¹ Početak jevanđelja Isusa Hrista Sina Božjeg.

² Kao što stoji u proroku: Evo ja šaljem anđela svog pred licem Tvojim, koji će pripraviti put Tvoj pred Tobom.

³ Glas je onog što viče u pustinji: Pripravite put Gospodnji, poravnite staze Njegove.

⁴ Pojavi se Jovan krsteći u pustinji, i propovedajući krštenje pokajanja za oproštenje greha.

⁵ I izlažaše k njemu sva judejska zemlja i Jerusalimljani; i krštavaše ih sve u Jordanu reci, i ispovedahu grehe svoje.

⁶ A Jovan beše obučen u kamilju dlaku, i imaše pojas kožan oko sebe; i jeđaše skakavce i med divlji.

⁷ I propovedaše govoreći: Ide za mnom jači od mene, pred kim ja nisam dostojan sagnuti se i odrešiti remen na obući Njegovoj.

⁸ Ja vas krštavam vodom, a On će vas krstiti Duhom Svetim.

⁹ I u to vreme dođe Isus iz Nazareta galilejskog, i krsti Ga Jovan u Jordanu,

¹⁰ I odmah izlazeći iz vode vide nebo gde se otvori, i Duh kao golub siđe na Njega.

¹¹ I glas dođe s neba: Ti si Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.

¹² I odmah Duh izvede Ga u pustinju.

¹³ I bi onde u pustinji dana četrdeset, i kuša Ga sotona, i bi sa zverinjem, i anđeli služahu Mu.

¹⁴ A pošto predadoše Jovana, dođe Isus u Galileju propovedajući jevanđelje o carstvu Božjem

¹⁵ I govoreći: Izađe vreme i približi se carstvo Božje; pokajte se i verujte jevanđelje.

¹⁶ I hodeći pokraj mora vide Simona i Andriju, brata njegovog, gde bacaju mreže u more; jer behu ribari.

¹⁷ I reče im Isus: Hajdete za mnom, i učiniću vas lovcima ljudskim.

¹⁸ I odmah ostavivši mreže svoje pođoše za Njim.

¹⁹ I otišavši malo odande ugleda Jakova Zevedejevog, i Jovana brata njegovog kako u lađi krpljahu mreže;

²⁰ I odmah pozva ih; i ostavivši oca svog Zevedeja u lađi s najamnicima, pođoše za Njim.

²¹ I dođoše u Kapernaum; i odmah u subotu ušavši u zbornicu učaše.

²² I diviše se nauci Njegovoj; jer ih učaše kao Onaj koji vlast ima, a ne kao književnici.

²³ I beše u zbornici njihovoj čovek s duhom nečistim, i povika

²⁴ Govoreći: Prođi se, šta je Tebi do nas, Isuse Nazarećanine? Došao si da nas pogubiš? Znam Te ko si, Svetac Božji.

²⁵ I zapreti mu Isus govoreći: Umukni, i izađi iz njega.

²⁶ I strese ga duh nečisti, i povika glasno, i izađe iz njega.

²⁷ I uplašiše se svi tako da pitahu jedan drugog govoreći: Šta je ovo? I kakva je ovo nauka nova, da ima vlast da duhovima nečistim zapoveda, i slušaju Ga?

²⁸ I ode glas o Njemu, odmah, po svoj okolini galilejskoj.

²⁹ I odmah, izašavši iz zbornice, dođoše u dom Simonov i Andrijin s Jakovom i Jovanom.

³⁰ A tašta Simonova ležaše od groznice; i odmah kazaše Mu za nju.

³¹ I pristupivši podiže je uzevši je za ruku i pusti je groznica odmah, i služaše im.

³² A kad bi pred veče, pošto sunce zađe, donošahu k Njemu sve bolesnike i besne.

³³ I sav grad beše se sabrao k vratima.

³⁴ I isceli mnoge bolesnike od različnih bolesti, i đavole mnoge istera, i ne dade đavolima da kazuju da Ga poznaju.

³⁵ A ujutru, vrlo rano ustavši, izađe i ode nasamo, i onde se moljaše Bogu.

³⁶ I za Njim potrčaše Simon i koji behu s njim.

³⁷ I našavši Ga rekoše Mu: Traže Te svi.

³⁸ I reče im: Hajdemo u obližnja sela i gradove da i tamo propovedim: jer sam ja na to došao.

