¹⁰ Tada im reče: Ustaće narod na narod i carstvo na carstvo;

¹¹ I zemlja će se tresti vrlo po svetu, i biće gladi i pomori i strahote i veliki znaci biće na nebu.

¹² A pre svega ovog metnuće na vas ruke svoje i goniće vas i predavati u zbornice i u tamnice; vodiće vas pred careve i kraljeve imena mog radi.

¹³ A to će vam se dogoditi za svedočanstvo.

¹⁴ Metnite dakle u srca svoja, da se pre ne pripravljate kako ćete odgovarati:

¹⁵ Jer ću vam ja dati usta i premudrost kojoj se neće moći protiviti ni odgovoriti svi vaši protivnici.

¹⁶ A predavaće vas i roditelji i braća i rođaci i prijatelji; i pobiće neke od vas.

¹⁷ I svi će omrznuti na vas imena mog radi.

¹⁸ I dlaka s glave vaše neće poginuti.

¹⁹ Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje.

²⁰ A kad vidite da Jerusalim opkoli vojska onda znajte da se približilo vreme da opusti.

²¹ Tada koji budu u Judeji neka beže u gore, i koji budu u gradu neka izlaze napolje; i koji su napolju neka ne ulaze u njega:

²² Jer su ovo dani osvete, da se izvrši sve što je napisano.

²³ Ali teško trudnima i dojilicama u te dane! Jer će biti velika nevolja na zemlji, gnev na ovom narodu.

²⁴ I pašće od oštrica mača, i odvešće se u ropstvo po svim narodima; i Jerusalim će gaziti neznabošci dok se ne izvrše vremena neznabožaca.

²⁵ I biće znaci u suncu i u mesecu i u zvezdama; i ljudima na zemlji tuga od smetnje i od huke morske i valova.

²⁶ Ljudi će umirati od straha i od čekanja onog što ide na zemlju; jer će se i sile nebeske pokrenuti.

²⁷ I tada će ugledati Sina čovečijeg gde ide na oblacima sa silom i slavom velikom.

²⁸ A kad se počne ovo zbivati, gledajte i podignite glave svoje; jer se približuje izbavljenje vaše.

²⁹ I kaza im priču: Gledajte na smokvu i na sva drveta;

³⁰ Kad vidite da većpoteraju, sami znate da je blizu leto.

³¹ Tako i vi kad vidite ovo da se zbiva, znajte da je blizu carstvo Božije.

³² Zaista vam kažem da ovaj naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude.

³³ Nebo i zemlja proći će, a reči moje neće proći.

³⁴ Ali se čuvajte da kako vaša srca ne otežaju žderanjem i pijanstvom i brigama ovog sveta, i da vam ovaj dan ne dođe iznenada.

³⁵ Jer će doći kao zamka na sve koji žive po svoj zemlji.

³⁶ Stražite dakle jednako i molite se Bogu da biste se udostojili uteći od svega ovog što će se zbiti, i stati pred Sinom čovečijim.

³⁷ I danju učaše u crkvi, a noću izlažaše i noćivaše na gori koja se zove Maslinska.

³⁸ I sav narod dolažaše izjutra k Njemu u crkvu da Ga slušaju.

¹ Približavaše se pak praznik prijesnih hlebova koji se zove pasha.

² I gledahu glavari sveštenički i književnici kako bi Ga ubili; ali se bojahu naroda.

³ A sotona uđe u Judu, koji se zvaše Iskariot, i koji beše jedan od dvanaestorice.

⁴ I otišavši govori s glavarima svešteničkim i sa starešinama kako će im Ga izdati.

⁵ I oni se obradovaše, i ugovoriše da mu dadu novce.

⁶ I on se obreče, i tražaše zgodno vreme da im Ga preda tajno od naroda.

⁷ A dođe dan presnih hlebova u koji trebaše klati pashu;

⁸ I posla Petra i Jovana rekavši: Idite ugotovite nam pashu da jedemo.

⁹ A ovi Mu rekoše: Gde hoćeš da ugotovimo?

¹⁰ A On im reče: Eto kad uđete u grad, srešće vas čovek koji nosi vodu u krčagu; idite za njim u kuću u koju on uđe,

¹¹ I kažite domaćinu: Učitelj veli: gde je gostionica gde ću jesti pashu s učenicima svojim?

