¹ Od Pavla voljom Božijom pozvanog apostola Isusa Hrista, i od Sostena brata,

² Crkvi Božijoj koja je u Korintu, osvećenima u Hristu Isusu, pozvanima svetima, sa svima koji prizivaju ime Gospoda našeg Isusa Hrista na svakom mestu i njihovom i našem:

³ Blagodat vam i mir od Boga Oca našeg i Gospoda Isusa Hrista.

⁴ Zahvaljujem svagda Bogu svom za vas što vam je dana blagodat Božija u Hristu Isusu,

⁵ Te se u svemu obogatiste kroza Nj, u svakoj reči i svakom razumu,

⁶ Kao što se svedočanstvo Hristovo utvrdi među vama;

⁷ Tako da nemate nedostatka ni u jednom daru, vi koji čekate otkrivenja Gospoda našeg Isusa Hrista,

⁸ Koji će vas i utvrditi do samog kraja da budete pravi na dan Gospoda našeg Isusa Hrista.

⁹ Veran je Bog koji vas pozva u zajednicu Sina svog Isusa Hrista, Gospoda našeg.

¹⁰ Molim vas pak, braćo, imenom Gospoda našeg Isusa Hrista da svi jedno govorite, i da ne budu među vama raspre, nego da budete utvrđeni u jednom razumu i u jednoj misli.

¹¹ Jer sam čuo za vas, braćo moja, od Hlojinih domašnjih da su svađe među vama,

¹² A to kažem da jedan od vas govori: Ja sam Pavlov; a drugi: Ja sam Apolov; a treći: Ja sam Kifin; a četvrti: Ja sam Hristov.

¹³ Eda li se Hristos razdeli? Eda li se Pavle razape za vas? Ili se u ime Pavlovo krstiste?

¹⁴ Hvala Bogu što ja nijednog od vas ne krstih osim Krispa i Gaja;

¹⁵ Da ne reče ko da u svoje ime krstih.

¹⁶ A krstih i Stefanin dom: dalje ne znam jesam li koga drugog krstio.

¹⁷ Jer Hristos ne posla mene da krstim, nego da propovedam jevanđelje, ne premudrim rečima, da ne izgubi silu krst Hristov.

¹⁸ Jer je reč krstova ludost onima koji ginu; a nama je koji se spasavamo sila Božija.

¹⁹ Jer je pisano: Pogubiću premudrost premudrih, i razum razumnih odbaciću.

²⁰ Gde je premudri? Gde je književnik? Gde je prepirač ovog veka? Ne pretvori li Bog mudrost ovog sveta u ludost?

²¹ Jer budući da u premudrosti Božijoj ne pozna svet premudrošću Boga, bila je Božija volja da ludošću poučenja spase one koji veruju.

²² Jer i Jevreji znake ištu, i Grci premudrosti traže.

²³ A mi propovedamo Hrista razapetog, Jevrejima, dakle, sablazan a Grcima bezumlje;

²⁴ Onima pak koji su pozvani, i Jevrejima i Grcima, Hrista, Božiju silu i Božiju premudrost.

²⁵ Jer je ludost Božija mudrija od ljudi, i slabost je Božija jača od ljudi.

²⁶ Jer pogledajte znanje svoje, braćo, da nema ni mnogo premudrih po telu, ni mnogo silnih ni mnogo plemenitih;

²⁷ Nego što je ludo pred svetom ono izabra Bog da posrami premudre; i što je slabo pred svetom ono izabra Bog da posrami jako;

²⁸ I što je neplemenito pred svetom i uništeno izabra Bog, i što nije, da uništi ono što jeste,

²⁹ Da se ne pohvali nijedno telo pred Bogom.

³⁰ Iz kog ste vi u Hristu Isusu, koji nam posta premudrost od Boga i pravda i osvećenje i izbavljenje.

³¹ Da (kao što se piše) ko se hvali, Gospodom da se hvali.

¹ I ja došavši k vama, braćo, ne dođoh s visokom reči ili premudrosti da vam javljam svedočanstvo Božije.

² Jer nisam mislio da znam šta među vama osim Isusa Hrista, i to raspetog.

³ I ja bejah među vama u slabosti, i u strahu i u velikom drhtanju.

⁴ I reč moja, i poučenje moje ne beše u nadgovorljivim rečima ljudske premudrosti, nego u dokazivanju Duha i sile.

⁵ Da vera vaša ne bude u mudrosti ljudskoj nego u sili Božijoj.

⁶ Ali premudrost govorimo koja je u savršenima, a ne premudrost veka ovog ni knezova veka ovog koji prolaze.

⁷ Nego govorimo premudrost Božiju u tajnosti sakrivenu, koju odredi Bog pre sveta za slavu našu;

⁸ Koje nijedan od knezova veka ovog ne pozna; jer da su je poznali, ne bi Gospoda slave razapeli.

⁹ Nego kao što je pisano: Šta oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe, ono ugotovi Bog onima, koji Ga ljube.

¹⁰ A nama je Bog otkrio Duhom svojim; jer Duh sve ispituje, i dubine Božije.

