¹⁰ I vrativši se Isus u to vreme, uze Asor, i ubi cara njegovog mačem; a Asor beše, pre, glava svim tim carstvima.

¹¹ I pobiše sve živo što beše u njemu oštrim mačem sekući, te ne osta ništa živo; a Asor spališe ognjem.

¹² I sve gradove onih careva i sve careve njihove uze Isus i iseče ih oštrim mačem i pobi ih, kao što beše zapovedio Mojsije sluga Gospodnji.

¹³ Ali nijednog grada koji osta u opkopima svojim ne popali Izrailj, osim samog Asora, koji spali Isus.

¹⁴ A sav plen iz tih gradova i stoku pograbiše za sebe sinovi Izrailjevi; samo ljude sve isekoše oštrim mačem, te ih istrebiše, ne ostaviše ništa živo.

¹⁵ Kako zapovedi Gospod Mojsiju, sluzi svom, tako Mojsije zapovedi Isusu, a Isus tako učini; ništa ne izostavi od svega što beše Gospod zapovedio Mojsiju.

¹⁶ I tako uze Isus svu tu zemlju, gore i sav južni kraj i svu zemlju gosensku, i ravnicu i polje, goru Izrailjevu i ravnicu njegovu.

¹⁷ Od gore Alaka, koja se pruža k Siru, do Val-Gada u polju livanskom, pod gorom Ermonom i sve careve njihove zarobi i pobi ih i pogubi.

¹⁸ Dugo vremena vojeva Isus na te careve.

¹⁹ Ne bi nijednog grada koji učini mir sa sinovima Izrailjevim, osim Jeveja koji življahu u Gavaonu; sve ih uzeše ratom.

²⁰ Jer od Gospoda bi, te otvrdnu srce njihovo da izađu u boj na Izrailja, da bi ih potro i da im ne bi bilo milosti, nego da bi ih istrebio, kao što beše zapovedio Gospod Mojsiju.

²¹ U to vreme dođe Isus, te istrebi Enakime iz gora, iz Hevrona, iz Davira, iz Anava i iz sve gore Judine i iz sve gore Izrailjeve, s gradovima njihovim potre ih Isus.

²² Nijedan Enakim ne osta u zemlji sinova Izrailjevih; samo u Gazi, u Gatu i u Azotu ostaše.

²³ Tako uze Isus svu zemlju, kao što beše kazao Gospod Mojsiju; i dade je u nasledstvo Izrailju prema delovima njihovim, po plemenima njihovim. I zemlja počinu od rata.

¹ A ovo su carevi zemaljski koje pobiše sinovi Izrailjevi i zemlju njihovu osvojiše s one strane Jordana k istoku, od potoka Arnona do gore Ermona i svu ravnicu k istoku:

² Sion car amorejski koji stajaše u Esevonu i vladaše od Aroira koji je na bregu potoka Arnona, i od polovine potoka i polovinom Galada do potoka Javoka, gde je međa sinova amonskih;

³ I od ravnice do mora hinerotskog k istoku, i do mora uz polje, do mora slanog k istoku, kako se ide k Vetsimotu, i s juga pod goru Fazgu;

⁴ I sused mu Og, car vasanski, koji beše ostao od Rafaja i seđaše u Astarotu i u Edrajinu,

⁵ I vladaše gorom Ermonom i Salhom i svim Vasanom do međe gesurske i mahatske, i polovinom Galada do međe Siona cara esevonskog.

⁶ Njih pobi Mojsije sluga Gospodnji i sinovi Izrailjevi; i tu zemlju dade Mojsije, sluga Gospodnji, u nasledstvo plemenu Ruvimovom i plemenu Gadovom i polovini plemena Manasijinog.

⁷ A ovo su carevi zemaljski koje pobi Isus sa sinovima Izrailjevim s one strane Jordana k zapadu, od Val-Gada u polju livanskom pa do gore Alaka kako se ide k Siru; i tu zemlju dade Isus plemenima Izrailjevim u nasledstvo prema delovima njihovim,

⁸ Po gorama i po ravnicama, po poljima i po dolinama, i u pustinji i na južnom kraju, zemlju hetejsku, amorejsku i hananejsku, ferezejsku, jevejsku i jevusejsku:

⁹ Car jerihonski jedan; car gajski do Vetilja jedan;

¹⁰ Car jerusalimski jedan; car hevronski jedan;

