1
I odgovarajući Isus opet reče im u pričama govoreći:
2
Carstvo je nebesko kao čovek car koji načini svadbu sinu svom.
3
I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne hteše doći.
4
Opet posla druge sluge govoreći: Kažite zvanicama: Evo sam obed svoj ugotovio, i junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo; dođite na svadbu.
5
A oni ne marivši otidoše ovaj u polje svoje, a ovaj k trgovini svojoj.
6
A ostali uhvatiše sluge njegove, izružiše ih, i pobiše ih.
7
A kad to ču car onaj, razgnevi se i poslavši vojsku svoju pogubi krvnike one, i grad njihov zapali.
8
Tada reče slugama svojim: Svadba je dakle gotova, a zvanice ne biše dostojne.
9
Idite dakle na raskršće i koga god nađete, dozovite na svadbu.
10
I izišavši sluge one na raskršća sabraše sve koje nađoše, zle i dobre; i stolovi napuniše se gostiju.
11
Izašavši pak car da vidi goste ugleda onde čoveka neobučenog u svadbeno ruho.
12
I reče mu: Prijatelju! Kako si došao amo bez svadbenog ruha? A on oćute.
13
Tada reče car slugama: Svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.
14
Jer su mnogi zvani, ali je malo izbranih.
15
Tada otidoše fariseji i načiniše veće kako bi Ga uhvatili u reči.
