1
Izađe zatirač na te, čuvaj grad, pazi na put, utvrdi bedra, ukrepi se dobro.
2
Jer Gospod povrati slavu Jakovljevu kao slavu Izrailjevu, jer ih pustošnici opustošiše i loze im potrše.
3
Štit je junaka njegovih crven, vojnici su u skerletu; kola će mu biti kao zapaljeni lučevi na dan kad se uvrsta, i jele će se ljuljati strašno.
4
Kola će praskati po ulicama i udarati jedna o druga po putevima, biće kao lučevi, i trčaće kao munje.
5
Pominjaće junake svoje, a oni će padati idući, pohitaće k zidovima njegovim, i zaklon će biti gotov.
6
Vrata će se rekama otvoriti, i dvor će se razvaliti.
7
I koja stoji, zarobiće se i odvešće se, devojke njene pratiće je uzdišući kao golubice, bijući se u prsi.
8
Ninevija beše kao jezero vodeno otkako jeste; ali beže. Stanite, stanite. Ali se niko ne obzire.
9
Grabite srebro, grabite zlato; blagu nema kraja, mnoštvo je svakojakih dragih zaklada.
10
Isprazni se, i ogole, i opuste; i srce se rastopi, kolena udaraju jedna o drugo, i bol je u svim bedrima, i lica su svima pocrnela.
11
Gde je loža lavovima i pasište lavićima, kuda iđaše lav i lavica i lavić, i nikoga ne beše da plaši.
12
Lav lovljaše svojim lavićima dosta, i davljaše lavicama svojim, i punjaše pećine svoje lova i lože svoje grabeža.
13
Evo me na te, govori Gospod nad vojskama, i popaliću kola tvoja u dim, i mač će proždreti laviće tvoje, i istrebiću sa zemlje grabež tvoj, i neće se čuti glas poslanika tvojih.
