Корак 323

Студија

     

Dela apostolska 9:23-43

23 A kad se navrši podosta dana, dogovoriše se Jevreji da ga ubiju.

24 Ali Savle doznade njihov dogovor; a oni čuvahu vrata dan i noćda bi ga ubili;

25 A učenici ga uzeše noću i spustiše preko zida u kotarici.

26 A kad dođe Savle u Jerusalim, ogledaše da se pribije uz učenike; i svi ga se bojahu, jer ne verovahu da je učenik.

27 A Varnava ga uze i dovede k apostolima, i kaza im kako na putu vide Gospoda, i kako mu govori, i kako u Damasku slobodno propoveda ime Isusovo.

28 I beše s njima i ulazi u Jerusalim i izlazi i slobodno propovedaše ime Gospoda Isusa.

29 I govoraše i prepiraše se s Grcima, a oni gledahu da ga ubiju.

30 A kad razumeše braća, svedoše ga u Ćesariju, i otpustiše ga u Tars.

31 A crkve po svoj Judeji i Galileji i Samariji behu na miru, i napredovahu, i hođahu u strahu Gospodnjem, i umnožavahu se utehom Svetog Duha.

32 I dogodi se kad Petar obilažaše sve, da dođe i k svetima koji življahu u Lidi.

33 I nađe tamo jednog čoveka po imenu Eneju, koji većosam godina ležaše na odru, jer beše uzet.

34 I reče mu Petar: Eneja! Isceljuje te Isus Hristos, ustani i prostri sam sebi. I odmah usta.

35 I videše ga svi koji življahu u Lidi i u Asaronu, i obratiše se ka Gospodu.

36 A u Jopi beše jedna učenica po imenu Tavita, koje znači srna, i ona beše puna dobrih dela i milostinje što činjaše.

37 I dogodi se u te dane da se ona razbole i umre; onda je okupaše i metnuše u gornju sobu.

38 A budući da je Lida blizu Jope, onda učenici čuvši da je Petar u njoj poslaše dva čoveka moleći ga da ne požali truda doći do njih.

39 A Petar ustavši otide s njima, i kad dođe, izvedoše ga u gornju sobu i skupiše se oko njega sve udovice plačući i pokazujući suknje i haljine što je radila Srna dok je bila s njima.

40 A Petar izgnavši sve napolje kleče na kolena i pomoli se Bogu, i okrenuvši se k telu reče: Tavito! Ustani. A ona otvori oči svoje, i videvši Petra sede.

41 Petar pak pruživši joj ruku podiže je; i dozvavši svete i udovice pokaza je živu.

42 I ovo se razglasi po svoj Jopi, i mnogi verovaše Gospoda.

43 I dogodi se da on osta mnogo dana u Jopi u nekog Simona kožara.

Dela apostolska 10

1 A u Ćesariji beše jedan čovek po imenu Kornilije, kapetan od čete koja se zvaše talijanska.

2 Pobožan i bogobojazan sa celim domom svojim, koji davaše milostinju mnogim ljudima i moljaše se Bogu bez prestanka;

3 On vide na javi u utvari oko devetog sata dnevi anđela Božjeg gde siđe k njemu i reče mu: Kornilije!

4 A on pogledavši na nj i uplašivši se reče: Šta je, Gospode? A on mu reče: Molitve tvoje i milostinje tvoje iziđoše na pamet Bogu;

5 I sad pošlji u Jopu ljude i dozovi Simona prozvanog Petra:

6 On stoji u nekog Simona kožara, kog je kuća kod mora: on će ti kazati reči kojima ćeš se spasti ti i sav dom tvoj.

7 I kad otide anđeo koji govori Korniliju, dozvavši dvojicu od svojih slugu i jednog pobožnog vojnika od onih koji mu služahu,

8 I kazavši im sve posla ih u Jopu.

9 A sutradan kad oni iđahu putem i približiše se ka gradu, iziđe Petar u gornju sobu da se pomoli Bogu u šesti sat.

10 I ogladne, i htede da jede; a kad mu oni gotovljahu, dođe izvan sebe,

11 I vide nebo otvoreno i sud nekakav gde silazi na njega, kao veliko platno, zavezan na četiri roglja i spušta se na zemlju;

