¹ U to vreme, kad beše vrlo mnogo naroda i ne imahu šta jesti, dozva Isus učenike svoje i reče im:

² Žao mi je naroda, jer većtri dana stoje kod mene i nemaju ništa jesti.

³ I ako ih otpustim gladne kućama njihovim, oslabiće na putu; jer su mnogi od njih došli izdaleka.

⁴ I odgovoriše Mu učenici Njegovi: Otkuda ćemo uzeti hleba ovde u pustinji da ih nahranimo?

⁵ I zapita ih: Koliko imate hlebova? A oni kazaše: Sedam.

⁶ I zapovedi narodu da posedaju po zemlji; i uzevši onih sedam hlebova i hvalu davši, prelomi, i dade učenicima svojim da razdadu; i razdadoše narodu.

⁷ I imahu malo ribica; i njih blagoslovivši reče da i njih razdadu.

⁸ I jedoše, i nasitiše se, i nakupiše komada što preteče sedam kotarica.

⁹ A onih što su jeli beše oko četiri hiljade. I otpusti ih.

¹⁰ I odmah uđe u lađu s učenicima svojim, i dođe u okoline dalmanutske.

¹¹ I izađoše fariseji, i počeše se prepirati s Njim, i kušajući Ga iskahu od Njega znak s neba.

¹² I uzdahnuvši duhom svojim reče: Zašto rod ovaj znak traži? Zaista vam kažem: neće se dati rodu ovome znak.

¹³ I ostavivši ih uđe opet u lađu, i ode na one strane.

¹⁴ I zaboraviše učenici Njegovi uzeti hleba, i nemahu sa sobom u lađi do jedan hleb.

¹⁵ I zapovedaše im govoreći: Gledajte, čuvajte se kvasca farisejskog i kvasca Irodovog.

¹⁶ I mišljahu, jedan drugom govoreći: To je što hleba nemamo.

¹⁷ I razumevši Isus reče im: Šta mislite što hleba nemate? Zar još ne osećate, niti razumete? Zar je još okamenjeno srce vaše?

¹⁸ Oči imate i ne vidite? Uši imate i ne čujete? I ne pamtite li

¹⁹ Kad ja pet hlebova prelomih na pet hiljada, koliko kotarica punih komada nakupiste? Rekoše Mu: Dvanaest.

²⁰ A sad sedam na četiri hiljade, koliko punih kotarica nakupiste komada? A oni rekoše: Sedam.

²¹ I reče im: Kako ne razumete?

²² I dođe u Vitsaidu; i dovedoše k Njemu slepoga, i moljahu Ga da ga se dotakne.

²³ I uzevši za ruku slepoga izvede ga napolje iz sela, i pljunuvši mu u oči metnu ruke na nj, i zapita ga vidi li šta.

²⁴ I pogledavši reče: Vidim ljude gde idu kao drva.

²⁵ I potom opet metnu mu ruke na oči, i reče mu da progleda: i isceli se, i vide sve lepo.

²⁶ I posla ga kući njegovoj govoreći: Ne ulazi u selo, niti kazuj kome u selu.

²⁷ I izađe Isus i učenici Njegovi u sela Ćesarije Filipove; i putem pitaše učenike svoje govoreći im: Ko govore ljudi da sam ja?

²⁸ A oni odgovoriše: Jovan krstitelj; drugi: Ilija; a drugi: Koji od proroka.

²⁹ A On im reče: A vi šta mislite ko sam ja? A Petar odgovarajući reče Mu: Ti si Hristos.

³⁰ I zapreti im da nikome ne kazuju za Njega.

³¹ I poče ih učiti da Sinu čovečjem valja mnogo postradati, i da će Ga okriviti starešine i glavari sveštenički i književnici, i da će Ga ubiti, i treći dan da će ustati.

³² I govoraše o tom ne ustručavajući se. I Petar uze Ga i poče Ga odvraćati.

³³ A On obrnuvši se i pogledavši na učenike svoje zapreti Petru govoreći: Idi od mene sotono; jer ti ne misliš šta je Božje nego šta je ljudsko.

