u snoplje da ga sažežem; a pšenicu svezite u žitnicu moju.

³¹ Drugu priču kaza im govoreći: Carstvo je nebesko kao zrno gorušičino koje uzme čovek i poseje na njivi svojoj,

³² Koje je istina najmanje od sviju semena, ali kad uzraste, veće je od svega povrća, i bude drvo da ptice nebeske dolaze, i sedaju na njegovim granama.

³³ Drugu priču kaza im: Carstvo je nebesko kao kvasac koji uzme žena i metne u tri kopanje brašna dok sve ne uskisne.

³⁴ Sve ovo u pričama govori Isus ljudima, i bez priče ništa ne govoraše im:

³⁵ Da se zbude šta je kazao prorok govoreći: Otvoriću u pričama usta svoja, kazaću sakriveno od postanja sveta.

³⁶ Tada ostavi Isus ljude, i dođe u kuću. I pristupiše k Njemu učenici Njegovi govoreći: Kaži nam priču o kukolju na njivi.

³⁷ A On odgovarajući reče im: Koji seje dobro seme ono je Sin čovečiji;

³⁸ A njiva je svet; a dobro seme sinovi su carstva, a kukolj sinovi su zla;

³⁹ A neprijatelj koji ga je posejao jeste đavo; a žetva je posledak ovog veka; a žeteoci su anđeli.

⁴⁰ Kao što se dakle kukolj sabira, i ognjem sažiže, tako će biti na kraju ovog veka.

⁴¹ Poslaće Sin čovečiji anđele svoje, i sabraće iz carstva Njegovog sve sablazni i koji čine bezakonje.

⁴² I baciće ih u pećognjenu: onde će biti plač i škrgut zuba.

⁴³ Tada će se pravednici zasjati kao sunce u carstvu Oca svog. Ko ima uši da čuje neka čuje.

⁴⁴ Još je carstvo nebesko kao blago sakriveno u polju, koje našavši čovek sakri i od radosti zato otide i sve što ima prodade i kupi polje ono.

⁴⁵ Još je carstvo nebesko kao čovek trgovac koji traži dobar biser,

⁴⁶ Pa kad nađe jedno mnogoceno zrno bisera, otide i prodade sve što imaše i kupi ga.

⁴⁷ Još je carstvo nebesko kao mreža koja se baci u more i zagrabi od svake ruke ribe;

⁴⁸ Koja kad se napuni, izvukoše je na kraj, i sedavši, izbraše dobre u sudove, a zle baciše napolje.

⁴⁹ Tako će biti na poletku veka: izići će anđeli i odlučiće zle od pravednih.

⁵⁰ I baciće ih u pećognjenu: onde će biti plač i škrgut zuba.

⁵¹ Reče im Isus: Razumeste li ovo? Rekoše Mu: Da, Gospode.

⁵² A On im reče: Zato je svaki književnik koji se naučio carstvu nebeskom kao domaćin koji iznosi iz kleti svoje novo i staro.

⁵³ I kad svrši Isus priče ove, otide odande.

⁵⁴ I došavši na postojbinu svoju, učaše ih po zbornicama njihovim tako da Mu se divljahu, i govorahu: Otkud ovome premudrost ova i moći?

⁵⁵ Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se mati njegova Marija, i braća njegova Jakov, i Josija, i Simon, i Juda?

⁵⁶ I sestre njegove nisu li sve kod nas? Otkud njemu ovo sve?

⁵⁷ I sablažnjavahu se o Njega. A Isus reče im: Nema proroka bez časti osim na postojbini svojoj i u domu svom.

⁵⁸ I ne stvori onde čudesa mnogih za neverstvo njihovo.

¹ U to vreme dođe glas do Iroda četvorovlasnika o Isusu;

² I reče slugama svojim: To je Jovan krstitelj; on ustade iz mrtvih, i zato čini čudesa.

³ Jer Irod uhvati Jovana, sveza ga i baci u tamnicu Irodijade radi žene Filipa brata svog.

⁴ Jer mu govoraše Jovan: Ne možeš ti nje imati.

⁵ I htede da ga ubije, ali se poboja naroda; jer ga držahu za proroka.

⁶ A kad beše dan rođenja Irodovog, igra kći Irodijadina pred njima i ugodi Irodu.

⁷ Zato i s kletvom obeća joj dati šta god zaište.

⁸ A ona naučena od matere svoje: Daj mi, reče, ovde na krugu glavu Jovana krstitelja.

⁹ I zabrinu se car; ali kletve radi i onih koji se gošćahu s njim, zapovedi joj dati.

¹⁰ I posla te posekoše Jovana u tamnici.

¹¹ I donesoše glavu njegovu na krugu, i dadoše devojci, i odnese je materi svojoj.

¹² I došavši učenici njegovi, uzeše telo njegovo i ukopaše ga; i dođoše Isusu te javiše.