³⁹ I propoveda po zbornicama njihovim po svoj Galileji, i đavole izgoni.

⁴⁰ I dođe k Njemu gubavac moleći Ga i na kolenima klečeći pred Njim i reče Mu: Ako hoćeš, možeš me očistiti.

⁴¹ A Isus, pošto se smilovao, pruži ruku, i dohvativši ga se reče mu: Hoću, očisti se.

⁴² I tek što mu to reče, a guba ode s njega, i osta čist.

⁴³ I zapretivši mu odmah istera ga,

⁴⁴ I reče mu: Gledaj da nikome ništa ne kažeš, nego idi te se pokaži svešteniku, i prinesi za očišćenje svoje šta je zapovedio Mojsije za svedočanstvo njima.

⁴⁵ A on izašavši poče mnogo propovedati i kazivati šta je bilo tako da Isus ne može javno u grad ući, nego beše napolju u pustim mestima, i dolažahu k Njemu sa svih strana.

¹ I uđe opet u Kapernaum posle nekoliko dana; i ču se da je u kući.

² I odmah skupiše se mnogi tako da ne mogahu ni pred vratima da se zbiju; i kazivaše im reč.

³ I dođoše k Njemu s oduzetim koga su nosili četvoro.

⁴ I ne mogući približiti se k Njemu od naroda otkriše kuću gde On beše, i prokopavši spustiše odar na kome oduzeti ležaše.

⁵ A Isus videvši veru njihovu reče uzetome: Sinko! Opraštaju ti se gresi tvoji.

⁶ A onde seđahu neki od književnika i pomišljahu u srcima svojim:

⁷ Šta ovaj tako huli na Boga? Ko može opraštati grehe osim jednog Boga?

⁸ I odmah razumevši Isus duhom svojim da oni tako pomišljaju u sebi, reče im: Što tako pomišljate u srcima svojim?

⁹ Šta je lakše? Reći uzetome: Opraštaju ti se gresi, ili reći: Ustani i uzmi odar svoj, i hodi?

¹⁰ No da znate da vlast ima Sin čovečji na zemlji opraštati grehe, (reče uzetome:)

¹¹ Tebi govorim: ustani i uzmi odar svoj, i idi doma.

¹² I usta odmah, i uzevši odar izađe pred svima tako da se svi divljahu i hvaljahu Boga govoreći: Nikada toga videli nismo.

¹³ I izađe opet k moru; i sav narod iđaše k Njemu, i učaše ih.

¹⁴ I prolazeći vide Leviju Alfejevog gde sedi na carini, i reče mu: Hajde za mnom. I ustavši ode za Njim.

¹⁵ I kad seđaše Isus za trpezom u kući njegovoj, carinici i grešnici mnogi seđahu s Njim i s učenicima Njegovim: jer ih beše mnogo koji iđahu za Njim.

¹⁶ A književnici i fariseji videvši Ga gde jede s carinicima i s grešnicima govorahu učenicima Njegovim: Zašto s carinicima i grešnicima jede i pije?

¹⁷ I čuvši Isus reče im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni. Ja nisam došao da dozovem pravednike no grešnike na pokajanje.

¹⁸ I behu učenici Jovanovi i farisejski koji pošćahu; i dođoše i rekoše Mu: Zašto učenici Jovanovi i farisejski poste, a tvoji učenici ne poste?

¹⁹ I reče im Isus: Eda li mogu svatovi postiti dok je ženik s njima? Dokle god imaju sa sobom ženika ne mogu postiti.

²⁰ Nego će doći dani kad će se oteti od njih ženik, i tada će postiti, u one dane.

²¹ I niko ne prišiva novu zakrpu na staru haljinu; inače će odadreti nova zakrpa od starog, i gora će rupa biti.

²² I niko ne sipa novo vino u mehove stare; inače novo vino prodre mehove, i vino se prolije, i mehovi propadnu; nego novo vino u nove mehove sipati treba.

²³ I dogodi Mu se da su išli u subotu kroz useve, i učenici Njegovi trgahu putem klasje.

²⁴ I fariseji govorahu Mu: Gledaj, zašto čine u subotu šta ne valja?

²⁵ A On reče im: Niste li nikad čitali šta učini David kad mu bi do nevolje i ogladne s onima što behu s njim?

