¹¹ A kad se odvezosmo iz Troade, dođosmo u Samotrak, i sutradan u Neapolj,

¹² A odande u Filibu, koje je prvi grad zemlje Makedonije, naselje rimsko; i u onom gradu ostasmo nekoliko dana.

¹³ A u dan subotni iziđosmo iz grada k vodi gde beše bogomolja; i sedavši govorismo k ženama koje se behu sabrale.

¹⁴ I jedna bogobojazna žena, po imenu Lidija, iz grada tijatirskog, koja prodavaše skerlet, slušaše: i Gospod otvori srce njeno da pazi na reči Pavlove.

¹⁵ A kad se krsti ona i kuća njena, moljaše nas govoreći: Ako mislite da ja verujem Gospoda, uđite u moju kuću i živite. I natera nas.

¹⁶ A dogodi se kad iđasmo na molitvu da nas srete jedna robinja koja imaše duh pogađački i vračajući donošaše veliki dobitak svojim gospodarima.

¹⁷ Ova pođe za Pavlom i za nama, i vikaše govoreći: Ovi su ljudi sluge Boga Najvišeg, koji javljaju nama put spasenja.

¹⁸ I ovako činjaše mnogo dana. A kad se Pavlu dosadi, okrenu se i reče duhu: Zapovedam ti imenom Isusa Hrista, iziđi iz nje. I iziđe u taj čas.

¹⁹ A kad videše njeni gospodari da iziđe nada njihovog dobitka, uzeše Pavla i Silu i odvukoše ih na pazar ka knezovima.

²⁰ I dovedavši ih k vojvodama, rekoše: Ovi su ljudi Jevreji, i mute po našem gradu,

²¹ I propovedaju običaje koje nama ne valja primati ni tvoriti, jer smo Rimljani.

²² I sleže se narod na njih, i vojvode izdreše im haljine, i zapovediše da ih šibaju.

²³ I pošto ih zdravo izbiše baciše ih u tamnicu, i zapovediše tamničaru da ih dobro čuva.

²⁴ Primivši takvu zapovest on ih baci u najdonju tamnicu i noge im metnu u klade.

²⁵ A u ponoći behu Pavle i Sila na molitvi i hvaljahu Boga; a sužnji ih slušahu.

²⁶ A ujedanput tako se vrlo zatrese zemlja da se pomesti temelj tamnički; i odmah se otvoriše sva vrata i svima spadoše okovi.

²⁷ A kad se probudi tamničar i vide otvorena vrata tamnička, izvadi nož i htede da se ubije, misleći da su pobegli sužnji.

²⁸ A Pavle povika zdravo govoreći: Ne čini sebi zlo nikakvo, jer smo mi svi ovde.

²⁹ A on zaiskavši sveću ulete i drhćući pripade k Pavlu i Sili;

³⁰ I izvedavši ih napolje reče: Gospodo! Šta mi treba činiti da se spasem?

³¹ A oni rekoše: Veruj Gospoda Isusa Hrista i spašćeš se ti i sav dom tvoj.

³² I kazaše mu reč Gospodnju, i svima koji su u domu njegovom.

³³ I uze ih u onaj sat noći i opra im rane; i krsti se on i svi njegovi odmah.

³⁴ I uvedavši ih u svoj dom postavi trpezu, i radovaše se sa svim domom svojim što verova Boga.

³⁵ A kad bi dan, poslaše vojvode pandure govoreći: Pustite ova dva čoveka.

³⁶ A tamničar kaza reči ove Pavlu: Poslaše vojvode da se pustite; sad dakle iziđite i idite s mirom.

³⁷ A Pavle reče njima: Izbivši nas pred narodom bez suda, ljude Rimljane, baciše u tamnicu: i sad hoće da nas puste? Nije tako, nego sami neka dođu i izvedu nas.

³⁸ A panduri kazaše vojvodama ove reči; i uplašiše se kad čuše da su Rimljani;

³⁹ I došavši umoliše ih, i izvedoše moleći da iziđu iz grada.

⁴⁰ A kad iziđoše iz tamnice, dođoše k Lidiji, i videvši braću utešiše ih, i otidoše.

¹ Prošavši pak Amfipolj i Apoloniju dođoše u Solun, gde beše zbornica jevrejska.

² I Pavle po običaju svom uđe k njima, i tri subote razgovara se s njima iz pisma,

³ Pokazujući i dokazujući im da je trebalo Hristos da postrada i vaskrsne iz mrtvih, i da ovaj Isus kog ja, reče, propovedam vama, jeste Hristos.

