¹² Zaista, zaista vam kažem: koji veruje mene, dela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća će od ovih tvoriti; jer ja idem k Ocu svom;

¹³ I šta god zaištete u Oca u ime moje, ono ću vam učiniti, da se proslavi Otac u Sinu.

¹⁴ I ako šta zaištete u ime moje, ja ću učiniti.

¹⁵ Ako imate ljubav k meni, zapovesti moje držite.

¹⁶ I ja ću umoliti Oca, i daće vam drugog utešitelja da bude s vama vavek:

¹⁷ Duha istine, kog svet ne može primiti, jer Ga ne vidi niti Ga poznaje; a vi Ga poznajete, jer u vama stoji, i u vama će biti.

¹⁸ Neću vas ostaviti sirotne; doći ću k vama.

¹⁹ Još malo i svet mene više neće videti; a vi ćete me videti; jer ja živim, i vi ćete živeti.

²⁰ U onaj ćete vi dan doznati da sam ja u Ocu svom, i vi u meni, i ja u vama.

²¹ Ko ima zapovesti moje i drži ih, on je onaj što ima ljubav k meni; a koji ima ljubav k meni imaće k njemu ljubav Otac moj; i ja ću imati ljubav k njemu, i javiću mu se sam.

²² I reče Mu Juda, ne Iskariotski: Gospode! Šta je to da ćeš se nama javiti a ne svetu?

²³ Isus odgovori i reče mu: Ko ima ljubav k meni, držaće reč moju; i Otac moj imaće ljubav k njemu; i k njemu ćemo doći, i u njega ćemo se staniti.

²⁴ Koji nema ljubavi k meni ne drži moje reči; a reč što čujete nije moja nego Oca koji me posla.

²⁵ Ovo vam kazah dok sam s vama.

²⁶ A utešitelj, Duh Sveti, kog će Otac poslati u ime moje, On će vas naučiti svemu i napomenuće vam sve što vam rekoh.

²⁷ Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao što svet daje, da se ne plaši srce vaše i da se ne boji.

²⁸ Čuste da vam ja kazah: idem i doći ću k vama. Kad biste imali ljubav k meni, onda biste se obradovali što rekoh: idem k Ocu; jer je Otac moj veći od mene.

²⁹ I sad vam kazah, pre dok se nije zbilo, da verujete kad se zbude.

³⁰ Većneću mnogo govoriti s vama; jer ide knez ovog sveta, i u meni nema ništa.

³¹ Nego da vidi svet da imam ljubav k Ocu, i kao što mi zapovedi Otac onako tvorim. Ustanite, hajdemo odavde.

¹ Ja sam pravi čokot, i Otac je moj vinogradar;

² Svaku lozu na meni koja ne rađa roda odseći će je; i svaku koja rađa rod očistiće je da više roda rodi.

³ Vi ste većočišćeni rečju koju vam govorih.

⁴ Budite u meni i ja ću u vama. Kao što loza ne može roda roditi sama od sebe, ako ne bude na čokotu, tako i vi ako na meni ne budete.

⁵ Ja sam čokot a vi loze; i koji bude u meni i ja u njemu on će roditi mnogi rod; jer bez mene ne možete činiti ništa.

⁶ Ko u meni ne ostane izbaciće se napolje kao loza, i osušiće se, i skupiće je, i u oganj baciti, i spaliti.

⁷ Ako ostanete u meni i reči moje u vama ostanu, šta god hoćete ištite, i biće vam.

⁸ Tim će se Otac moj proslaviti, da rod mnogi rodite; i bićete moji učenici.

⁹ Kao što Otac ima ljubav k meni, i ja imam ljubav k vama; budite u ljubavi mojoj.

¹⁰ Ako zapovesti moje uzdržite ostaćete u ljubavi mojoj, kao što ja održah zapovesti Oca svog i ostajem u ljubavi Njegovoj.

¹¹ Ovo vam kazah, da radost moja u vama ostane i radost vaša se ispuni.

