Steg _9713

Studie

     

Jeremijine tužbalice 3:52-66

52 Teraju me jednako kao pticu neprijatelji moji nizašta.

53 Svališe u jamu život moj i nabacaše kamenje na me.

54 Dođe mi voda svrh glave; rekoh: Pogiboh!

55 Prizivah ime Tvoje, Gospode, iz jame najdublje.

56 Ti ču glas moj; ne zatiskuj uha svog od uzdisanja mog, od vike moje.

57 Pristupao si kad Te prizivah, i govorio si: Ne boj se.

58 Raspravljao si, Gospode, parbu duše moje, i izbavljao si život moj.

59 Vidiš, Gospode, nepravdu koja mi se čini; raspravi parbu moju.

60 Vidiš svu osvetu njihovu, sve što mi misle.

61 Čuješ rug njihov, Gospode, sve što mi misle,

62 Šta govore oni koji ustaju na me i šta namišljaju protiv mene po vas dan.

63 Vidi, kad sedaju i kad ustaju, ja sam im pesma.

64 Plati im, Gospode, po delima ruku njihovih.

65 Podaj im uporno srce, prokletstvo svoje.

66 Goni ih gnevom, i istrebi ih ispod nebesa Gospodnjih.

Jeremijine tužbalice 4

1 Kako potamne zlato, promeni se čisto zlato? Kamenje je od svetinje razmetnuto po uglovima svih ulica.

2 Dragi sinovi sionski, cenjeni kao najčistije zlato, kako se cene zemljani sudovi, kao delo ruku lončarevih!

3 I zveri ističu sise svoje i doje mlad svoju, a kći naroda mog posta nemilostiva kao noj u pustinji.

4 Jezik detetu koje sisa prionu za grlo od žeđi; deca ištu hleba, a nema nikoga da im lomi.

5 Koji jeđahu poslastice, ginu na ulicama; koji odrastoše u skerletu, valjaju se po bunjištu.

6 I kar koji dopade kćeri naroda mog veći je od propasti koja dopade Sodomu, koji se zatre u času i ruke se ne zabaviše oko njega.

7 Nazireji njeni behu čistiji od snega, belji od mleka; telo im beše crvenije od dragog kamenja, glatki kao safir.

8 A sada im je lice crnje od uglja, ne poznaju se na ulicama; koža im se prilepila za kosti, osušila se kao drvo.

9 Bolje bi onima koji su pobijeni mačem nego onima koji mru od gladi, koji izdišu ubijeni od nestašice roda zemaljskog.

10 Svojim rukama žene žalostive kuvaše decu svoju, ona im biše hrana u pogibli kćeri naroda mog.

11 Navrši Gospod gnev svoj, izli žestoki gnev svoj, i raspali oganj na Sionu, koji mu proždre temelje.

12 Ne bi verovali carevi zemaljski i svi stanovnici po vasiljenoj da će neprijatelj i protivnik ući na vrata jerusalimska.

13 Ali bi za grehe proroka njegovih i za bezakonja sveštenika njegovih, koji prolivahu krv pravedničku usred njega.

14 Lutahu kao slepci po ulicama, kaljahu se krvlju, koje ne mogahu da se ne dotiču haljinama svojim.

15 Odstupite, nečisti, viču im, odstupite, odstupite, ne dodevajte se ničega. I odlaze i skitaju se; i među narodima se govori: Neće se više staniti.

16 Gnev Gospodnji raseja ih, neće više pogledati na njih; ne poštuju sveštenika, nisu žalostivi na starce.

17 Većnam oči iščileše izgledajući pomoćzaludnu; čekasmo narod koji ne može izbaviti.

18 Vrebaju nam korake, da ne možemo hoditi po ulicama svojim, približi se kraj naš, navršiše se dani naši, dođe kraj naš.

19 Koji nas goniše, behu lakši od orlova nebeskih, po gorama nas goniše, u pustinji nam zasedaše.

20 Disanje nozdrva naših, pomazanik Gospodnji, za kog govorasmo da ćemo živeti pod senom njegovim među narodima, uhvati se u jame njihove.

21 Raduj se i veseli se, kćeri edomska, koja živiš u zemlji Uzu! Doći će do tebe čaša, opićeš se, i otkrićeš se.

22 Svrši se kar za bezakonje tvoje, kćeri sionska; neće te više voditi u ropstvo; pohodiće tvoje bezakonje, kćeri edomska, otkriće grehe tvoje.

Jeremijine tužbalice 5

1 Opomeni se, Gospode, šta nas zadesi; pogledaj i vidi sramotu našu.

2 Nasledstvo naše privali se tuđincima, domovi naši inostrancima.

3 Postasmo sirote, bez oca, matere naše kao udovice.

4 Svoju vodu pijemo za novce, svoja drva kupujemo.

5 Na vratu nam je jaram, i gone nas; umoreni nemamo odmora.

6 Pružamo ruku k Misircima i Asircima, da se nasitimo hleba.

7 Oci naši zgrešiše, i nema ih, a mi nosimo bezakonja njihova.

8 Robovi nam gospodare, nema nikoga da izbavi iz ruku njihovih.

9 Sa strahom za život svoj od mača u pustinji donosimo sebi hleb.

10 Koža nam pocrne kao pećod ljute gladi.

11 Sramote žene na Sionu i devojke po gradovima Judinim.

12 Knezove vešaju svojim rukama, ne poštuju lice staračko.

13 Mladiće uzimaju pod žrvnje, i deca padaju pod drvima.

14 Staraca nema više na vratima, ni mladića na pevanju.

15 Nesta radosti srcu našem, igra naša pretvori se u žalost.

16 Pade venac s glave naše; teško nama, što zgrešismo!

17 Stoga je srce naše žalosno, stoga oči naše potamneše,

18 Sa gore Siona, što opuste, i lisice idu po njoj.

19 Ti, Gospode, ostaješ doveka, presto Tvoj od kolena do kolena.

20 Zašto hoćeš da nas zaboraviš doveka, da nas ostaviš zadugo?

21 Obrati nas, Gospode, k sebi, i obratićemo se; ponovi dane naše kako behu pre.

22 Jer eda li ćeš nas sasvim odbaciti i gneviti se na nas veoma?