1
Breme koje vide prorok Avakum.
2
Dokle ću, Gospode, vapiti a Ti nećeš da čuješ? Dokle ću Ti vikati: Nasilje! A Ti nećeš da izbaviš?
3
Zašto puštaš da vidim bezakonje, i da gledam muku i grabež i nasilje pred sobom, i kako podižu svađu i raspru?
4
Zato se ostavlja zakon, i sud ne izlazi nikada, jer bezbožnik opteče pravednika, zato sud izlazi izopačen.
5
Pogledajte po narodima i vidite, i čudite se i divite se, jer ću učiniti delo u vaše dane kog nećete verovati kad se stane pripovedati.
6
Jer, evo, ja ću podignuti Haldejce, narod ljut i nagao, koji će ići po zemlji širom da osvoji naselja koja nisu njegova.
7
Žestok je i strašan, sud njegov i vlast njegova od njega izlazi.
8
Konji će mu biti brži od risova i ljući od vukova uveče, veliko će mnoštvo biti konjika njegovih, i idući izdaleka konjici njegovi doleteće kao orao kad hiti na lov.
9
Svi će doći na grabež, s lica će biti kao istočni vetar, pokupiće roblje kao pesak.
10
I carevima će se rugati i knezovi će im biti podsmeh, smejaće se svakom gradu, nasuće zemlje, i uzeće ga.
11
Tada će mu se promeniti duh, proći će i skriviće; ta će mu sila njegova biti od Boga njegovog.
12
Nisi li Ti od veka, Gospode Bože moj, Sveče moj? Nećemo umreti; Ti si ga, Gospode, odredio za sud; i utvrdio si ga, Steno, za karanje.
13
Čiste su oči tvoje da ne možeš gledati zlo, i bezakonje ne možeš gledati; zašto gledaš bezakonike? Ćutiš, kad bezbožnik proždire pravijeg od sebe?
14
I hoćeš li ostaviti ljude kao ribe morske, kao bubine, koje nemaju gospodara?
15
Izvlači ih sve udicom, hvata ih u mrežu svoju, i zgrće ih pređom svojom, zato se veseli i raduje.
16
Zato prinosi žrtvu svojoj mreži, i kadi svojoj pređi; jer je time deo njegov pretio i hrana mu izabrana.
17
Hoće li zato izvlačiti mrežu svoju i jednako ubijati narode nemilice?