³⁴ I dozvavši narod s učenicima svojim reče im: Ko hoće za mnom da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj, i za mnom ide.

³⁵ Jer ko hoće dušu svoju da sačuva, izgubiće je; a ko izgubi dušu svoju mene radi i jevanđelja onaj će je sačuvati.

³⁶ Jer kakva je korist čoveku ako zadobije sav svet, a duši svojoj naudi?

³⁷ Ili kakav će otkup dati čovek za dušu svoju?

³⁸ Jer ko se postidi mene i mojih reči u rodu ovom preljubotvornom i grešnom, i Sin će se čovečji postideti njega kad dođe u slavi Oca svog s anđelima svetima.

¹ I reče im: Zaista vam kažem: imaju neki među ovima što stoje ovde koji neće okusiti smrt dok ne vide carstvo Božje da dođe u sili.

² I posle šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana i izvede ih na visoku goru same; i preobrazi se pred njima.

³ I haljine Njegove postadoše sjajne i vrlo bele kao sneg, kao što ne može belilja ubeliti na zemlji.

⁴ I ukaza im se Ilija s Mojsijem gde se razgovarahu s Isusom.

⁵ I Petar odgovarajući reče Isusu: Ravi! Dobro nam je ovde biti; i da načinimo tri senice: Tebi jednu i Mojsiju jednu i Iliji jednu.

⁶ Jer ne znaše šta govori; jer behu vrlo uplašeni.

⁷ I postade oblak te ih zakloni; i dođe glas iz oblaka govoreći: Ovo je Sin moj ljubazni; Njega poslušajte.

⁸ I ujedanput pogledavši, nikoga ne videše osim Isusa samog sa sobom.

⁹ A kad silažahu s gore zapreti im da nikom ne kazuju šta su videli, dok Sin čovečji ne ustane iz mrtvih.

¹⁰ I reč zadržaše u sebi pitajući jedan drugog: Šta to znači ustati iz mrtvih?

¹¹ I pitahu Ga govoreći: Kako govore književnici da Ilija treba najpre da dođe?

¹² A On odgovarajući reče im: Ilija će doći najpre, i urediti sve; ali i Sin čovečji treba da mnogo postrada i da se ponizi, kao što je pisano.

¹³ Ali vam kažem da je i Ilija došao i učiniše s njim šta htedoše kao što je pisano za njega.

¹⁴ I došavši k učenicima svojim vide narod mnogi oko njih i književnike gde se prepiru s njima.

¹⁵ I odmah videvši Ga sav narod uplaši se i pritrčavši pozdravljahu Ga.

¹⁶ I upita književnike: Šta se prepirete s njima?

¹⁷ I odgovarajući jedan od naroda reče: Učitelju! Dovedoh k Tebi sina svog u kome je duh nemi.

¹⁸ I svaki put kad ga uhvati lomi ga, i penu baca i škrguće zubima; i suši se. I rekoh učenicima Tvojim da ga isteraju; i ne mogoše.

¹⁹ A On odgovarajući mu reče: O rode neverni! Dokle ću s vama biti? Dokle ću vas trpeti? Dovedite ga k meni.

²⁰ I dovedoše ga k Njemu; i kad Ga vide odmah ga duh stade lomiti; i padnuvši na zemlju valjaše se bacajući penu.

²¹ I upita oca njegovog: Koliko ima vremena kako mu se to dogodilo? A on reče: Iz detinjstva.

²² I mnogo puta baca ga u vatru i u vodu da ga pogubi; nego ako šta možeš pomozi nam, smiluj se na nas.

²³ A Isus reče mu: Ako možeš verovati: sve je moguće onome koji veruje.

²⁴ I odmah povikavši otac detinji sa suzama govoraše: Verujem, Gospode! Pomozi mom neverju.

²⁵ A Isus videći da se stiče narod, zapreti duhu nečistom govoreći mu: Duše nemi i gluvi! Ja ti zapovedam, izađi iz njega i više ne ulazi u njega.

²⁶ I povikavši i izlomivši ga vrlo izađe; i učini se kao mrtav tako da mnogi govorahu: Umre.