¹¹ Car jarmutski jedan, car lahiski jedan;

¹² Car jeglonski jedan; car gezerski jedan;

¹³ Car davirski jedan; car gaderski jedan;

¹⁴ Car oramski jedan; car aradski jedan;

¹⁵ Car od Livne jedan; car odolamski jedan;

¹⁶ Car makidski jedan; car vetiljski jedan;

¹⁷ Car tifuvski jedan; car eferski jedan;

¹⁸ Car afečki jedan; car saronski jedan;

¹⁹ Car madonski jedan; car asorski jedan;

²⁰ Car simron-meronski jedan; car ahsavski jedan;

²¹ Car tanaški jedan; car megidski jedan;

²² Car kedeski jedan; car jokneamski kod Karmela jedan;

²³ Car dorski u Nafat-Doru jedan; car gojimski u Galgalu jedan;

²⁴ Car teraski jedan. Svega trideset i jedan car.

¹ A Isus većbeše star i vremenit, i reče mu Gospod: Ti si star i vremenit, a zemlje je ostalo vrlo mnogo da se osvoji.

² Ovo je zemlja što je ostala: sve međe filistejske i sva gesurska,

³ Od Siora, koji je pred Misirom, do međe akaronske na sever; to pripada Hananejima; pet kneževina filistejskih, gazejska, azotska, askalonska, getejska i akaronska, i Aveji;

⁴ S juga sva zemlja hananejska i Meara, što pripada Sidoncima do Afeka, do međe amorejske.

⁵ I zemlja givlejska i sav Livan k istoku, od Val-Gada pod gorom Ermonom pa do ulaska ematskog;

⁶ Sve koji žive u toj gori od Livana do vode Misrefota, sve Sidonce ja ću oterati ispred sinova Izrailjevih; samo je razdeli žrebom Izrailju u nasledstvo, kao što sam ti zapovedio.

⁷ Razdeli dakle tu zemlju u nasledstvo među devet plemena i polovinu plemena Manasijinog.

⁸ Jer s drugom polovinom pleme Ruvimovo i Gadovo primiše svoj deo, koji im dade Mojsije s one strane Jordana k istoku, kako im dade Mojsije sluga Gospodnji,

⁹ Od Aroira koji je na bregu potoka Arnona i grada nasred potoka, i svu ravnicu medevsku do Devona,

¹⁰ I sve gradove Siona cara amorejskog, koji carova u Esevonu, do međe sinova Amonovih,

¹¹ I Galad i među gesursku i mahatsku i svu goru ermonsku i sav Vasan do Salhe;

¹² Sve carstvo Ogovo u Vasanu, koji Og carova u Astarotu i Edrajinu i beše ostao od Rafaja; a Mojsije ih pobi i istrebi.

¹³ Ali Gesureja i Mahateja ne izagnaše sinovi Izrailjevi, nego Gesureji i Mahateji ostaše među Izrailjem do danas.

¹⁴ Samo plemenu Levijevom ne dade nasledstvo; žrtve ognjene Gospoda Boga Izrailjevog jesu nasledstvo njegovo, kao što mu je rekao.

¹⁵ A dade Mojsije plemenu sinova Ruvimovih po porodicama njihovim,

¹⁶ I međe im behu od Aroira koji je na bregu potoka Arnona, i grad koji je nasred potoka, i sva ravan do Medeve,

¹⁷ Esevon sa svim gradovima svojim u ravni, Devon i Vamot-Val i Vet-Valmeon,

¹⁸ I Jasa i Kadimot i Mifat,

¹⁹ I Kirijatajim i Sivma i Zaret-Sar na gori kod doline,

²⁰ I Vet-Fegor i Azdot-Fazga i Vet-Jesimot,

²¹ I svi gradovi u ravni, i sve carstvo Siona cara amorejskog, koji carova u Esevonu, kog ubi Mojsije s knezovima madijanskim, Evijom i Rekemom i Surom i Urom i Revom, knezovima Sionovim, koji življahu u onoj zemlji.

²² I Valama sina Veorovog, vrača, ubiše sinovi Izrailjevi mačem s drugima pobijenim.

²³ I behu međe sinova Ruvimovih Jordan s međama svojim. To je nasledstvo sinova Ruvimovih po porodicama njihovim, gradovi i sela njihova.

