¹⁴ Jer kao što čovek polazeći dozva sluge svoje i predade im blago svoje;

¹⁵ I jednom, dakle, dade pet talanata, a drugom dva, a trećem jedan, svakom prema njegovoj moći; i otide odmah.

¹⁶ A onaj što primi pet talanata otide te radi s njima, i dobi još pet talanata.

¹⁷ Tako i onaj što primi dva dobi i on još dva.

¹⁸ A koji primi jedan otide te ga zakopa u zemlju i sakri srebro gospodara svog.

¹⁹ A po dugom vremenu dođe gospodar tih sluga, i stade se računati s njima.

²⁰ I pristupivši onaj što je primio pet talanata, donese još pet talanata govoreći: Gospodaru! Predao si mi pet talanata; evo još pet talanata ja sam dobio s njima.

²¹ A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svog.

²² A pristupivši i onaj što je primio dva talanta reče: Gospodaru! Predao si mi dva talanta; evo još dva talanta ja sam dobio s njima.

²³ A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svog.

²⁴ A pristupivši i onaj što je primio jedan talanat reče: Gospodaru! Znao sam da si ti tvrd čovek: žnješ gde nisi sejao, i kupiš gde nisi vejao;

²⁵ Pa se pobojah i otidoh te sakrih talanat tvoj u zemlju; i evo ti svoje.

²⁶ A gospodar njegov odgovarajući reče mu: Zli i lenjivi slugo! Znao si da ja žnjem gde nisam sejao, i kupim gde nisam vejao:

²⁷ Trebalo je dakle moje srebro da daš trgovcima; i ja došavši uzeo bih svoje s dobitkom.

²⁸ Uzmite dakle od njega talanat, i podajte onom što ima deset talanata.

²⁹ Jer svakom koji ima, daće se, i preteći će mu; a od onog koji nema, i šta ima uzeće se od njega.

³⁰ I nevaljalog slugu bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.

³¹ A kad dođe Sin čovečiji u slavi svojoj i svi sveti anđeli s Njime, onda će sesti na prestolu slave svoje.

³² I sabraće se pred Njim svi narodi, i razlučiće ih između sebe kao pastir što razlučuje ovce od jaraca.

³³ I postaviće ovce s desne strane sebi, a jarce s leve.

³⁴ Tada će reći car onima što Mu stoje s desne strane: hodite blagosloveni Oca mog; primite carstvo koje vam je pripravljeno od postanja sveta.

³⁵ Jer ogladneh, i daste mi da jedem; ožedneh, i napojiste me; gost bejah, i primiste me;

³⁶ Go bejah, i odenuste me; bolestan bejah, i obiđoste me; u tamnici bejah, i dođoste k meni.

³⁷ Tada će Mu odgovoriti pravednici govoreći: Gospode! Kad Te videsmo gladna, i nahranismo? Ili žedna, i napojismo?

³⁸ Kad li Te videsmo gosta, i primismo? Ili gola, i odenusmo?

³⁹ Kad li Te videsmo bolesna ili u tamnici, i dođosmo k Tebi?

⁴⁰ I odgovarajući car reći će im: Zaista vam kažem: kad učiniste jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste.

⁴¹ Tada će reći i onima što Mu stoje s leve strane: Idite od mene prokleti u oganj večni pripravljen đavolu i anđelima njegovim.

⁴² Jer ogladneh, i ne dadoste mi da jedem; ožedneh, i ne napojiste me;

⁴³ Gost bejah, i ne primiste me; go bejah, i ne odenuste me; bolestan i u tamnici bejah, i ne obiđoste me.

⁴⁴ Tada će Mu odgovoriti i oni govoreći: Gospode! Kad Te videsmo gladna ili žedna, ili gosta ili gola, ili bolesna ili u tamnici, i ne poslužismo Te?

⁴⁵ Tada će im odgovoriti govoreći: Zaista vam kažem: kad ne učiniste jednom od ove moje male braće, ni meni ne učiniste.

⁴⁶ I ovi će otići u muku večnu, a pravednici u život večni.

¹ I kad svrši Isus reči ove, reče učenicima svojim:

² Znate da će do dva dana biti pasha, i Sina čovečijeg predaće da se razapne.

