¹ Prvu sam ti knjigu napisao o svemu, o Teofile, što poče Isus tvoriti i učiti

² Do dana kad se uznese, pošto Duhom Svetim zapovedi apostolima koje izabra,

³ Pred kojima i po stradanju svom pokaza sebe živa mnogim i istinitim znacima, i javlja im se četrdeset dana, i govori o carstvu Božjem.

⁴ I sabravši ih zapovedi im da ne idu iz Jerusalima, nego da čekaju obećanje Očevo, koje čuste, reče, od mene;

⁵ Jer je Jovan krstio vodom, a vi ćete se krstiti Duhom Svetim ne dugo posle ovih dana.

⁶ A oni onda koji zajedno behu, pitahu Ga govoreći: Gospode! Hoćeš li sad načiniti carstvo Izrailjevo?

⁷ A On im reče: Nije vaše znati vremena i leta koje Otac zadrža u svojoj vlasti;

⁸ Nego ćete primiti silu kad siđe Duh Sveti na vas; i bićete mi svedoci u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i tja do kraja zemlje.

⁹ I ovo rekavši videše oni gde se podiže i odnese Ga oblak iz očiju njihovih.

¹⁰ I kad gledahu za Njim gde ide na nebo, gle, dva čoveka stadoše pred njima u belim haljinama,

¹¹ Koji i rekoše: Ljudi Galilejci! Šta stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas uze na nebo tako će doći kao što videste da ide na nebo.

¹² Tada se vratiše u Jerusalim s gore koja se zove Maslinska, koja je blizu Jerusalima jedan subotni dan hoda.

¹³ I kad uđoše popeše se u sobu gde stajahu Petar i Jakov i Jovan i Andrija, Filip i Toma, Vartolomije i Matej, Jakov Alfejev i Simon Zilot, i Juda Jakovljev.

¹⁴ Ovi svi jednodušno behu jednako na molitvi i u moljenju sa ženama, i s Marijom materom Isusovom i braćom Njegovom.

¹⁵ I u dane one ustavši Petar između učenika reče (a beše naroda zajedno oko sto dvadeset imena):

¹⁶ Ljudi braćo! Trebalo je da se izvrši ono pismo što proreče Duh Sveti ustima Davidovim za Judu koji beše pred onima što uhvatiše Isusa;

¹⁷ Jer se brojaše s nama, i beše primio deo ove službe.

¹⁸ On dakle steče njivu od plate nepravedne, i obesivši se puče po sredi, i izasu se sva utroba njegova.

¹⁹ I postade znano svima koji žive u Jerusalimu da će se ta njiva prozvati njihovim jezikom Akeldama, koje znači njiva krvna.

²⁰ Jer se piše u knjizi psaltiru: Da bude dvor njegov pust, i da ne bude nikoga ko bi živeo u njemu, i: Vladičanstvo njegovo da primi drugi.

²¹ Treba dakle od ovih ljudi koji su bili s nama za sve vreme kako među nas uđe i iziđe Gospod Isus,

²² Počevši od krštenja Jovanovog do dana kad se uze od nas, da bude s nama svedok Njegovog vaskrsenja jedan od ovih.

²³ I postaviše dvojicu, Josifa koji se zvaše Varsava prezimenom Just, i Matija.

²⁴ I pomolivši se Bogu rekoše: Ti, Gospode! Koji poznaješ srca svih, pokaži jednog od ove dvojice koga si izabrao,

²⁵ Da primi deo ove službe i apostolstva, iz koga ispade Juda da ide na mesto svoje.

²⁶ I baciše kocke za njih, i pade kocka na Matija i primiše ga među jedanaest apostola.

¹ I kad se navrši pedeset dana behu zajedno svi apostoli jednodušno.

² I ujedanput postade huka s neba kao duvanje silnog vetra, i napuni svu kuću gde seđahu;

³ I pokazaše im se razdeljeni jezici kao ognjeni; i sede po jedan na svakog od njih.

⁴ I napuniše se svi Duha Svetog, i stadoše govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davaše te govorahu.

⁵ A u Jerusalimu stajahu Jevreji ljudi pobožni iz svakog naroda koji je pod nebom.

⁶ A kad postade ovaj glas, skupi se narod, i smete se: jer svaki od njih slušaše gde oni govore njegovim jezikom.

⁷ I divljahu se i čuđahu se govoreći jedan drugom: Nisu li ovo sve Galilejci što govore?