²⁴ I dade Mojsije plemenu Gadovom, sinovima Gadovim po porodicama njihovim,

²⁵ I behu im međe Jazir i svi gradovi galadski i polovina zemlje sinova Amonovih do Aroira koji je prema Ravi,

²⁶ I od Esevona do Ramot-Mispe i Vetonima, i od Mahanaima do međe davirske;

²⁷ I u dolini Vet-Aran i Vet-Nimra i Sokot i Safon; ostatak carstva Siona cara esevonskog, Jordan i međa njegova do kraja mora hinerotskog s one strane Jordana na istok.

²⁸ To je nasledstvo sinova Gadovih po porodicama njihovim, gradovi i sela njihova.

²⁹ I dade Mojsije polovini plemena Manasijinog, i dobi polovina plemena sinova Manasijinih po porodicama svojim;

³⁰ Međa im beše od Mahanaima, sav Vasan, sve carstvo Oga cara vasanskog, i sva sela Jairova, što su u Vasanu, šezdeset gradova.

³¹ I polovina Galada, i Astarot i Edrajin, gradovi carstva Ogovog u Vasanu, dopadoše sinovima Mahira sina Manasijinog, polovini sinova Mahirovih po porodicama njihovim.

³² To je što razdeli u nasledstvo Mojsije u polju moavskom s one strane Jordana prema Jerihonu na istoku.

³³ A plemenu Levijevom ne dade Mojsije nasledstvo; Gospod je Bog Izrailjev njihovo nasledstvo, kao što im je rekao.

¹ A ovo je što dobiše nasledstvo sinovi Izrailjevi u zemlji hananskoj, što razdeliše u nasledstvo Eleazar sveštenik i Isus sin Navin i poglavari porodica otačkih po plemenima sinova Izrailjevih,

² Žrebom deleći im nasledstvo, kao što zapovedi Gospod preko Mojsija, među devet plemena i polovinu plemena.

³ Jer Mojsije dade nasledstvo dvema plemenima i polovini plemena s ove strane Jordana, a Levitima ne dade nasledstvo među njima.

⁴ Jer sinova Josifovih behu dva plemena: Manasijino i Jefremovo, i Levitima ne daše deo u zemlji, osim gradova u kojima će živeti i podgrađa njihovih za stoku njihovu i za blago njihovo.

⁵ Kako beše zapovedio Gospod Mojsiju, tako učiniše sinovi Izrailjevi i podeliše zemlju.

⁶ A sinovi Judini dođoše k Isusu u Galgal, i reče mu Halev sin Jefonijin Kenezej: Ti znaš šta je kazao Gospod Mojsiju sluzi Božjem za me i za te u Kadis-Varniji.

⁷ Bilo mi je četrdeset godina kad me posla Mojsije sluga Gospodnji iz Kadis-Varnije da uhodim zemlju, i javih mu stvar, kako mi je bilo u srcu.

⁸ A braća moja što iđoše sa mnom uplašiše srce narodu; ali se ja jednako držah Gospoda Boga svog.

⁹ I zakle se Mojsije onaj dan govoreći: Zaista zemlja po kojoj si hodio nogama svojim, dopašće tebi u nasledstvo i sinovima tvojim doveka; jer si se sasvim držao Gospoda Boga mog.

¹⁰ A sada, eto, sačuva me Gospod u životu, kao što je rekao; ima većčetrdeset i pet godina kako to reče Gospod Mojsiju, kad Izrailj iđaše po pustinji; i sad, eto, ima mi danas osamdeset i pet godina.

¹¹ I danas sam jošte krepak, kao što sam bio kad me je Mojsije slao; krepost mi je i sad onakva kakva je bila onda za boj i da odlazim i dolazim.

¹² Zato daj mi sada ovu goru, za koju je govorio Gospod u onaj dan; jer si čuo u onaj dan da su onde Enakimi i gradovi veliki i tvrdi; da ako bude Gospod sa mnom, te ih isteram, kao što je Gospod kazao.

¹³ I Isus ga blagoslovi, i dade Hevron Halevu sinu Jefonijinom u nasledstvo.

¹⁴ Zato pripade Hevron Halevu sinu Jefonijinom Kenezeju u nasledstvo do današnjeg dana, jer se jednako držao Gospoda Boga Izrailjevog.

¹⁵ A ime Hevronu beše pre Kirijat-Arva, a Arva beše velik čovek među Enakimima. I zemlja počinu od rata.