¹² Ovo je zapovest moja da imate ljubav među sobom, kao što ja imadoh ljubav k vama.

¹³ Od ove ljubavi niko veće nema, da ko dušu svoju položi za prijatelje svoje.

¹⁴ Vi ste prijatelji moji ako tvorite šta vam ja zapovedam.

¹⁵ Više vas ne nazivam slugama; jer sluga ne zna šta radi gospodar njegov; nego vas nazvah prijateljima; jer vam sve kazah što čuh od Oca svog.

¹⁶ Vi mene ne izabraste, nego ja vas izabrah, i postavih vas da vi idete i rod rodite; i da vaš rod ostane, da šta god zaištete u Oca u ime moje da vam da.

¹⁷ Ovo vam zapovedam da imate ljubav među sobom.

¹⁸ Ako svet na vas uzmrzi, znajte da na mene omrznu pre vas.

¹⁹ Kad biste bili od sveta, onda bi svet svoje ljubio; a kako niste od sveta, nego vas ja od sveta izbrah, zato mrzi na vas svet.

²⁰ Opominjite se reči koju vam ja rekoh: nije sluga veći od gospodara svog. Ako mene izgnaše, i vas će izgnati; ako moju reč održaše, i vašu će održati.

²¹ Ali sve će vam ovo činiti za ime moje, jer ne poznaju Onog koji me posla.

²² Da nisam bio došao i govorio im ne bi greha imali; a sad izgovora neće imati za greh svoj.

²³ Koji mrzi na mene i na Oca mog mrzi.

²⁴ Da nisam bio i dela tvorio među njima kojih niko drugi ne tvori, ne bi greha imali; a sad i videše, i omrznuše na mene i na Oca mog.

²⁵ Ali da se zbude reč napisana u zakonu njihovom: Omrznuše na me nizašta.

²⁶ A kad dođe utešitelj, koga ću vam poslati od Oca, Duh istine, koji od Oca izlazi, On će svedočiti za mene.

²⁷ A i vi ćete svedočiti, jer ste od početka sa mnom.

¹ Ovo vam kazah da se ne sablaznite.

² Izgoniće vas iz zbornica; a doći će vreme kad će svaki koji vas ubije misliti da Bogu službu čini.

³ I ovo će činiti, jer ne poznaše Oca ni mene.

⁴ Nego vam ovo kazah kad dođe vreme da se opomenete ovog da vam ja kazah; a isprva ne kazah vam ovo, jer bejah s vama.

⁵ A sad idem k Onome koji me posla, i niko me od vas ne pita: Kuda ideš?

⁶ Nego što vam ovo kazah žalosti napuni se srce vaše.

⁷ Nego vam ja istinu govorim: bolje je za vas da ja idem; jer ako ja ne idem, utešitelj neće doći k vama; ako li idem, poslaću Ga k vama.

⁸ I kad On dođe pokaraće svet za greh, i za pravdu, i za sud;

⁹ Za greh, dakle, što ne veruju mene;

¹⁰ A za pravdu što idem k Ocu svom; i više me nećete videti;

¹¹ A za sud što je knez ovog sveta osuđen.

¹² Još vam mnogo imam kazati; ali sad ne možete nositi.

¹³ A kad dođe On, Duh istine, uputiće vas na svaku istinu; jer neće od sebe govoriti, nego će govoriti šta čuje, i javiće vam šta će biti unapred.

¹⁴ On će me proslaviti, jer će od mog uzeti, i javiće vam:

¹⁵ Sve što ima Otac moje je; zato rekoh da će od mog uzeti, i javiti vam.

¹⁶ Još malo, i nećete me videti, i opet malo, pa ćete me videti: jer idem k Ocu.

¹⁷ A neki od učenika Njegovih rekoše među sobom: Šta je to što nam kaže: Još malo, i nećete me videti; i opet malo pa ćete me videti; i: Ja idem k ocu?