⁸ Pa kako mi čujemo svaki svoj jezik u kome smo se rodili?

⁹ Parćani, i Miđani, i Elamljani, i koji smo iz Mesopotamije, i iz Judeje i Kapadokije, i iz Ponta i Azije,

¹⁰ I iz Frigije i Pamfilije, iz Misira i krajeva livijskih kod Kirine, i putnici iz Rima, i Judejci i došljaci,

¹¹ Krićani i Arapi, čujemo gde oni govore našim jezicima veličine Božje.

¹² I divljahu se svi i ne mogahu se načuditi govoreći jedan drugom: Šta će dakle ovo biti?

¹³ A drugi podsmevajući se govorahu: Nakitili su se vina.

¹⁴ A Petar stade sa jedanaestoricom i podiže glas svoj i reče im: Ljudi Judejci i vi svi koji živite u Jerusalimu! Ovo da vam je na znanje, i čujte reči moje.

¹⁵ Jer ovi nisu pijani kao što vi mislite, jer je tek treći sat dana;

¹⁶ Nego je ovo ono što kaza prorok Joilo:

¹⁷ I biće u poslednje dane, govori Gospod, izliću od Duha svog na svako telo, i proreći će sinovi vaši i kćeri vaše, i mladići vaši videće utvare i starci vaši sniće snove;

¹⁸ Jer ću na sluge svoje i na sluškinje svoje u te dane izliti od Duha svog, i proreći će.

¹⁹ I daću čudesa gore na nebu i znake dole na zemlji: krv i oganj i pušenje dima.

²⁰ Sunce će se pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego dođe veliki i slavni dan Gospodnji.

²¹ I biće da će se svaki spasti koji prizove ime Gospodnje.

²² Ljudi Izrailjci! Poslušajte reči ove: Isusa Nazarećanina, čoveka od Boga potvrđenog među vama silama i čudesima i znacima koje učini Bog preko Njega među vama, kao što i sami znate,

²³ Ovog određenim savetom i promislom Božjim predana primivši, preko ruku bezakonika prikovaste i ubiste;

²⁴ Kog Bog podiže, razrešivši veze smrtne, kao što ne beše moguće da Ga one drže.

²⁵ Jer David govori za Njega: Gospoda jednako gledah pred sobom: jer je s desne strane mene, da se ne pomaknem;

²⁶ Zato se razveseli srce moje, i obradova se jezik moj, pa još i telo moje počivaće u nadi;

²⁷ Jer nećeš ostaviti dušu moju u paklu, niti ćeš dati da Svetac Tvoj vidi truljenje.

²⁸ Pokazao si mi puteve života: napunićeš me veselja s licem svojim.

²⁹ Ljudi braćo! Neka je slobodno kazati vam upravo za starešinu Davida da i umre, i ukopan bi, i grob je njegov među nama do ovog dana.

³⁰ Prorok dakle budući, i znajući da mu se Bog kletvom kle od roda bedara njegovih po telu podignuti Hrista, i posaditi Ga na prestolu njegovom,

³¹ Predvidevši govori za vaskrsenje Hristovo da se ne ostavi duša Njegova u paklu, ni telo Njegovo vide truljenje.

³² Ovog Isusa vaskrse Bog, čemu smo mi svi svedoci.

³³ Desnicom dakle Božjom podiže se, i obećanje Svetog Duha primivši od Oca, izli ovo što vi sad vidite i čujete.

³⁴ Jer David ne iziđe na nebesa, nego sam govori: Reče Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane,

³⁵ Dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim.

³⁶ Tvrdo dakle neka zna sav dom Izrailjev da je i Gospodom i Hristom Bog učinio ovog Isusa koga vi raspeste.

³⁷ A kad čuše, ražali im se u srcu, i rekoše Petru i ostalim apostolima: Šta ćemo činiti, ljudi braćo?

³⁸ A Petar im reče: Pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; i primićete dar Svetog Duha;

³⁹ Jer je za vas obećanje i za decu vašu, i za sve daleke koje će god dozvati Gospod Bog naš.

⁴⁰ I drugim mnogim rečima svedočaše, i moljaše ih govoreći: Spasite se od ovog pokvarenog roda.

⁴¹ Koji dakle rado primiše reč njegovu krstiše se; i pristade u taj dan oko tri hiljade duša.

⁴² I ostaše jednako u nauci apostolskoj, i u zajednici, i u lomljenju hleba, i u molitvama.

⁴³ I uđe strah u svaku dušu; jer apostoli činiše mnoga čudesa i znake u Jerusalimu.