⁴ I neki od njih verovaše, i pristaše s Pavlom i sa Silom, i od pobožnih Grka mnoštvo veliko, i od žena gospodskih ne malo.

⁵ Ali tvrdovrati Jevreji zaviđahu, i uzevši neke zle ljude od prostog naroda, i sabravši četu, uzbuniše po gradu, i napadoše na kuću Jasonovu, i tražahu da ih izvedu pred narod.

⁶ A kad njih ne nađoše, povukoše Jasona i neke od braće pred starešine gradske vičući: Ovi što zamutiše vasioni svet dođoše i ovde,

⁷ Koje Jason primi; i ovi svi rade protiv ćesarevih zapovesti, govoreći da ima drugi car, Isus.

⁸ I smutiše narod i starešine gradske koji ovo čuše.

⁹ Ali kad ih Jason i ostali zadovoljiše odgovorom, pustiše ih.

¹⁰ A braća odmah noću opraviše Pavla i Silu u Veriju. Došavši onamo uđoše u zbornicu jevrejsku.

¹¹ Ovi pak behu plemenitiji od onih što žive u Solunu; oni primiše reč sa svim srcem, i svaki dan istraživahu po pismu je li to tako.

¹² Tako verovaše mnogi od njih, i od poštenih grčkih žena i od ljudi ne malo.

¹³ A kad razabraše Jevreji solunski da Pavle u Veriji propovedi reč Božju, dođoše i onamo te uzdigoše i pobuniše narod.

¹⁴ A braća onda odmah otpraviše Pavla da ide u primorje; a Sila i Timotije ostaše onde.

¹⁵ A pratioci dovedoše Pavla do Atine: i primivši zapovest na Silu i Timotija da dođu k njemu što brže, vratiše se.

¹⁶ A kad ih Pavle čekaše u Atini, razdraži se duh njegov u njemu gledajući grad pun idola;

¹⁷ I prepiraše se s Jevrejima i bogobojaznima u zbornici, i na pazaru svaki dan s onima s kojima se udešavaše.

¹⁸ A neki od Epikurovaca i od stojičkih mudraca prepirahu se s njim; i jedni govorahu: Šta hoće ovaj besposlica? A drugi: Vidi se kao da hoće nove bogove da propoveda. Jer im propovedaše jevanđelje o Isusu i o vaskrsenju.

¹⁹ Pa ga uzeše i odvedoše na Areopag govoreći: Možemo li razumeti kakva je ta nova nauka što ti kazuješ?

²⁰ Jer nešto novo mećeš u naše uši; hoćemo dakle da vidimo šta će to biti.

²¹ A Atinjani svi i putnici iz drugih zemalja ne behu nizašta drugo nego da šta novo kazuju ili slušaju.

²² A Pavle stavši nasred Areopaga reče: Ljudi Atinjani! Po svemu vas vidim da ste vrlo pobožni;

²³ Jer prolazeći i motreći vaše svetinje nađoh oltar na kome beše napisano: Bogu nepoznatom. Kog dakle ne znajući poštujete Onog vam ja propovedam.

²⁴ Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, On budući Gospodar neba i zemlje, ne živi u rukotvorenim crkvama,

²⁵ Niti prima ugađanja od ruku čovečijih, kao da bi Onome trebalo šta koji sam daje svima život i dihanje i sve.

²⁶ I učinio je da od jedne krvi sav rod čovečiji živi po svemu licu zemaljskom, i postavio je unapred određena vremena i međe njihovog življenja:

²⁷ Da traže Gospoda, ne bi li Ga barem opipali i našli, premda nije daleko ni od jednog nas;

²⁸ Jer kroz Njega živimo, i mičemo se, i jesmo; kao što i neki od vaših pevača rekoše: Jer smo i rod Njegov.

²⁹ Kad smo dakle rod Božji, ne treba da mislimo da je Božanstvo kao ikone zlatne ili srebrne ili kamene, koje su ljudi majstorski načinili po smišljanju svom.

³⁰ Ne gledajući dakle Bog na vremena neznanja, sad zapoveda svima ljudima svuda da se pokaju;

³¹ Jer je postavio dan u koji će suditi vasionom svetu po pravdi preko čoveka koga odredi, i dade svima veru vaskrsnuvši Ga iz mrtvih.

