14
Jer kao što čovek polazeći dozva sluge svoje i predade im blago svoje;
15
I jednom, dakle, dade pet talanata, a drugom dva, a trećem jedan, svakom prema njegovoj moći; i otide odmah.
16
A onaj što primi pet talanata otide te radi s njima, i dobi još pet talanata.
17
Tako i onaj što primi dva dobi i on još dva.
18
A koji primi jedan otide te ga zakopa u zemlju i sakri srebro gospodara svog.
19
A po dugom vremenu dođe gospodar tih sluga, i stade se računati s njima.
20
I pristupivši onaj što je primio pet talanata, donese još pet talanata govoreći: Gospodaru! Predao si mi pet talanata; evo još pet talanata ja sam dobio s njima.
21
A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svog.
22
A pristupivši i onaj što je primio dva talanta reče: Gospodaru! Predao si mi dva talanta; evo još dva talanta ja sam dobio s njima.
23
A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svog.
24
A pristupivši i onaj što je primio jedan talanat reče: Gospodaru! Znao sam da si ti tvrd čovek: žnješ gde nisi sejao, i kupiš gde nisi vejao;
25
Pa se pobojah i otidoh te sakrih talanat tvoj u zemlju; i evo ti svoje.
26
A gospodar njegov odgovarajući reče mu: Zli i lenjivi slugo! Znao si da ja žnjem gde nisam sejao, i kupim gde nisam vejao:
27
Trebalo je dakle moje srebro da daš trgovcima; i ja došavši uzeo bih svoje s dobitkom.
28
Uzmite dakle od njega talanat, i podajte onom što ima deset talanata.
29
Jer svakom koji ima, daće se, i preteći će mu; a od onog koji nema, i šta ima uzeće se od njega.
30
I nevaljalog slugu bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.
