Bozanska Promisao # 178

178. Čoveku nije dozvoljeno da predviđa događaje i zbog toga da bi mogao delovati iz slobode saglasno razumu; jer poznato je da čovek ono što voli želi da ostvari, i da pomoću razuma sebe vodi ka tom ostvarenju; kao i da ne postoji ništa o čemu čovek razmišlja razumom, kako bi moglo da se ostvari putem misli, što ne potiče od ljubavi. Iz tog razloga kada bismo od Božanskog predviđanja znali ishod ili događaj (koji sledi) čovekov razum bi se umirio, a sa razumom njegova ljubav; jer se ljubav sa razumom završava u ostvarenju; i odatle onda počinje iznova. Veliko je zadovoljstvo razuma da iz ljubavi vidi ostvarenje u mislima, ne u momentu ostvarenja, nego pre njega; ili ne u sadašnjosti, nego u budućnosti. Otuda čovek ima ono što se naziva NADOM, koja u razumu raste i opada kako on vidi ili anticipira događaj. To zadovoljstvo se završava sa događajem; ali kasnije biva izbrisano zajedno sa mišlju o događaju. Slično bi bilo sa događajem koji bi se unapred znao. Ljudski um se neprestano nalazi u tri stvari koje se nazivaju ciljem, uzrokom i učinkom. Ako jedna od njih nedostaje, ljudski um nije živ. Osećanje poteklo od volje je cilj iz koga; misao potekla od razumevanja je uzrok pomoću koga; i aktivnost tela, govor usta ili spoljajšnja senzacija, su učinci cilja kroz misao. Svakome je očigledno da ljudski um nije u životu kada je samo u osećanju poteklom od volje i ni u čemu drugom, i isto tako kada je samo u učinku. Iz tog razloga um ne dobija život iz jedne od ovih stvari kada je ona odvojena, nego iz njih tri sjedinjene. Život uma bi se smanjio i opadao u slučaju predviđenog događaja.