1
I peti anđeo zatrubi, i videh zvezdu gde pade s neba na zemlju, i dade joj se ključ od studenca bezdana;
2
I otvori studenac bezdana, i iziđe dim iz studenca kao dim velike peći, i pocrne sunce i nebo od dima studenčevog.
3
I iz dima iziđoše skakavci na zemlju, i dade im se oblast, kao što i skorpije imaju oblast na zemlji.
4
I reče im se da ne ude travi zemaljskoj niti ikakvoj zeleni, niti ikakvom drvetu, nego samo ljudima koji nemaju pečat Božji na čelima svojim.
5
I dade im se da ih ne ubijaju, nego da ih muče pet meseci; i mučenje njihovo beše kao mučenje skorpijino kad ujede čoveka;
6
I u te dane tražiće ljudi smrt, i neće je naći; i želeće da umru, i smrt će od njih bežati.
7
I skakavci behu kao konji spremljeni na boj; i na glavama njihovim kao krune od zlata, i lica njihova kao lica čovečija.
8
I imahu kose kao kose ženske, i zubi njihovi behu kao u lavova;
9
I imahu oklope kao oklope gvozdene, i glas krila njihovih beše kao glas kola kad mnogi konji trče na boj;
10
I imahu repove kao skorpijine, i žalci behu na repovima njihovim; i dana im beše oblast da ude ljudima pet meseci.
11
I imahu nad sobom cara anđela bezdana kome je ime jevrejski Avadon, a grčki Apolion.
12
Jedno zlo prođe, evo idu još dva zla za ovim.
13
I šesti anđeo zatrubi, i čuh glas jedan od četiri roglja zlatnog oltara koji je pred Bogom,
14
Gde govori šestom anđelu koji imaše trubu: Odreši četiri anđela koji su svezani kod reke velike Eufrata.
15
I biše odrešena četiri anđela koji behu pripravljeni na sahat, i dan, i mesec, i godinu, da pobiju trećinu ljudi.
16
I broj vojnika na konjima beše dvesta hiljada hiljada; i čuh broj njihov.
17
I tako videh u utvari konje, i one što seđahu na njima, koji imahu oklope ognjene i plavetne i sumporne; i glave konja njihovih behu kao glave lavova, i iz usta njihovih izlažaše oganj i dim i sumpor.
18
I od ova tri zla pogibe trećina ljudi, od ognja i od dima i od sumpora što izlažaše iz usta njihovih.
19
Jer sila konja beše u ustima njihovim, i u repovima njihovim; jer repovi njihovi bivahu kao zmije i imahu glave, i njima iđahu.
20
I ostali ljudi koji ne biše pobijeni zlima ovim, ne pokajaše se od dela ruku svojih da se ne poklanjaju đavolima ni idolima zlatnim i srebrnim i bronzanim i kamenim i drvenim, koji ne mogu videti ni čuti, ni hoditi;
21
Niti se pokajaše od ubistva svojih, ni od čaranja svojih, ni od kurvarstva svog, ni od krađa svojih.