12 U kome behu sva četvoronožna na zemlji, i zverinje i bubine i ptice nebeske.

13 I postade glas k njemu: Ustani, Petre! Pokolji i pojedi.

14 A Petar reče: Nipošto, Gospode! Jer nikad ne jedoh šta pogano ili nečisto.

15 I gle, glas opet k njemu drugom: Šta je Bog očistio ti ne pogani.

16 I ovo bi triput, i sud se opet uze na nebo.

17 A kad se Petar u sebi divljaše šta bi bila utvara koju vide, i gle ljudi poslani od Kornilija, napitavši i našavši dom Simonov stadoše pred vratima,

18 I zovnuvši pitahu: Stoji li ovde Simon prozvani Petar?

19 A dok Petar razmišljavaše o utvari, reče mu Duh: Evo tri čoveka traže te;

20 Nego ustani i siđi i idi s njima ne premišljajući ništa, jer ih ja poslah.

21 A Petar sišavši k ljudima poslanim k sebi od Kornilija reče: Evo ja sam koga tražite; što ste došli?

22 A oni rekoše: Kornilije kapetan, čovek pravedan i bogobojazan, poznat kod svega naroda jevrejskog, primio je zapovest od anđela svetog da dozove tebe u svoj dom i da čuje reči od tebe.

23 Onda ih dozva unutra i ugosti. A sutradan ustavši Petar pođe s njima, i neki od braće koja beše u Jopi pođoše s njim.

24 I sutradan uđoše u Ćesariju. A Kornilije čekaše ih sazvavši rodbinu svoju i ljubazne prijatelje.

25 A kad Petar htede da uđe, srete ga Kornilije, i padnuvši na noge njegove pokloni se.

26 I Petar ga podiže govoreći: Ustani, i ja sam čovek.

27 I s njim govoreći uđe, i nađe mnoge koji se behu sabrali.

28 I reče im: Vi znate kako je neprilično čoveku Jevrejinu družiti se ili dolaziti k tuđinu; ali Bog meni pokaza da nijednog čoveka ne zovem poganim ili nečistim;

29 Zato i bez sumnje dođoh pozvan. Pitam vas dakle zašto poslaste po mene?

30 I Kornilije reče: Od četvrtog dana do ovog časa ja postih, i u deveti sat moljah se Bogu u svojoj kući; i gle, čovek stade preda mnom u haljini sjajnoj,

31 I reče: Kornilije! Uslišena bi molitva tvoja i milostinje tvoje pomenuše se pred Bogom.

32 Pošlji dakle u Jopu i dozovi Simona koji se zove Petar: on stoji u kući Simona kožara kod mora, koji kad dođe kazaće ti.

33 Onda ja odmah poslah k tebi; i ti si dobro učinio što si došao. Sad dakle mi svi stojimo pred Bogom da čujemo sve što je tebi od Boga zapoveđeno.

34 A Petar otvorivši usta reče: Zaista vidim da Bog ne gleda ko je ko;

35 Nego u svakom narodu onaj koji se boji Njega i tvori pravdu, mio je Njemu.

36 Reč što posla sinovima Izrailjevim, javljajući mir po Isusu Hristu, koji je Gospod svima.

37 Vi znate govor koji je bio po svoj Judeji počevši od Galileje po krštenju koje propoveda Jovan:

38 Isusa iz Nazareta kako ga pomaza Bog Duhom Svetim i silom, koji prođe čineći dobro i isceljujući sve koje đavo beše nadvladao; jer Bog beše s njim.

39 I mi smo svedoci svemu što učini u zemlji judejskoj i Jerusalimu; kog i ubiše obesivši na drvo.

40 Ovog Bog vaskrse treći dan, i dade Mu da se pokaže,

41 Ne svemu narodu nego nama svedocima napred izbranima od Boga, koji s Njim jedosmo i pismo po vaskrsenju Njegovom iz mrtvih.