³² A kad čuše vaskrsenje iz mrtvih, onda se jedni rugahu; a jedni rekoše: Da te čujemo opet o tom.

³³ Tako Pavle otide između njih.

³⁴ A neki ljudi pristaše uza nj i verovaše; među kojima beše i Dionisije Areopagitski, i žena po imenu Damara, i drugi s njima.

¹ A potom se odluči Pavle od Atine i dođe u Korint,

² I nađe jednog Jevrejina, po imenu Akilu, rodom iz Ponta, koji beše skoro došao iz Talijanske sa ženom svojom Priskilom (jer beše zapovedio Klaudije da svi Jevreji idu iz Rima), i dođe k njima.

³ I budući da beše onog istog zanata, osta kod njih i rađaše, jer behu ćilimarskog zanata.

⁴ A prepiraše se u zbornicama svake subote, i nadgovaraše Jevreje i Grke.

⁵ I kad siđoše iz Makedonije Sila i Timotije, navali Duh Sveti na Pavla da svedoči Jevrejima da je Isus Hristos.

⁶ A kad se oni protivljahu i huljahu, otrese haljine svoje i reče im: Krv vaša na vaše glave; ja sam čist, od sad idem u neznabošce.

⁷ I otišavši odande dođe u kuću nekoga po imenu Justa, koji poštovaše Boga, i kog kuća beše kraj zbornice.

⁸ A Krisp, starešina zbornički, verova Gospoda sa svim domom svojim; i od Korinćana mnogi koji slušahu verovaše i krstiše se.

⁹ A Gospod reče Pavlu noću u utvari: Ne boj se, nego govori, i da ne ućutiš;

¹⁰ Jer sam ja s tobom, i niko se neće usuditi da ti šta učini; jer ja imam veliki narod u ovom gradu.

¹¹ I on sedi onde godinu i šest meseci učeći ih reči Božjoj

¹² A kad beše Galion namesnik u Ahaji, napadoše Jevreji jednodušno na Pavla i dovedoše ga na sud

¹³ Govoreći: Ovaj nagovara ljude da poštuju Boga protiv zakona.

¹⁴ A kad Pavle htede da otvori usta, reče Galion Jevrejima: Da je kakva nepravda bila ili zlo delo, po dužnosti poslušao bih vas, o Jevreji!

¹⁵ Ali kad su prepiranja za reči i za imena i za zakon vaš, gledajte sami; jer ja sudija tome neću da budem.

¹⁶ I izagna ih iz sudnice.

¹⁷ Onda svi Grci uhvatiše Sostena, starešinu zborničkog, i biše ga pred sudnicom; i Galion nije ništa za to mario.

¹⁸ A Pavle osta još pozadugo, i oprostivši se s braćom otplovi u Siriju i s njime Priskila i Akila, i ostriže glavu u Kenhreji, jer se beše zavetovao.

¹⁹ I dođe u Efes; i njih ostavi onde, a on uđe u zbornicu, i prepiraše se s Jevrejima.

²⁰ A kad ga oni moliše da ostane kod njih više vremena, ne htede,

²¹ Nego se oprosti s njima govoreći: Valja mi, makar kako bilo, ovaj praznik što ide provesti u Jerusalimu; nego, ako Bog htedbude, vratiću se opet k vama. I odveze se iz Efesa; a Akila i Priskila ostaše u Efesu.

²² I došavši u Ćesariju, iziđe i pozdravi se s crkvom, i siđe u Antiohiju.

²³ I provedavši nekoliko vremena iziđe i prođe redom galatijsku zemlju i Frigiju utvrđujući sve učenike.

²⁴ A dođe u Efes jedan Jevrejin, po imenu Apolos, rodom iz Aleksandrije, čovek rečit i silan u knjigama.

²⁵ Ovaj beše upućen na put Gospodnji, i goreći duhom, govoraše i učaše pravo o Gospodu, a znaše samo krštenje Jovanovo.

²⁶ I ovaj poče slobodno propovedati po zbornicama. A kad ga čuše Akila i Priskila, primiše ga i još mu bolje pokazaše put Gospodnji.

²⁷ A kad on htede da pređe u Ahaju, poslaše braća unapred i pisaše učenicima da ga prime. I on došavši onamo pomože mnogo onima koji verovahu blagodaću;

²⁸ Jer zdravo nadvlađivaše Jevreje jednako pred narodom dokazujući iz pisma da je Isus Hristos.