²⁶ Kako uđe u Božju kuću pred Avijatarom poglavarom svešteničkim i hlebove postavljene pojede kojih ne beše slobodno nikome jesti osim sveštenicima, i dade ih onima koji behu s njim?

²⁷ I govoraše im: Subota je načinjena čoveka radi, a nije čovek subote radi.

²⁸ Dakle je Gospodar Sin čovečji i od subote.

¹ I uđe opet u zbornicu, i onde beše čovek sa suvom rukom.

² I motrahu za Njim neće li ga u subotu isceliti da Ga okrive.

³ I reče čoveku sa suvom rukom: Stani na sredinu.

⁴ I reče im: Valja li u subotu dobro činiti ili zlo činiti? Dušu održati, ili pogubiti? A oni su ćutali.

⁵ I pogledavši na njih s gnevom od žalosti što su im onako srca odrvenila, reče čoveku: Pruži ruku svoju. I pruži; i posta ruka zdrava kao i druga.

⁶ I izašavši fariseji odmah učiniše za Njega veće s Irodovcima kako bi Ga pogubili.

⁷ A Isus ode s učenicima svojim k moru; i mnogi narod iz Galileje pođe za Njim i iz Judeje;

⁸ I iz Jerusalima i iz Idumeje i ispreko Jordana i od Tira i Sidona mnoštvo veliko čuvši šta On čini dođe k Njemu.

⁹ I reče učenicima svojim da bude lađa u Njega gotova zbog naroda, da Mu ne dosađuje.

¹⁰ Jer mnoge isceli tako da navaljivahu na Njega koji behu nakaženi bolestima da Ga se dotaknu.

¹¹ I duhovi nečisti kad Ga viđahu, pripadahu k Njemu i vikahu govoreći: Ti si Sin Božji.

¹² I mnogo im prećaše da Ga ne prokažu.

¹³ I iziđoše na goru, i dozva koje On hteše; i dođoše Mu.

¹⁴ I postavi dvanaestoricu da budu s Njim, i da ih pošalje da propovedaju,

¹⁵ I da imaju vlast da isceljuju od bolesti, i da izgone đavole:

¹⁶ Prvog Simona, i nadede mu ime Petar;

¹⁷ I Jakova Zevedejevog i Jovana brata Jakovljevog, i nadede im imena Voanerges, koje znači Sinovi groma;

¹⁸ I Andriju i Filipa i Vartolomija i Mateja i Tomu i Jakova Alfejevog i Tadiju i Simona Kananita,

¹⁹ I Judu Iskariotskog, koji Ga i izdade.

²⁰ I dođoše u kuću, i sabra se opet narod da ne mogahu ni hleba jesti.

²¹ I čuvši to rod Njegov iziđoše da Ga uhvate; jer govorahu da je izvan sebe.

²² A književnici koji behu sišli iz Jerusalima govorahu: U njemu je Veelzevul. On pomoću kneza đavolskog izgoni đavole.

²³ I dozvavši ih govoraše im u pričama: Kako može sotona sotonu izgoniti?

²⁴ I ako se carstvo samo po sebi razdeli, ne može ostati carstvo ono;

²⁵ I ako se dom sam po sebi razdeli, ne može ostati dom onaj;

²⁶ I ako sotona ustane sam na se i razdeli se, ne može ostati, nego će propasti.

²⁷ Niko ne može pokućstvo jakoga, ušavši u kuću njegovu, oteti ako najpre jakoga ne sveže: i onda će kuću njegovu opleniti.

²⁸ Zaista vam kažem: svi gresi oprostiće se sinovima čovečjim, i huljenja na Boga, makar kakva bila:

²⁹ A koji pohuli na Duha Svetog nema oproštenja vavek, nego je kriv večnom sudu.

³⁰ Jer govorahu: U njemu je nečisti duh.

³¹ I dođe mati Njegova i braća Njegova, i stojeći napolju poslaše k Njemu da Ga zovu.

³² I seđaše narod oko Njega. I rekoše Mu: Eto mati Tvoja i braća Tvoja i sestre Tvoje napolju pitaju za Te.

³³ I odgovori im govoreći: Ko je mati moja ili braća moja?

³⁴ I pogledavši na narod koji seđaše reče: Evo mati moja i braća moja.

³⁵ Jer ko izvrši volju Božju, onaj je brat moj i sestra moja i mati moja.