42 I zapovedi nam da propovedamo narodu i da svedočimo da je On narečeni od Boga sudija živim i mrtvim.

43 Za ovo svedoče svi proroci da će imenom Njegovim primiti oproštenje greha svi koji Ga veruju.

44 A dok još Petar govoraše ove reči, siđe Duh Sveti na sve koji slušahu reč.

45 I udiviše se verni iz obrezanja koji behu došli s Petrom, videći da se i na neznabošce izli dar Duha Svetog.

46 Jer ih slušahu gde govorahu jezike, i veličahu Boga. Tada odgovori Petar:

47 Eda može ko vodu zabraniti da se ne krste oni koji primiše Duha Svetog kao i mi?

48 I zapovedi im da se krste u ime Isusa Hrista. Tada ga moliše da ostane kod njih nekoliko dana.

Dela apostolska 11

1 A čuše i apostoli i braća koji behu u Judeji da i neznabošci primiše reč Božju.

2 I kad iziđe Petar u Jerusalim, prepirahu se s njim koji behu iz obrezanja,

3 Govoreći: Ušao si k ljudima koji nisu obrezani, i jeo si s njima.

4 A Petar počevši kazivaše im redom govoreći:

5 Ja bejah u gradu Jopi na molitvi, i došavši izvan sebe videh utvaru, gde silazi sud nekakav kao veliko platno na četiri roglja i spušta se s neba, i dođe do preda me.

6 Pogledavši u nj opazih i videh četvoronožna zemaljska, i zverinje i bubine i ptice nebeske.

7 A čuh glas koji mi govori: Ustani, Petre! Pokolji i pojedi.

8 A ja rekoh: Nipošto Gospode! Jer ništa pogano i nečisto nikad ne uđe u usta moja.

9 A glas mi odgovori drugom s neba govoreći: Šta je Bog očistio ti ne pogani.

10 A ovo bi triput; i uze se opet sve na nebo.

11 I gle, odmah tri čoveka staše pred kućom u kojoj bejah, poslani iz Ćesarije k meni.

12 A Duh mi reče da idem s njima ne premišljajući ništa. A dođoše sa mnom i ovo šest braće, i uđosmo u kuću čovekovu.

13 I kaza nam kako vide anđela u kući svojoj koji je stao i kazao mu: Pošlji ljude u Jopu i dozovi Simona prozvanog Petra,

14 Koji će ti kazati reči kojima ćeš se spasti ti i sav dom tvoj.

15 A kad ja počeh govoriti siđe Duh Sveti na njih, kao i na nas u početku.

16 Onda se opomenuh reči Gospodnje kako govoraše: Jovan je krstio vodom, a vi ćete se krstiti Duhom Svetim.

17 Kad im dakle Bog dade jednak dar kao i nama koji verujemo Gospoda svog Isusa Hrista; ja ko bejah da bi mogao zabraniti Bogu?

18 A kad čuše ovo, umukoše, i hvaljahu Boga govoreći: Dakle i neznabošcima Bog dade pokajanje za život.

19 A oni što se rasejaše od nevolje koja posta za Stefana, prođoše tja do Finikije i Kipra i Antiohije, nikom ne govoreći reč do samim Jevrejima.

20 A neki od njih behu Kiprani i Kirinci, koji ušavši u Antiohiju govorahu Grcima propovedajući jevanđelje o Gospodu Isusu.

21 I beše ruka Božija s njima; i mnogo ih verovaše i obratiše se ka Gospodu.

22 A dođe reč o njima do ušiju crkve koja beše u Jerusalimu; i poslaše Varnavu da ide tja do Antiohije;

23 Koji došavši i videvši blagodat Božju, obradova se, i moljaše sve da tvrdim srcem ostanu u Gospodu;

24 Jer beše čovek blag i pun Duha Svetog i vere. I obrati se mnogi narod ka Gospodu.

25 Varnava, pak, iziđe u Tars da traži Savla; i kad ga nađe, dovede ga u Antiohiju.

26 I oni se celu godinu sastajaše onde s crkvom, i učiše mnogi narod; i najpre u Antiohiji nazvaše učenike hrišćanima.

27 A u te dane siđoše iz Jerusalima proroci u Antiohiju.

28 I ustavši jedan od njih, po imenu Agav, objavi glad veliku koja htede biti po vasionom svetu; koji i bi za Klaudija ćesara.

29 A od učenika odredi svaki koliko koji mogaše da pošalju u pomoćbraći koja življahu u Judeji.

30 Koje i učiniše poslavši starešinama preko ruke Varnavine i Savlove.