¹⁸ Govorahu, dakle: Šta je to što govori: Malo? Ne znamo šta govori.

¹⁹ A Isus razume da hteše da Ga zapitaju, pa im reče: Zato li se zapitkujete među sobom što rekoh: Još malo i nećete me videti, i opet malo pa ćete me videti?

²⁰ Zaista, zaista vam kažem da ćete vi zaplakati i zaridati, a svet će se radovati; i vi ćete žalosni biti, ali će se vaša žalost okrenuti na radost.

²¹ Žena kad rađa trpi muku; jer dođe čas njen: ali kad rodi dete, više se ne opominje žalosti od radosti, jer se rodi čovek na svet.

²² Tako i vi, dakle, imate sad žalost; ali ću vas opet videti, i radovaće se srce vaše, i vašu radost neće niko uzeti od vas;

²³ I u onaj dan nećete me pitati nizašta. Zaista, zaista vam kažem da šta god uzištete u Oca u ime moje, daće vam.

²⁴ Dosle ne iskaste ništa u ime moje; ištite i primićete, da radost vaša bude ispunjena.

²⁵ Ovo vam govorih u pričama; ali će doći vreme kad vam više neću govoriti u pričama, nego ću vam upravo javiti za Oca.

²⁶ U onaj ćete dan u ime moje zaiskati, i ne velim vam da ću ja umoliti Oca za vas;

²⁷ Jer sam Otac ima ljubav k vama kao što vi imaste ljubav k meni, i verovaste da ja od Boga iziđoh.

²⁸ Iziđoh od Oca, i dođoh na svet; i opet ostavljam svet, i idem k Ocu.

²⁹ Rekoše Mu učenici Njegovi: Eto sad upravo govoriš, a priče nikakve ne govoriš.

³⁰ Sad znamo da sve znaš, i ne treba Ti da Te ko pita. Po tome verujemo da si od Boga izišao.

³¹ Isus im odgovori: Zar sad verujete?

³² Evo ide čas, i većje nastao, da se razbegnete svaki na svoju stranu i mene samog ostavite; ali nisam sam, jer je Otac sa mnom.

³³ Ovo vam kazah, da u meni mir imate. U svetu ćete imati nevolju; ali ne bojte se, jer ja nadvladah svet.

¹ Ovo govori Isus, pa podiže oči svoje na nebo i reče: Oče! Dođe čas, proslavi Sina svog, da i Sin Tvoj proslavi Tebe;

² Kao što si Mu dao vlast nad svakim telom da svemu što si Mu dao da život večni.

³ A ovo je život večni da poznaju Tebe jedinog istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista.

⁴ Ja Tebe proslavih na zemlji; posao svrših koji si mi dao da radim.

⁵ I sad proslavi Ti mene, Oče, u Tebe samog slavom koju imadoh u Tebe pre nego svet postade.

⁶ Ja javih ime Tvoje ljudima koje si mi dao od sveta; Tvoji behu pa si ih meni dao, i Tvoju reč održaše.

⁷ Sad razumeše da je sve što si mi dao od Tebe.

⁸ Jer reči koje si dao meni dadoh im; i oni primiše, i poznadoše istinito da od Tebe iziđoh, i verovaše da si me Ti poslao.

⁹ Ja se za njih molim: ne molim se za (sav) svet, nego za one koje si mi dao, jer su Tvoji.

¹⁰ I moje sve je Tvoje, i Tvoje moje; i ja se proslavih u njima.

¹¹ I više nisam na svetu, a oni su na svetu, a ja idem k Tebi. Oče Sveti! Sačuvaj ih u ime svoje, one koje si mi dao, da budu jedno kao i mi.

¹² Dok bejah s njima na svetu, ja ih čuvah u ime Tvoje; one koje si mi dao sačuvah, i niko od njih ne pogibe osim Sina pogibli, da se zbude pismo.

¹³ A sad k Tebi idem, i ovo govorim na svetu, da imaju radost moju ispunjenu u sebi.