¹ I kad se približiše k Jerusalimu i dođoše u Vitfagu k Maslinskoj gori, onda Isus posla dva učenika

² Govoreći im: Idite u selo što je prema vama, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom: odrešite je i dovedite mi.

³ I ako vam ko reče šta, kažite da oni trebaju Gospodu: i odmah će ih poslati.

⁴ A ovo je sve bilo da se zbude šta je kazao prorok govoreći:

⁵ Kažite kćeri Sionovoj: Evo car tvoj ide tebi krotak, i jaše na magarcu, i magaretu sinu magaričinom.

⁶ I učenici otidoše, i učinivši kako im zapovedi Isus.

⁷ Dovedoše magaricu i magare, i metnuše na njih haljine svoje, i posadiše Ga na njih.

⁸ A ljudi mnogi prostreše haljine svoje po putu; a drugi rezahu granje od drveta i prostirahu po putu.

⁹ A narod koji iđaše pred Njim i za Njim, vikaše govoreći: Osana Sinu Davidovom! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! Osana na visini!

¹⁰ I kad On uđe u Jerusalim, uzbuni se sav grad govoreći: Ko je to?

¹¹ A narod govoraše: Ovo je Isus prorok iz Nazareta galilejskog.

¹² I uđe Isus u crkvu Božju, i izgna sve koji prodavahu i kupovahu po crkvi, i ispremeta trpeze onih što menjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove.

¹³ I reče im: U Pismu stoji: Dom moj dom molitve neka se zove; a vi načiniste od njega pećinu hajdučku.

¹⁴ I pristupiše k Njemu hromi i slepi u crkvi, i isceli ih.

¹⁵ A kad videše glavari sveštenički i književnici čudesa što učini, i decu gde viču u crkvi i govore: Osana sinu Davidovom, rasrdiše se.

¹⁶ I rekoše Mu: Čuješ li šta ovi govore? A Isus reče im: Da! Zar niste nikad čitali: Iz usta male dece i koja sisaju načinio si sebi hvalu?

¹⁷ I ostavivši ih izađe napolje iz grada u Vitaniju, i zanoći onde.

¹⁸ A ujutru, vraćajući se u grad, ogladne.

¹⁹ I ugledavši smokvu jednu kraj puta dođe k njoj, i ne nađe ništa na njoj do lišće samo, i reče joj: Da nikad na tebi ne bude roda do veka. I odmah usahnu smokva.

²⁰ I videvši to učenici diviše se govoreći: Kako odmah usahnu smokva!

²¹ A Isus odgovarajući reče im: Zaista vam kažem: ako imate veru i ne posumnjate, ne samo smokveno učinićete, nego i gori ovoj ako kažete: Digni se i baci se u more, biće.

²² I sve što uzištete u molitvi verujući, dobićete.

²³ I kad dođe u crkvu i stade učiti, pristupiše k Njemu glavari sveštenički i starešine narodne govoreći: Kakvom vlasti to činiš? I ko ti dade vlast tu?

²⁴ A Isus odgovarajući reče im: Ja ću vas upitati jednu reč, koju ako mi kažete, i ja ću vama kazati kakvom vlasti ovo činim.

²⁵ Krštenje Jovanovo otkuda bi? Ili s neba, ili od ljudi? A oni pomišljavahu u sebi govoreći: Ako kažemo: S neba, reći će nam: Zašto mu dakle ne verovaste?

²⁶ Ako li kažemo: Od ljudi, bojimo se naroda; jer svi Jovana držahu za proroka.

²⁷ I odgovarajući Isusu rekoše: Ne znamo. Reče i On njima: Ni ja vama neću kazati kakvom vlasti ovo činim.

²⁸ Šta vam se čini? Čovek neki imaše dva sina; i došavši k prvom reče: Sine! Idi danas radi u vinogradu mom.

²⁹ A on odgovarajući reče: Neću; a posle se raskaja i otide.

³⁰ I pristupivši k drugom reče tako. A on odgovarajući reče: Hoću, gospodaru; i ne otide.

³¹ Koji je od ove dvojice ispunio volju očevu? Rekoše Mu: Prvi. Reče im Isus: Zaista vam kažem da će carinici i kurve pre vas ući u carstvo Božje.

³² Jer dođe k vama Jovan putem pravednim, i ne verovaste mu; a carinici i kurve verovaše mu; i vi pošto videste to, ne raskajaste se da mu verujete.

³³ Drugu priču čujte: Beše čovek domaćin koji posadi vinograd, i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu pivnicu, i načini kulu, i dade ga vinogradarima i otide.

³⁴ A kad se približi vreme rodovima, posla sluge svoje k vinogradarima da prime rodove njegove.

³⁵ I vinogradari pohvatavši sluge njegove jednog izbiše, a jednog ubiše, a jednog zasuše kamenjem.

³⁶ Opet posla druge sluge, više nego pre, i učiniše im tako isto.

³⁷ A po tom posla k njima sina svog govoreći: Postideće se sina mog.

³⁸ A vinogradari videvši sina rekoše među sobom: Ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo, i da nama ostane dostojanje njegovo.

³⁹ I uhvatiše ga, pa izvedoše ga napolje iz vinograda, i ubiše.