²⁷ A Isus uzevši ga za ruku podiže ga: i usta.

²⁸ I kad uđe u kuću, pitahu Ga učenici Njegovi nasamo: Zašto ga mi nismo mogli isterati?

²⁹ I reče im: Ovaj se rod ničim ne može isterati do molitvom i postom.

³⁰ I izašavši odande iđahu kroz Galileju; i ne hteše da ko dozna.

³¹ Jer učaše učenike svoje, i govoraše im da će se Sin čovečji predati u ruke ljudske, i ubiće Ga, i pošto Ga ubiju ustaće treći dan.

³² A oni ne razumevahu reč, i ne smehu da Ga zapitaju.

³³ I dođe u Kapernaum, i kad beše u kući zapita ih: Šta se prepiraste putem među sobom?

³⁴ A oni ćutahu; jer se putem prepiraše među sobom ko je najveći.

³⁵ I sedavši dozva dvanaestoricu i reče im: Koji hoće da bude prvi neka bude od svih najzadnji i svima sluga.

³⁶ I uzevši dete metnu ga među njih i zagrlivši ga reče im:

³⁷ Ko jedno ovakvo dete primi u ime moje, mene prima; a ko mene primi, ne prima mene nego Onog koji je mene poslao.

³⁸ Odgovori Mu Jovan govoreći: Učitelju! Videsmo jednog gde imenom Tvojim izgoni đavole koji ne ide za nama: i zabranismo mu, jer ne ide za nama.

³⁹ A Isus reče: Ne branite mu; jer nema nikoga koji bi imenom mojim čudo činio da može brzo zlo govoriti za mnom.

⁴⁰ Jer ko nije protiv vas s vama je.

⁴¹ Jer ko vas napoji čašom vode u ime moje, zato što ste Hristovi, zaista vam kažem: neće mu propasti plata.

⁴² A koji sablazni jednog od ovih malih koji veruju mene, bolje bi mu bilo da obesi kamen vodenični o vrat svoj i da se baci u more.

⁴³ I ako te ruka tvoja sablažnjava, odseci je: bolje ti je bez ruke u život ući, negoli s obe ruke ući u pakao, u oganj večni,

⁴⁴ Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.

⁴⁵ I ako te noga tvoja sablažnjava, odseci je: bolje ti je ući u život hrom, negoli s dve noge da te bace u pakao, u oganj večni,

⁴⁶ Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.

⁴⁷ Ako te i oko tvoje sablažnjava, iskopaj ga: bolje ti je s jednim okom ući u carstvo Božje, negoli s dva oka da te bace u pakao ognjeni,

⁴⁸ Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.

⁴⁹ Jer će se svaki ognjem posoliti, i svaka će se žrtva solju posoliti.

⁵⁰ Dobra je so; ali ako so bude neslana, čim će se osoliti? Imajte so u sebi, i mir imajte među sobom.

¹ I ustavši odande dođe u okoline judejske preko Jordana, i steče se opet narod k Njemu; i kao što običaj imaše, opet ih učaše.

² I pristupivši fariseji upitaše Ga kušajući: Može li čovek pustiti ženu?

³ A On odgovarajući reče im: Šta vam zapoveda Mojsije?

⁴ A oni rekoše: Mojsije dopusti da joj se da raspusna knjiga i da se pusti.

⁵ I odgovarajući Isus reče im: Po tvrđi vašeg srca napisa vam on zapovest ovu.

⁶ A u početku stvorenja, muža i ženu, stvorio ih je Bog.

⁷ Zato ostaviće čovek oca svog i majku i prilepiće se k ženi svojoj,

⁸ I budu dvoje jedno telo. Tako nisu više dvoje nego jedno telo.

⁹ A šta je Bog sastavio čovek da ne rastavlja.

¹⁰ I u kući opet zapitaše Ga za to učenici Njegovi.

¹¹ I reče im: Koji pusti ženu i oženi se drugom, čini preljubu na njoj.

¹² I ako žena ostavi muža svog i pođe za drugog, čini preljubu.