3. 3. Gospodnje formiranje čoveka u materici pomoću upliva (influksa) u ove dve posude
74. Kako se, tokom procesa formiranja čoveka u materici, duhovne stvari spajaju sa prirodnim stvarima, evidentno je da, u vezi tog procesa, postoji mnogo detalja koje nije moguće opisati, naime, u pitanju su takve duhovne stvari, koje su apstrahovane od prirodnih stvari, i za koje, posledično, nije moguće pronaći izraze pomoću kojih bi bili opisani na prirodnom jeziku, osim nekih najuopštenijih izraza, koje poneki ljudi (sa većom inteligencijom) mogu bolje shvatiti od drugih. Ipak, pomoću tih izraza, kao i korišćenjem poređenja, što su, takođe, korespondencije, objasniće se sledeće specifične stvari:
1. Gospod se, od prvog trena začeća, povezuje sa čovekom u materici majke, i formira čoveka.
2. On se povezuje se sa čovekom preko dve posude za skladištenje, naime, u jednoj se povezuje sa čovekom kroz ljubav, a u drugoj - kroz mudrost.
3. Ljubav i mudrost, sjedinjene i harmonizovane, oblikuju sve stvari, sve do jedne, a ipak ih je u tim stvarima moguće razlikovati
4. Posude za skladištenje se razlikuju u tri stupnja u čoveku, pri čemu jedan stupanj biva unutar drugog; dva viša stupnja su Gospodnja prebivališta, dok se to ne odnosi na najniži stupanj.
5. Jedna posuda za skladištenje služi za volju budućeg čoveka, a druga - za njegovo razumevanje; međutim, ništa od njegove volje niti od njegovog razumevana nije prisutno u formaciji (tvorevini).
6. U embrionu postoji život pre njegovog rođenja, međutim, embrion toga nije svestan.
75. 1. Gospod se, od prvog trena začeća, povezuje sa čovekom u materici majke, i formira čoveka
Pod Gospodom (ovde i drugde) se misli na Božansko (koje izvire iz Njega kao Sunca sa nebesa (gde se nalaze anđeli), kroz koje su stvorene sve moguće stvari na celom postojećem svetu. Da je Božansko - sam život, već smo ranije pokazali u ovom tekstu. Da život biva prisutan od prvog trena začeća i da je taj život ono, što čoveku daje formu, proizilazi iz sledećeg: da bi postao forma života kakav je čovek, i da bi postao Božji lik i obličje, kakav je i čovek, i Da bi postao primalac ljubavi i mudrosti, koji jesu život od Gospoda, dakle, da bi postao primalac samog Gospoda, čovek mora da bude stvoren (formiran) od strane samog života. Jasno je da, ukoliko biva u ljubavi prema Gospodu, čovek, posledično, biva u Gospodu, i Gospod, takođe, biva u njemu, i, štaviše, Gospod zadobija prebivalište u njemu, a o svemu upravo pomenutom podučava Gospod sam. Sva ova dela vezana za proces pripreme, Gospod obavlja u materici, kao što će se uskoro videti u daljem tekstu. Zbog toga se Jehova, ili Gospod, u Reči imenuje pomoću izraza: “Stvoritelj”, “izbavitelj”, i “koji me je sazdao od utrobe materine” (Isa. 43:1; 44:2, 24; 49:5). A u Davidu je rečeno da: Za tobom pristajem od rođenja, od utrobe matere moje ti si Bog moj. Tebe se držim od rođenja, od utrobe matere moje ti si branič moj; tobom se hvalim svagda. (Ps. 22:10; 71:6).
Dok je čovek u materici, on biva u stanju nevinosti; stoga njegovo prvobitno stanje posle rođenja mora, takođe, biti stanje nevinosti; a Gospod prebiva u čoveku isključivo u njegovoj nevinosti, prema tome, važi da On zadobija boravište u čoveku, ali samo u specijalnom slučaju, kad čovek biva u stanju nevinosti. Isto tako, čovek tada biva i u stanju mira. Čovek je, dakle, tada u stanju nevinosti i mira, budući da Božanska ljubav i Božanska mudrost jesu - sama nevinost i sam mir, kao što se može videti u delu "Nebo i pakao" (br. 276-290). Predosećam da vam se mogu javiti neke sumnje kada ovo pročitate; ali pročitajte tekst do kraja, pa se u potom, u sećanju vratite na ovo mesto, i sumnje će neizostavno nestati.
