¹³ I čuvši Isus, otide odande u lađi u pusto mesto nasamo. A kad to čuše ljudi, idoše za Njim pešice iz gradova.

¹⁴ I izašavši Isus vide mnogi narod, i sažali mu se za njih, i isceli bolesnike njihove.

¹⁵ A pred veče pristupiše k Njemu učenici Njegovi govoreći: Ovde je pusto mesto, a dockan je već; otpusti narod neka ide u sela da kupi sebi hrane.

¹⁶ A Isus reče im: Ne treba da idu; podajte im vi neka jedu.

¹⁷ A oni rekoše Mu: Nemamo ovde do samo pet hlebova i dve ribe.

¹⁸ A On reče: Donesite mi ih ovamo.

¹⁹ I zapovedi narodu da posedaju po travi; pa uze onih pet hlebova i dve ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi, i prelomivši dade učenicima svojim, a učenici narodu.

²⁰ I jedoše svi, i nasitiše se, i nakupiše komada što preteče dvanaest kotarica punih.

²¹ A onih što su jeli beše ljudi oko pet hiljada, osim žena i dece.

²² I odmah natera Isus učenike svoje da uđu u lađu i napred da idu na one strane dok On otpusti narod.

²³ I otpustivši narod pope se na goru sam da se moli Bogu. I uveče beše onde sam.

²⁴ A lađa beše nasred mora u nevolji od valova, jer beše protivan vetar.

²⁵ A u četvrtu stražu noći otide k njima Isus idući po moru.

²⁶ I videvši Ga učenici po moru gde ide, poplašiše se govoreći: To je utvara; i od straha povikaše.

²⁷ A Isus odmah reče im govoreći: Ne bojte se; ja sam, ne plašite se.

²⁸ A Petar odgovarajući reče: Gospode! Ako si Ti, reci mi da dođem k Tebi po vodi.

²⁹ A On reče: Hodi. I izišavši iz lađe Petar iđaše po vodi da dođe k Isusu.

³⁰ No videći vetar veliki uplaši se, i počevši se topiti, povika govoreći: Gospode, pomagaj!

³¹ I odmah Isus pruživši ruku uhvati Petra, i reče mu: Maloverni! Zašto se posumnja?

³² I kad uđoše u lađu, presta vetar.

³³ A koji behu u lađi pristupiše i pokloniše Mu se govoreći: Vaistinu Ti si Sin Božji.

³⁴ I prešavši dođoše u zemlju genisaretsku.

³⁵ I poznavši Ga ljudi iz onog mesta, poslaše po svoj onoj okolini, i donesoše k Njemu sve bolesnike.

³⁶ I moljahu Ga da se samo dotaknu skuta od Njegove haljine; i koji se dotakoše ozdraviše.

¹ Tada pristupiše k Isusu književnici i fariseji od Jerusalima govoreći:

² Zašto učenici tvoji prestupaju običaje starih? Jer ne umivaju ruke svoje kad hleb jedu.

³ A On odgovarajući reče im: Zašto i vi prestupate zapovest Božju za običaje svoje?

⁴ Jer Bog zapoveda govoreći: Poštuj oca i mater; i koji opsuje oca ili mater smrću da umre.

⁵ A vi kažete: Ako koji reče ocu ili materi: Prilog je čim bih ti ja mogao pomoći;

⁶ Može i da ne poštuje oca svog ili matere. I ukidoste zapovest Božju za običaje svoje.

⁷ Licemeri! Dobro je za vas prorokovao Isaija govoreći:

⁸ Ovi ljudi približavaju se k meni ustima svojim, i usnama poštuju me; a srce njihovo daleko stoji od mene.

⁹ No zaludu me poštuju učeći naukama i zapovestima ljudskim.

¹⁰ I dozvavši ljude, reče im: Slušajte i razumite.

¹¹ Ne pogani čoveka šta ulazi u usta; nego šta izlazi iz usta ono pogani čoveka.

¹² Tada pristupiše učenici Njegovi i rekoše Mu: Znaš li da fariseji čuvši tu reč sablazniše se?

¹³ A On odgovarajući reče: Svako drvo koje nije usadio Otac moj nebeski, iskoreniće se.