⁴⁴ A svi koji verovaše behu zajedno, i imahu sve zajedno.

⁴⁵ I tečevinu i imanje prodavahu i razdavahu svima kao što ko trebaše.

⁴⁶ I svaki dan behu jednako jednodušno u crkvi, i lomljahu hleb po kućama, i primahu hranu s radošću i u prostoti srca,

⁴⁷ Hvaleći Boga, i imajući milost u sviju ljudi. A Gospod svaki dan umnožavaše društvo onih koji se spasavahu.

¹ A Petar i Jovan iđahu zajedno gore u crkvu na molitvu u deveti sat.

² I beše jedan čovek hrom od utrobe matere svoje, kog nošahu i svaki dan metahu pred vrata crkvena koja se zovu Krasna da prosi milostinju od ljudi koji ulaze u crkvu;

³ Koji videvši Petra i Jovana da hoće da uđu u crkvu prošaše milostinju.

⁴ A Petar pogledavši na nj s Jovanom, reče: Pogledaj na nas.

⁵ A on gledaše u njih misleći da će mu oni šta dati.

⁶ A Petar reče: Srebra i zlata nema u mene, nego šta imam ovo ti dajem: u ime Isusa Hrista Nazarećanina ustani i hodi.

⁷ I uze ga za desnicu i podiže. I odmah se utvrdiše njegova stopala i gležnji.

⁸ I skočivši ustade, i hođaše, i uđe s njima u crkvu idući i skačući i hvaleći Boga.

⁹ I videše ga svi ljudi gde ide i hvali Boga.

¹⁰ A znahu ga da onaj beše što milostinje radi seđaše kod Krasnih vrata crkvenih, i napuniše se čuda i straha za to što bi od njega.

¹¹ A kad se isceljeni hromi držaše Petra i Jovana, navališe k njima svi ljudi u trem, koji se zvaše Solomunov, i čuđahu se.

¹² A kad vide Petar, odgovaraše ljudima: Ljudi Izrailjci! Što se čudite ovome? Ili šta gledate na nas, kao da smo svojom silom ili pobožnošću učinili da on ide?

¹³ Bog Avraamov i Isakov i Jakovljev, Bog otaca naših, proslavi Sina svog Isusa, kog vi predadoste i odrekoste Ga se pred licem Pilatovim kad on sudi da Ga pusti.

¹⁴ A vi Sveca i Pravednika odrekoste se, i isprosiste čoveka krvnika da vam pokloni;

¹⁵ A Načelnika života ubiste, koga Bog vaskrse iz mrtvih, čemu smo mi svedoci.

¹⁶ I za veru imena Njegovog, ovoga kog vidite i poznajete, utvrdi ime Njegovo; i vera koja je kroza Nj dade mu celo zdravlje ovo pred svima vama.

¹⁷ I sad, braćo, znam da iz neznanja ono učiniste, kao i knezovi vaši.

¹⁸ A Bog kako unapred javi ustima svih proroka svojih da će Hristos postradati, izvrši tako.

¹⁹ Pokajte se dakle, i obratite se da se očistite od greha svojih, da dođu vremena odmaranja od lica Gospodnjeg,

²⁰ I da pošalje unapred narečenog vam Hrista Isusa,

²¹ Kog valja dakle nebo da primi do onog vremena kad se sve popravi, što Bog govori ustima svih svetih proroka svojih od postanja sveta.

²² Mojsije dakle očevima našim reče: Gospod Bog vaš podignuće vam proroka iz vaše braće, kao mene; njega poslušajte u svemu što vam kaže.

²³ I biće da će se svaka duša koja ne posluša tog proroka istrebiti iz naroda.

²⁴ A i svi proroci od Samuila i potom koliko ih god govori, i za ove dane javljaše.

²⁵ Vi ste sinovi proroka i zaveta koji učini Bog s očevima vašim govoreći Avraamu: i u semenu tvom blagosloviće se svi narodi na zemlji.

²⁶ Vama najpre Bog podiže Sina svog Isusa, i posla Ga da vas blagosilja da se svaki od vas obrati od pakosti svojih.

¹ A kad oni govorahu narodu, naiđoše na njih sveštenici i vojvoda crkveni i sadukeji;

² I rasrdiše se, što oni uče ljude i javljaju u Isusu vaskrsenje iz mrtvih.

³ I digoše na njih ruke, i metnuše ih u zatvor do ujutru: jer većbeše veče.