¹¹ Jer ko od ljudi zna šta je u čoveku osim duha čovečijeg koji živi u njemu? Tako i u Bogu šta je niko ne zna osim Duha Božijeg.

¹² A mi ne primismo duha ovog sveta, nego Duha koji je iz Boga, da znamo šta nam je darovano od Boga;

¹³ Koje i govorimo ne rečima što je naučila čovečija premudrost, nego šta uči Duh Sveti; i duhovne stvari duhovno radimo.

¹⁴ A telesni čovek ne razume šta je od Duha Božijeg; jer mu se čini ludost i ne može da razume, jer treba duhovno da se razgleda.

¹⁵ Duhovni pak sve razgleda, a njega samog niko ne razgleda.

¹⁶ Jer ko pozna um Gospodnji da Ga pouči? A mi um Hristov imamo.

¹ I ja, braćo, ne mogoh s vama govoriti kao s duhovnima nego kao s telesnima, kao s malom decom u Hristu.

² Mlekom vas napojih a ne jelom, jer još ne mogaste, i ni sad još ne možete,

³ Jer ste još telesni. Jer gde su među vama zavisti i svađe i nesloge, niste li telesni, i ne živite li po čoveku?

⁴ Jer kad govori ko: Ja sam Pavlov; a drugi: Ja sam Apolov; niste li telesni?

⁵ Ko je dakle Pavle a ko li Apolo do samo sluge kroz koje verovaste, kao što i svakom Gospod dade?

⁶ Ja posadih, Apolo zali, a Bog dade te uzraste.

⁷ Tako niti je onaj šta koji sadi, ni onaj koji zaliva, nego Bog koji daje te raste.

⁸ A onaj koji sadi i koji zaliva jednaki su; i svaki će primiti svoju platu po svom trudu.

⁹ Jer mi smo Bogu pomagači, a vi ste Božija njiva, Božija građevina.

¹⁰ Po blagodati Božijoj koja mi je dana, ja kao premudri neimar postavih temelj, a drugi zida u visinu; ali svaki neka gleda kako zida.

¹¹ Jer temelja drugog niko ne može postaviti osim onog koji je postavljen, koji je Isus Hristos.

¹² Ako li ko zida na ovom temelju, zlato, srebro, drago kamenje, drva, seno, slamu,

¹³ Svakog će delo izaći na videlo; jer će dan pokazati, jer će se ognjem otkriti, i svako delo pokazaće oganj kao što jeste.

¹⁴ I ako ostane čije delo što je nazidao, primiće platu.

¹⁵ A čije delo izgori, otići će u štetu: a sam će se spasti tako kao kroz oganj.

¹⁶ Ne znate li da ste vi crkva Božija, i Duh Božji živi u vama?

¹⁷ Ako pokvari ko crkvu Božiju, pokvariće njega Bog: jer je crkva Božija sveta, a to ste vi.

¹⁸ Niko neka se ne vara: ako ko među vama misli da je mudar na ovom svetu, neka bude lud da bude mudar.

¹⁹ Jer je premudrost ovog sveta ludost pred Bogom, jer je pisano: Hvata premudre u njihovom lukavstvu.

²⁰ I opet: Gospod zna pomisli mudrih da su ništa.

²¹ Zato niko da se ne hvali čovekom, jer je sve vaše.

²² Bio Pavle, ili Apolo, ili Kifa, ili svet, ili život ili smrt, ili sadašnje, ili buduće: sve je vaše;

²³ A vi ste Hristovi, a Hristos Božji.

¹ Tako da nas drže ljudi kao sluge Hristove i pristave tajna Božijih.

² A od pristava se ne traži više ništa, nego da se ko veran nađe.

³ A ja malo marim što me sudite vi ili čovečiji dan; a ni sam sebe ne sudim.

⁴ Jer ne znam ništa na sebi; no zato nisam opravdan, ali Onaj koji mene sudi Gospod je.

⁵ Zato ne sudite ništa pre vremena, dokle Gospod ne dođe, koji će izneti na videlo što je sakriveno u tami i objaviće savete srdačne i tada će pohvala biti svakom od Boga.

⁶ A ovo, braćo moja, prigovorih sebi i Apolu vas radi, da se od nas naučite da ne mislite za sebe više nego što je napisano, i da se koga radi ne nadimate jedan na drugog.

⁷ Jer ko tebe povišuje? Šta li imaš što nisi primio? A ako si primio, što se hvališ kao da nisi primio?

⁸ Eto ste siti, eto se obogatiste, bez nas carujete. O da biste carovali, da bismo i mi s vama carovali!

⁹ Jer mislim da Bog nas apostole najstražnje postavi, kao one koji su na smrt osuđeni; jer bismo gledanje i svetu i anđelima i ljudima.

¹⁰ Mi smo budale Hrista radi, a vi ste mudri u Hristu; mi slabi, a vi jaki; vi slavni, a mi sramotni.

¹¹ Do ovog časa i gladujemo, i trpimo žeđ, i golotinju, i muke i potucamo se,

¹² I trudimo se radeći svojim rukama. Kad nas psuju, blagosiljamo; kad nas gone trpimo;

¹³ Kad hule na nas, molimo; postasmo kao smetlište sveta, po kome svi gaze dosad.