¹² Budite kao ja što sam; jer sam ja ko vi što ste. Braćo! Molim vas, ništa mi ne učiniste nažao.

¹³ A znate da vam u slabosti tela najpre propovedih jevanđelje;

¹⁴ I napasti moje, koja beše telu mom, ne prezreste, ni popljuvaste, nego me primiste kao anđela Božjeg, kao Hrista Isusa.

¹⁵ Kakvo beše onda vaše blaženstvo? Jer vam svedočim da biste, kad bi moguće bilo, izvadili oči svoje i dali meni.

¹⁶ Tim li vam postadoh neprijatelj, istinu vam govoreći?

¹⁷ Oni ne revnuju dobro za vas nego hoće da vas odvoje, da im revnujete.

¹⁸ A dobro je revnovati svagda u dobru, i ne samo kad sam ja kod vas.

¹⁹ Dečice moja, koju opet s mukom rađam, dokle Hristovo obličje ne postane u vama;

²⁰ Ali bih hteo sad da sam kod vas, i da izmenim glas svoj, jer ne mogu da se načudim za vas.

²¹ Kažite mi, vi koji hoćete pod zakonom da budete, ne slušate li zakon?

²² Jer je pisano da Avraam dva sina imade, jednog od robinje, a drugog od slobodne.

²³ Ali koji beše od robinje, po telu se rodi; a koji od slobodne, po obećanju.

²⁴ Koje znači drugo: jer su ovo dva zaveta: jedan dakle od gore Sinajske, koja rađa za robovanje, a to je Agar.

²⁵ Jer Agar znači Sinaj gora u arapskoj, i poredi se sa sadašnjim Jerusalimom, i služi sa decom svojom.

²⁶ A gornji Jerusalim slobodna je, koji je mati svima nama.

²⁷ Jer je pisano: Razveseli se, nerotkinjo koja ne rađaš; poklikni i poviči, ti koja ne trpiš muke porođaja; jer pusta ima mnogo više dece negoli ona koja ima muža.

²⁸ A mi smo, braćo, po Isaku deca obećanja.

²⁹ No kako onda onaj što se rodi po telu gonjaše duhovnog, tako i sad.

³⁰ Ali šta govori pismo? Isteraj robinju i sina njenog; jer sin robinjin neće naslediti sa sinom slobodne.

³¹ Tako, braćo, nismo deca robinjina nego slobodne.

¹ Stojte dakle u slobodi kojom nas Hristos oslobodi, i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti.

² Evo ja Pavle kažem vam da ako se obrežete Hristos vam ništa neće pomoći.

³ A opet svedočim svakom čoveku koji se obrezuje da je dužan sav zakon tvoriti.

⁴ Izgubiste Hrista, vi koji hoćete zakonom da se opravdate, i otpadoste od blagodati.

⁵ Jer mi duhom čekamo od vere nadu pravde.

⁶ Jer u Hristu Isusu niti šta pomaže obrezanje ni neobrezanje, nego vera, koja kroz ljubav radi.

⁷ Dobro trčaste; ko vam zabrani da se ne pokoravate istini?

⁸ To odvraćanje nije od Onog koji vas pozva.

⁹ Malo kvasca ukiseli sve testo.

¹⁰ Ja se za vas nadam u Gospodu da ništa drugo nećete misliti. A koji vas smeta poneće greh, makar ko bio.

¹¹ A ja, braćo, ako još obrezanje propovedam, zašto me gone? Tako se ukide sablazan krstova.

¹² O da bi odsečeni bili oni koji vas kvare!

¹³ Jer ste vi, braćo, na slobodu pozvani: samo da vaša sloboda ne bude na želju telesnu, nego iz ljubavi služite jedan drugom.

¹⁴ Jer se sav zakon izvršuje u jednoj reči, to jest: Ljubi bližnjeg svog kao sebe.

¹⁵ Ali ako se među sobom koljete i jedete, gledajte da jedan drugog ne istrebite.

¹⁶ Velim pak: po duhu hodite, i želja telesnih ne izvršujte.

¹⁷ Jer telo želi protiv duha, a duh protiv tela; a ovo se protivi jedno drugom, da ne činite ono šta hoćete.

¹⁸ Ako li vas duh vodi, niste pod zakonom.

¹⁹ A poznata su dela telesna, koja su preljubočinstvo, kurvarstvo, nečistota, besramnost,

²⁰ Idolopoklonstvo, čaranja, neprijateljstva, svađe, pakosti, srdnje, prkosi, raspre, sablazni, jeresi,

²¹ Zavisti, ubistva, pijanstva, žderanja, i ostala ovakva za koja vam napred kazujem kao što i kazah napred, da oni koji tako čine neće naslediti carstvo Božije.

²² A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera,

²³ Krotost, uzdržanje; na to nema zakona.

²⁴ A koji su Hristovi, raspeše telo sa slastima i željama.

²⁵ Ako u duhu živimo po duhu i da hodimo,

²⁶ Da ne tražimo lažne slave razdražujući jedan drugog, i zavideći jedan drugom.

¹ Braćo! Ako i upadne čovek u kakav greh, vi duhovni ispravljajte takvoga duhom krotosti, čuvajući sebe da i ti ne budeš iskušan.

² Nosite bremena jedan drugog, i tako ćete ispuniti zakon Hristov.

³ Jer ako ko misli da je šta, a nije ništa, umom vara sebe.

⁴ A svaki da ispita svoje delo, i tada će sam u sebi imati slavu, a ne u drugom.

⁵ Jer će svaki svoje breme nositi.

⁶ A koji se uči reči neka daje deo od svakog dobra onome koji ga uči.

⁷ Ne varajte se: Bog se ne da ružiti; jer šta čovek poseje ono će i požnjeti.

⁸ Jer koji seje u telo svoje, od tela će požnjeti pogibao; a koji seje u duh, od duha će požnjeti život večni.

⁹ A dobro činiti da nam se ne dosadi; jer ćemo u svoje vreme požnjeti ako se ne umorimo.

¹⁰ Zato dakle dok imamo vremena da činimo dobro svakome, a osobiti onima koji su s nama u veri.

¹¹ Vidite koliko vam napisah rukom svojom!

¹² Koji hoće da se hvale po telu oni vas nagone da se obrezujete, samo da ne budu gonjeni za krst Hristov.

¹³ Jer ni oni sami koji se obrezuju ne drže zakon, nego hoće da se vi obrezujete da se vašim telom hvale.

¹⁴ A ja Bože sačuvaj da se čim drugim hvalim osmi krstom Gospoda našeg Isusa Hrista, kog radi razape se meni svet, i ja svetu.

¹⁵ Jer u Hristu Isusu niti šta pomaže obrezanje ni neobrezanje, nego nova tvar.

¹⁶ I koliko ih god po ovom pravilu žive, na njima biće mir i milost, i na Izrailju Božijem.

¹⁷ Više da mi niko ne dosađuje, jer ja rane Gospoda Isusa na telu svom nosim.

¹⁸ Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista sa duhom vašim, braćo. Amin.