⁴⁰ Kad dođe dakle gospodar od vinograda šta će učiniti vinogradarima onim?

⁴¹ Rekoše Mu: Zločince će zlom smrti pomoriti; a vinograd daće drugim vinogradarima, koji će mu davati rodove u svoje vreme.

⁴² A reče im Isus: Zar niste nikada čitali u Pismu: Kamen koji odbaciše zidari, on je postao glava od ugla; to bi od Gospoda i divno je u vašim očima.

⁴³ Zato vam kažem da će se od vas uzeti carstvo Božje, i daće se narodu koji njegove rodove donosi.

⁴⁴ I ko padne na ovaj kamen razbiće se; a na koga on padne satrće ga.

⁴⁵ I čuvši glavari sveštenički i fariseji priče Njegove razumeše da za njih govori.

⁴⁶ I gledahu da Ga uhvate, ali se pobojaše naroda, jer Ga držahu za proroka.

¹ I odgovarajući Isus opet reče im u pričama govoreći:

² Carstvo je nebesko kao čovek car koji načini svadbu sinu svom.

³ I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne hteše doći.

⁴ Opet posla druge sluge govoreći: Kažite zvanicama: Evo sam obed svoj ugotovio, i junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo; dođite na svadbu.

⁵ A oni ne marivši otidoše ovaj u polje svoje, a ovaj k trgovini svojoj.

⁶ A ostali uhvatiše sluge njegove, izružiše ih, i pobiše ih.

⁷ A kad to ču car onaj, razgnevi se i poslavši vojsku svoju pogubi krvnike one, i grad njihov zapali.

⁸ Tada reče slugama svojim: Svadba je dakle gotova, a zvanice ne biše dostojne.

⁹ Idite dakle na raskršće i koga god nađete, dozovite na svadbu.

¹⁰ I izišavši sluge one na raskršća sabraše sve koje nađoše, zle i dobre; i stolovi napuniše se gostiju.

¹¹ Izašavši pak car da vidi goste ugleda onde čoveka neobučenog u svadbeno ruho.

¹² I reče mu: Prijatelju! Kako si došao amo bez svadbenog ruha? A on oćute.

¹³ Tada reče car slugama: Svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.

¹⁴ Jer su mnogi zvani, ali je malo izbranih.

¹⁵ Tada otidoše fariseji i načiniše veće kako bi Ga uhvatili u reči.

¹⁶ I poslaše k Njemu učenike svoje s Irodovcima, te rekoše: Učitelju! Znamo da si istinit, i putu Božjem zaista učiš, i ne mariš ni za koga, jer ne gledaš ko je ko.

¹⁷ Kaži nam dakle šta misliš ti? Treba li dati harač ćesaru ili ne?

¹⁸ Razumevši Isus lukavstvo njihovo reče: Što me kušate, licemeri?

¹⁹ Pokažite mi novac harački. A oni donesoše Mu novac.

²⁰ I reče im: Čiji je obraz ovaj i natpis?

²¹ I rekoše Mu: Ćesarev. Tada reče im: Podajte dakle ćesarevo ćesaru, i Božje Bogu.

²² I čuvši diviše se, i ostavivši Ga otidoše.

²³ Taj dan pristupiše k Njemu sadukeji koji govore da nema vaskrsenja, i upitaše Ga

²⁴ Govoreći: Učitelju! Mojsije reče: Ako ko umre bez dece, da uzme brat njegov ženu njegovu i da podigne seme bratu svom.

²⁵ U nas beše sedam braće; i prvi oženivši se umre, i ne imavši poroda ostavi ženu svoju bratu svom.

²⁶ A tako i drugi, i treći, sve do sedmog.

²⁷ A posle svih umre i žena.

²⁸ O vaskrsenju dakle koga će od sedmorice biti žena? Jer je za svima bila.

²⁹ A Isus odgovarajući reče im: Varate se, ne znajući Pisma ni sile Božje.

³⁰ Jer o vaskrsenju niti će se ženiti ni udavati; nego su kao anđeli Božji na nebu.

³¹ A za vaskrsenje mrtvih niste li čitali šta vam je rekao Bog govoreći:

³² Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev! Nije Bog Bog mrtvih, nego živih.

³³ I čuvši narod divljaše se nauci Njegovoj.

³⁴ A fariseji čuvši da posrami sadukeje sabraše se zajedno.

³⁵ I upita jedan od njih zakonik kušajući Ga i govoreći:

³⁶ Učitelju! Koja je zapovest najveća u zakonu?

³⁷ A Isus reče mu: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom.

³⁸ Ovo je prva i najveća zapovest.

³⁹ A druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.

⁴⁰ O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci.

⁴¹ A kad se sabraše fariseji, upita ih Isus

⁴² Govoreći: Šta mislite za Hrista, čiji je sin? Rekoše Mu: Davidov.

⁴³ Reče im: Kako dakle David Njega duhom naziva Gospodom govoreći:

⁴⁴ Reče Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim?

⁴⁵ Kad dakle David naziva Njega Gospodom, kako mu je sin?

⁴⁶ I niko Mu ne mogaše odgovoriti reči; niti smede ko od tog dana da Ga zapita više.