³ Tada skupiše se glavari sveštenički i književnici i starešine narodne u dvor poglavara svešteničkog po imenu Kajafe;

⁴ I svetovaše se kako bi Isusa iz prevare uhvatili i ubili.

⁵ I govorahu: Ali ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio.

⁶ A kad Isus beše u Vitaniji u kući Simona gubavog,

⁷ Pristupi k Njemu žena sa sklenicom mira mnogocenog, i izli na glavu Njegovu kad seđaše za trpezom.

⁸ A kad videše to učenici Njegovi, rasrdiše se govoreći: Zašto se čini takva šteta?

⁹ Jer se moglo ovo prodati skupo i novci dati siromasima.

¹⁰ A kad razume Isus, reče im: Šta smetate ženu? Ona učini dobro delo na meni.

¹¹ Jer siromahe imate svagda sa sobom, a mene nemate svagda.

¹² A ona izlivši miro ovo na telo moje za ukop me prigotovi.

¹³ Zaista vam kažem: gde se god uspropoveda ovo jevanđelje po svemu svetu, kazaće se i to za spomen njen što učini ona.

¹⁴ Tada jedan od dvanaestorice, po imenu Juda Iskariotski, otide ka glavarima svešteničkim,

¹⁵ I reče: Šta ćete mi dati da vam ga izdam? A oni mu obrekoše trideset srebrnika.

¹⁶ I otada tražaše zgodu da Ga izda.

¹⁷ A u prvi dan presnih hlebova pristupiše učenici k Isusu govoreći: Gde ćeš da ti zgotovimo pashu da jedeš?

¹⁸ A On reče: Idite u grad k tome i tome, i kažite mu: Učitelj kaže: vreme je moje blizu, u tebe ću da učinim pashu s učenicima svojim.

¹⁹ I učiniše učenici kako im zapovedi Isus, i ugotoviše pashu.

²⁰ A kad bi uveče, sede za trpezu sa dvanaestoricom.

²¹ I kad jeđahu reče im: Zaista vam kažem: jedan između vas izdaće me.

²² I zabrinuvši se vrlo počeše svaki govoriti Mu: Da nisam ja, Gospode?

²³ A On odgovarajući reče: Koji umoči sa mnom ruku u zdelu onaj će me izdati.

²⁴ Sin čovečiji dakle ide kao što je pisano za Njega; ali teško onom čoveku koji izda Sina čovečijeg; bolje bi mu bilo da se nije ni rodio onaj čovek.

²⁵ A Juda, izdajnik Njegov, odgovarajući reče: Da nisam ja, ravi? Reče mu: Ti kaza.

²⁶ I kad jeđahu, uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i davaše učenicima, i reče: Uzmite, jedite; ovo je telo moje.

²⁷ I uze čašu i davši hvalu dade im govoreći: Pijte iz nje svi;

²⁸ Jer je ovo krv moja novog zaveta koja će se proliti za mnoge radi otpuštenja greha.

²⁹ Kažem vam pak da neću odsad piti od ovog roda vinogradskog do onog dana kad ću piti s vama novog u carstvu Oca svog.

³⁰ I otpojavši hvalu iziđoše na goru Maslinsku.

³¹ Tada reče im Isus: Svi ćete se vi sablazniti o mene ovu noć; jer u pismu stoji: Udariću pastira i ovce od stada razbežaće se.

³² A po vaskrsenju svom ja idem pred vama u Galileju.

³³ A Petar reče Mu: Ako se i svi sablazne o tebe ja se neću nikad sablazniti.

³⁴ Reče mu Isus: Zaista ti kažem: noćas dok petao ne zapeva tri puta ćeš me se odreći.

³⁵ Reče Njemu Petar: Da bih znao i umreti s Tobom neću Te se odreći. Tako i svi učenici rekoše.

³⁶ Tada dođe Isus s njima u selo koje se zove Getsimanija, i reče učenicima: Sedite tu dok ja idem tamo da se pomolim Bogu.

³⁷ I uzevši Petra i oba sina Zevedejeva zabrinu se i poče tužiti.

³⁸ Tada reče im Isus: Žalosna je duša moja do smrti; počekajte ovde, i stražite sa mnom.