¹⁴ Ostavite ih: oni su slepe vođe slepcima; a slepac slepca ako vodi, oba će u jamu pasti.

¹⁵ A Petar odgovarajući reče Mu: Kaži nam priču ovu.

¹⁶ A Isus reče: Eda li ste i vi još nerazumni?

¹⁷ Zar još ne znate da sve što ulazi u usta u trbuh ide, i izbacuje se napolje?

¹⁸ A šta izlazi iz usta iz srca izlazi, i ono pogani čoveka.

¹⁹ Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, krađe, lažna svedočanstva, hule na Boga.

²⁰ I ovo je što pogani čoveka, a neumivenim rukama jesti ne pogani čoveka.

²¹ I izišavši odande Isus otide u krajeve tirske i sidonske.

²² I gle, žena Hananejka izađe iz onih krajeva, i povika k Njemu govoreći: Pomiluj me Gospode sine Davidov! Moju kćer vrlo muči đavo.

²³ A On joj ne odgovori ni reči. I pristupivši učenici Njegovi moljahu Ga govoreći: Otpusti je, kako viče za nama.

²⁴ A On odgovarajući reče: Ja sam poslan samo k izgubljenim ovcama doma Izrailjevog.

²⁵ A ona pristupivši pokloni Mu se govoreći: Gospode pomozi mi!

²⁶ A On odgovarajući reče: Nije dobro uzeti od dece hleb i baciti psima.

²⁷ A ona reče: Da, Gospode, ali i psi jedu od mrva što padaju s trpeze njihovih gospodara.

²⁸ Tada odgovori Isus, i reče joj: O ženo! Velika je vera tvoja; neka ti bude kako hoćeš. I ozdravi kći njena od onog časa.

²⁹ I otišavši Isus odande, dođe k moru galilejskom, i popevši se na goru, sede onde.

³⁰ I pristupiše k Njemu ljudi mnogi koji imahu sa sobom hromih, slepih, nemih, uzetih i drugih mnogih, i položiše ih k nogama Isusovim, i isceli ih,

³¹ Tako da se narod divljaše, videći neme gde govore, uzete zdrave, hrome gde idu, i slepe gde gledaju; i hvališe Boga Izrailjevog.

³² A Isus dozvavši učenike svoje reče: Žao mi je ovog naroda, jer većtri dana stoje kod mene i nemaju šta jesti; a nisam ih rad otpustiti gladne da ne oslabe na putu.

³³ I rekoše Mu učenici Njegovi: Otkuda nam u pustinji toliki hleb da se nasiti toliki narod?

³⁴ I reče im Isus: Koliko hlebova imate? A oni rekoše: Sedam, i malo ribice.

³⁵ I zapovedi narodu da posedaju po zemlji.

³⁶ I uzevši onih sedam hlebova i ribe, i davši hvalu, prelomi, i dade učenicima svojim, a učenici narodu.

³⁷ I jedoše svi, i nasitiše se; i nakupiše komada što preteče sedam kotarica punih.

³⁸ A onih što su jeli beše četiri hiljade ljudi, osim žena i dece.

³⁹ I otpustivši narod uđe u lađu, i dođe u okoline magdalske.

¹ I pristupiše k Njemu fariseji i sadukeji, i kušajući Ga iskahu da im pokaže znak s neba.

² A On odgovarajući reče im: Uveče govorite: Biće vedro; jer je nebo crveno.

³ I ujutru: Danas će biti vetar, jer je nebo crveno i mutno. Licemeri! Lice nebesko umete poznavati, a znake vremena ne možete poznati?

⁴ Rod zli i kurvarski traži znak, i znak neće mu se dati osim znaka Jone proroka. I ostavivši ih otide.

⁵ I polazeći učenici Njegovi na one strane zaboraviše uzeti hleba.

⁶ A Isus reče im: Čuvajte se kvasca farisejskog i sadukejskog.

⁷ A oni mišljahu u sebi govoreći: To je što nismo hleba uzeli.

⁸ A Isus razumevši reče im: Šta mislite u sebi, maloverni, što hleba niste uzeli?

⁹ Zar još ne razumete niti pamtite pet hlebova na pet hiljada, i koliko kotarica nakupiste?

¹⁰ Ni sedam hlebova na četiri hiljade, i koliko kotarica nakupiste?