⁴ A od onih koji slušahu reč mnogi verovaše, i postade broj ljudi oko pet hiljada.

⁵ A kad bi ujutru, skupiše se knezovi njihovi i starešine i književnici u Jerusalim,

⁶ A Ana poglavar sveštenički i Kajafa i Jovan i Aleksandar i koliko ih god beše od roda svešteničkog;

⁷ I metnuvši ih na sredinu pitahu: Kakvom silom ili u čije ime učiniste vi ovo?

⁸ Tada Petar napunivši se Duha Svetog reče im: Knezovi narodni i starešine Izrailjeve!

⁹ Ako nas danas pitate za dobro delo koje učinismo bolesnom čoveku te on ozdravi:

¹⁰ Da je na znanje svima vama i svemu narodu Izrailjevom da u ime Isusa Hrista Nazarećanina, kog vi raspeste, kog Bog podiže iz mrtvih, stoji ovaj pred vama zdrav.

¹¹ Ovo je kamen koji vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla: i nema ni u jednom drugom spasenja;

¹² Jer nema drugog imena pod nebom danog ljudima kojim bi se mi mogli spasti.

¹³ A kad videše slobodu Petrovu i Jovanovu, i znajući da su ljudi neknjiževni i prosti, divljahu se, i znahu ih da behu s Isusom.

¹⁴ A videći isceljenog čoveka gde s njima stoji ne mogahu ništa protivu reći.

¹⁵ Onda im zapovediše da iziđu napolje iz saveta, pa pitahu jedan drugog

¹⁶ Govoreći: Šta ćete činiti ovim ljudima? Jer veliki znak što učiniše oni poznat je svima koji žive u Jerusalimu, i ne možemo odreći;

¹⁷ Ali da se dalje ne razilazi po narodu, da im oštro zapretimo da više ne govore za ime ovo nikome.

¹⁸ I dozvavši ih zapovediše im da ništa ne spominju niti da uče u ime Isusovo.

¹⁹ Petar i Jovan odgovarajući rekoše im: Sudite je li pravo pred Bogom da vas većma slušamo negoli Boga?

²⁰ Jer mi ne možemo ne govoriti šta videsmo i čusmo.

²¹ A oni zapretivši im pustiše ih, ne našavši ništa kako bi ih mučili, naroda radi; jer svi hvaljahu Boga za ono što se beše dogodilo.

²² Jer onom čoveku beše više od četrdeset godina na kome se dogodi ovo čudo zdravlja.

²³ A kad ih otpustiše, dođoše k svojima, i javiše im šta rekoše glavari sveštenički i starešine.

²⁴ A oni kad čuše, jednodušno podigoše glas k Bogu i rekoše: Gospode Bože, Ti koji si stvorio nebo i zemlju i more i sve što je u njima;

²⁵ Koji ustima Davida sluge svog reče: Zašto se bune neznabošci, i narodi izmišljaju prazne reči?

²⁶ Sastaše se carevi zemaljski, i knezovi se sabraše ujedno na Gospoda i na Hrista Njegovog.

²⁷ Zaista se sabraše u ovom gradu na svetog Sina Tvog Isusa, kog si pomazao, Irod i pontijski Pilat s neznabošcima i s narodom Izrailjevim,

²⁸ Da učine šta ruka Tvoja i savet Tvoj napred odredi da bude.

²⁹ I sad Gospode! Pogledaj na njihove pretnje, i daj slugama svojim da govore sa svakom slobodom reč Tvoju;

³⁰ I pružaj ruku svoju na isceljivanje i da znaci i čudesa budu imenom svetog Sina Tvog Isusa.

³¹ I pošto se oni pomoliše Bogu zatrese se mesto gde behu sabrani, i napuniše se svi Duha Svetog, i govorahu reč Božju sa slobodom.

³² A u naroda koji verova beše jedno srce i jedna duša; i nijedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve beše zajedničko.

³³ I apostoli s velikom silom svedočahu za vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista; i blagodat velika beše na svima njima:

³⁴ Jer nijedan među njima ne beše siromašan, jer koliko ih god beše koji imahu njive ili kuće, prodavahu i donošahu novce što uzimahu zato,

³⁵ I metahu pred noge apostolima; i davaše se svakome kao što ko trebaše.

³⁶ A Josija, prozvani od apostola Varnava, koje znači Sin utehe, Levit rodom iz Kipra,

³⁷ On imaše njivu, i prodavši je donese novce i metnu apostolima pred noge.