³⁹ I otišavši malo pade na lice svoje moleći se i govoreći: Oče moj! Ako je moguće da me mimoiđe čaša ova; ali opet ne kako ja hoću nego kako Ti.

⁴⁰ I došavši k učenicima nađe ih gde spavaju, i reče Petru: Zar ne mogoste jedan čas postražiti sa mnom?

⁴¹ Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh srčan, ali je telo slabo.

⁴² Opet po drugi put otide i pomoli se govoreći: Oče moj! Ako me ne može čaša ova mimoići da je ne pijem, neka bude volja Tvoja.

⁴³ I došavši nađe ih opet gde spavaju; jer im behu oči otežale.

⁴⁴ I ostavivši ih otide opet i treći put te se pomoli govoreći one iste reči.

⁴⁵ Tada dođe k učenicima svojim i reče im: Jednako spavate i počivate; evo se približi čas, i Sin čovečiji predaje se u ruke grešnika.

⁴⁶ Ustanite da idemo; evo se približi izdajnik moj.

⁴⁷ I dok On još tako govoraše, gle, Juda, jedan od dvanaestorice, dođe, i s njim ljudi mnogi s noževima i s koljem od glavara svešteničkih i starešina narodnih.

⁴⁸ A izdajnik Njegov dade im znak govoreći: Koga ja celivam onaj je; držite ga.

⁴⁹ I odmah pristupivši k Isusu reče: Zdravo, ravi! I celiva Ga.

⁵⁰ A Isus reče mu: Prijatelju! Šta ćeš ti ovde? Tada pristupivši digoše ruke na Isusa i uhvatiše Ga.

⁵¹ I gle, jedan od onih što behu sa Isusom mašivši se rukom izvadi nož svoj te udari slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu uho.

⁵² Tada reče mu Isus: Vrati nož svoj na mesto njegovo; jer svi koji se maše za nož od noža će izginuti.

⁵³ Ili misliš ti da ja ne mogu sad umoliti Oca svog da mi pošalje više od dvanaest legeona anđela?

⁵⁴ Ali kako bi se ispunilo šta stoji u pismu da ovo treba da bude?

⁵⁵ U taj čas reče Isus ljudima: Kao na hajduka izišli ste s noževima i s koljem da me uhvatite, a svaki dan sam kod vas sedeo učeći u crkvi, i ne uhvatiste me.

⁵⁶ A ovo sve bi da se zbudu pisma proročka. Tada učenici svi ostaviše Ga, i pobegoše.

⁵⁷ I oni što uhvatiše Isusa odvedoše Ga poglavaru svešteničkom, Kajafi, gde se književnici i starešine sabraše.

⁵⁸ A Petar iđaše za Njim izdaleka do dvora poglavara svešteničkog i ušavši unutra sede sa slugama da vidi svršetak.

⁵⁹ A glavari sveštenički i starešine i sav sabor tražahu lažna svedočanstva na Isusa da bi Ga ubili;

⁶⁰ I ne nađoše; i premda mnogi lažni svedoci dolaziše, ne nađoše. Najposle dođoše dva lažna svedoka,

⁶¹ I rekoše: On je kazao: Ja mogu razvaliti crkvu Božju i za tri dana načiniti je.

⁶² I ustavši poglavar sveštenički reče Mu: Zar ništa ne odgovaraš što ovi na tebe svedoče?

⁶³ A Isus je ćutao. I poglavar sveštenički odgovarajući reče Mu: Zaklinjem te živim Bogom da nam kažeš jesi li ti Hristos sin Božji?

⁶⁴ Reče mu Isus: Ti kaza. Ali ja vam kažem: odsele ćete videti Sina čovečijeg gde sedi s desne strane sile i ide na oblacima nebeskim.

⁶⁵ Tada poglavar sveštenički razdre haljine svoje govoreći: Huli na Boga; šta nam trebaju više svedoci? Evo sad čuste hulu njegovu.

⁶⁶ Šta mislite? A oni odgovarajući rekoše: Zaslužio je smrt.

⁶⁷ Tada pljunuše Mu u lice, i udariše Ga po licu, a jedni Mu daše i priuške

⁶⁸ Govoreći: Proreci nam, Hriste, ko te udari?