¹¹ Kako ne razumete da vam ne rekoh za hlebove da se čuvate kvasca farisejskog i sadukejskog?

¹² Tada razumeše da ne reče kvasca hlebnog da se čuvaju, nego nauke farisejske i sadukejske.

¹³ A kad dođe Isus u okoline Ćesarije Filipove, pitaše učenike svoje govoreći: Ko govore ljudi da je Sin čovečiji?

¹⁴ A oni rekoše: Jedni govore da si Jovan krstitelj, drugi da si Ilija, a drugi Jeremija, ili koji od proroka.

¹⁵ Reče im Isus: A vi šta mislite ko sam ja?

¹⁶ A Simon Petar odgovori i reče: Ti si Hristos, Sin Boga Živoga.

¹⁷ I odgovarajući Isus reče mu: Blago tebi, Simone sine Jonin! Jer telo i krv nisu to tebi javili, nego Otac moj koji je na nebesima.

¹⁸ A i ja tebi kažem: ti si Petar, i na ovom kamenu sazidaću crkvu svoju, i vrata paklena neće je nadvladati.

¹⁹ I daću ti ključeve od carstva nebeskog: i šta svežeš na zemlji biće svezano na nebesima, i šta razrešiš na zemlji biće razrešeno na nebesima.

²⁰ Tada zapreti Isus učenicima svojim da nikom ne kazuju da je On Hristos.

²¹ Otada poče Isus kazivati učenicima svojim da Njemu valja ići u Jerusalim, i mnogo postradati od starešina i od glavara svešteničkih i književnika, i da će Ga ubiti, i treći dan da će ustati.

²² I uzevši Ga Petar poče Ga odvraćati govoreći: Bože sačuvaj! Neće to biti od tebe.

²³ A On obrnuvši se reče Petru: Idi od mene sotono; ti si mi sablazan; jer ne misliš šta je Božje nego ljudsko.

²⁴ Tada Isus reče učenicima svojim: Ako ko hoće za mnom ići, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i ide za mnom.

²⁵ Jer ko hoće svoju dušu da sačuva, izgubiće je; a ako ko izgubi dušu svoju mene radi, naći će je.

²⁶ Jer kakva je korist čoveku ako sav svet dobije a duši svojoj naudi? Ili kakav će otkup dati čovek za svoju dušu?

²⁷ Jer će doći Sin čovečiji u slavi Oca svog s anđelima svojim, i tada će se vratiti svakome po delima njegovim.

²⁸ Zaista vam kažem: imaju neki među ovima što stoje ovde koji neće okusiti smrt dok ne vide Sina čovečijeg gde ide u carstvu svom.

¹ I posle šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana brata njegovog, i izvede ih na goru visoku same.

² I preobrazi se pred njima, i zasja se lice Njegovo kao sunce a haljine Njegove postadoše bele kao svetlost.

³ I gle, ukazaše im se Mojsije i Ilija, koji s Njim govorahu.

⁴ A Petar odgovarajući reče Isusu: Gospode! Dobro nam je ovde biti; ako hoćeš da načinimo ovde tri senice: Tebi jednu, a Mojsiju jednu, a jednu Iliji.

⁵ Dok on još govoraše, gle, oblak sjajan zakloni ih; i gle, glas iz oblaka govoreći: Ovo je Sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji; Njega poslušajte.

⁶ I čuvši učenici padoše ničice, i uplašiše se vrlo.

⁷ I pristupivši Isus dohvati ih se, i reče: Ustanite, i ne bojte se.

⁸ A oni podignuvši oči svoje nikoga ne videše do Isusa samog.

⁹ I silazeći s gore zapovedi im Isus govoreći: Nikom ne kazujte šta ste videli dok Sin čovečiji iz mrtvih ne ustane.

¹⁰ I zapitaše Ga učenici Njegovi govoreći: Zašto dakle književnici kažu da Ilija najpre treba da dođe?

¹¹ A Isus odgovarajući reče im: Ilija će doći najpre i urediti sve.

¹² Ali vam kažem da je Ilija većdošao, i ne poznaše ga; nego učiniše s njime šta hteše: tako i Sin čovečiji treba da postrada od njih.

¹³ Tada razumeše učenici da im govori za Jovana krstitelja.