¹² I on će vam pokazati veliku sobu prostrtu; onde ugotovite.

¹³ A oni otidoše i nađoše kao što im kaza; i ugotoviše pashu.

¹⁴ I kad dođe čas, sede za trpezu, i dvanaest apostola s Njim.

¹⁵ I reče im: Vrlo sam želeo da ovu pashu jedem s vama pre nego postradam;

¹⁶ Jer vam kažem da je odsele neću jesti dok se ne svrši u carstvu Božijem.

¹⁷ I uzevši čašu dade hvalu, i reče: Uzmite je i razdelite među sobom;

¹⁸ Jer vam kažem da neću piti od roda vinogradskog dok ne dođe carstvo Božije.

¹⁹ I uzevši hleb dade hvalu, i prelomivši ga dade im govoreći: Ovo je telo moje koje se daje za vas; ovo činite za moj spomen.

²⁰ A tako i čašu po večeri, govoreći: Ova je čaša novi zavet mojom krvi koja se za vas proliva.

²¹ Ali evo ruka izdajnika mog sa mnom je na trpezi.

²² I Sin čovečiji, dakle, ide kao što je uređeno; ali teško čoveku onome koji Ga izdaje!

²³ I oni staše tražiti među sobom koji bi, dakle, od njih bio koji će to učiniti.

²⁴ A posta i prepiranje među njima koji bi se držao među njima da je najveći.

²⁵ A On im reče: Carevi narodni vladaju narodom, a koji njime upravljaju, zovu se dobrotvori.

²⁶ Ali vi nemojte tako; nego koji je najveći među vama neka bude kao najmanji, i koji je starešina neka bude kao sluga.

²⁷ Jer koji je veći, koji sedi za trpezom ili koji služi? Nije li onaj koji sedi za trpezom? A ja sam među vama kao sluga.

²⁸ A vi ste oni koji ste se održali sa mnom u mojim napastima.

²⁹ I ja ostavljam vama carstvo kao što je Otac moj meni ostavio:

³⁰ Da jedete i pijete za trpezom mojom u carstvu mom, i da sedite na prestolima i sudite nad dvanaest koljena Izrailjevih.

³¹ Reče pak Gospod: Simone! Simone! Evo vas ište sotona da bi vas činio kao pšenicu.

³² A ja se molih za tebe da tvoja vera ne prestane; i ti kad god obrativši se utvrdi braću svoju.

³³ A on Mu reče: Gospode! S Tobom gotov sam i u tamnicu i na smrt ići.

³⁴ A On reče: Kažem ti, Petre! Danas neće zapevati petao dok se triput ne odrekneš da me poznaješ.

³⁵ I reče im: Kad vas poslah bez kese i bez torbe i bez obuće, eda vam šta nedostade? A oni rekoše: Ništa.

³⁶ A On im reče: Ali sad koji ima kesu neka je uzme, tako i torbu; a koji nema neka proda haljinu svoju i kupi nož.

³⁷ Jer vam kažem da još i ovo treba na meni da se izvrši što stoji u pismu: I među zločince metnuše Ga. Jer šta je pisano za mene, svršuje se.

³⁸ A oni rekoše: Gospode! Evo ovde dva noža. A On im reče: Dosta je.

³⁹ I izišavši otide po običaju na goru Maslinsku; a za Njim otidoše učenici Njegovi.

⁴⁰ A kad dođe na mesto reče im: Molite se Bogu da ne padnete u napast.

⁴¹ I sam odstupi od njih kako se može kamenom dobaciti, i kleknuvši na kolena moljaše se Bogu

⁴² Govoreći: Oče! Kad bi hteo da proneseš ovu čašu mimo mene! Ali ne moja volja nego Tvoja da bude.

⁴³ A anđeo Mu se javi s neba, i krepi Ga.

⁴⁴ I budući u borenju, moljaše se bolje; znoj pak Njegov beše kao kaplje krvi koje kapahu na zemlju.

⁴⁵ I ustavši od molitve dođe k učenicima svojim, i nađe ih, a oni spavaju od žalosti,

⁴⁶ I reče im: Što spavate? Ustanite, molite se Bogu da ne padnete u napast.