76. 2. On se povezuje se sa čovekom preko dve posude za skladištenje, naime, u jednoj se povezuje sa čovekom kroz ljubav, a u drugoj - kroz mudrost
Ovo proizilazi iz prethodnog poglavlja, gde je pokazano da se sve postojeće stvari tela, i unutrašnje i spoljašnje, od glave do pete, formiraju i stvaraju iz ove dve posude za skladištenje Božanske ljubavi i mudrosti; a kako su počeci i inicijatori svih stvari proistekli iz njih, proizlazi da je formirajuće Božansko, takođe, u njima, i da, kroz njih, biva u njihovom obnavljanju i daljem izvođenju formi iz njih; a kad je u njima i u njihovom obnavljanju i daljem izvođenju formi iz njih, Božansko jeste u njima duhovno, a ne materijalno, jer se ono sadrži u njihovim korisnim stvarima; a korisne stvari, se, dakako, same po sebi, smatraju nematerijalnim, dok su materijalne one stvari, koje su neophodne da bi korisne stvari postale efektivne. Ove dve posude, koje su čovekovi počeci, potiču od oca; njegovo potonje formiranje, sve do celokupnog vremena koje preostaje do rođenja, jeste od majke; jer je seme od čoveka; to su semenske posude i testisi u kojima se seme razrađuje i luči; prima ga žena; materica, u kojoj je toplina kojom se embrion dalje neguje i gaji, i u kojoj su telesni delovi kojima se njeguje, pripada ženi. U prirodi ne postoji ništa, osim onoga što proističe iz semena, i opet, u prirodi ništa ne može da raste, osim onoga što raste pomoću toplote. U kakvoj su formi ovi počeci, koji pripadaju isključivo čoveku, biće prikazano u daljem tekstu. Kako rudiment čoveka ne može biti ništa drugo do - seme, a ono, o čemu ovde pripovedamo, jeste dvostruka posuda života, jasno je da ljudska duša ne može biti život iz života, to jest, život u sebi, budući da postoji samo jedan život, a to je Bog. Izvor čovekove percepcije života je objašnjen na drugom mestu u ovom tekstu. I kako postoji nastavljanje ovih posuda iz mozga, kroz vlakna, u sve delove tela, potpuno je očigledno da postoji nastavak prijema života u ove delove, tako da se ne može reći da je duša na nekom određenom mestu u telu, već je u svakoj formi izvedena iz pomenutih posuda, baš kao što uzrok uvek mora biti u stvarima koje su uzrokovane, i princip uvek mora biti u derivacijama koje iz njega proističu.
77. 3. Ljubav i mudrost, sjedinjene i harmonizovane, oblikuju sve stvari, sve do jedne, a ipak ih je u tim stvarima moguće razlikovati
Ljubav i mudrost su dve različite stvari, koje se razlikuju u istoj meri u kojoj se razlikuju toplota i svetlost; oseća se toplota, a isto tako i ljubav; vidi se svetlost, a isto tako je i sa mudrošću. Mudrost se vidi kada čovek razmišlja, a ljubav se oseća kada je čovek pod uticajem spoljne pobude. Ipak, prilikom procesa formiranja stvari, one ne deluju kao dvoje, već kao jedno. To važi i za svetlost i toplotu Sunca našeg sveta, budući da, u vreme proleća i leta, toplota dela sjedinjena sa svetlošću, a svetlost opet, dela sjedinjena sa toplotom, a stvari vegetiraju i klijaju. Na identičan način, ljubav u stanju mira i spokoja sarađuje sa mudrošću, a mudrost s ljubavlju, i tako obavljaju proizvođenje i foriranje, i to, kako u embrionu, tako i u čoveku. Da je saradnja ljubavi i mudrosti slična saradnji toplote i svetlosti, biva očigledno, i to na osnovu pojavljivanja u duhovnom svetu. Tamo je ljubav toplota, a mudrost - svetlost; i tamo, takođe, sve stvari u anđelima bivaju žive, i sve oko njih cveta, u potpunom skladu sa stepenom sjedinjenja ljubavi i mudrosti unutar njih. Ujedinjenje ljubavi i mudrosti biva recipročno, naime, ljubav se ujedinjuje sa mudrošću, a mudrost se, potom, iznova ujedinjuje sa ljubavlju; prema tome, ljubav vrši akciju, dok mudrost izvodi reakciju, i kroz ovu recipročnost egzistiraju svi efekti (posledice).
Postoji takva recipročna povezanost, kao i posledična uzajamnost između volje i razumevanja, i, potom, između između dobra i istine, i, konačno, između ljubavi i vere, kod čoveka u kome je Gospod; istina je, dakako, da postoji istovetna recipročna povezanost tog tipa, naime, povezanost samog Gospoda sa crkvom, što se podrazumeva pod Gospodnjim rečima učenicima u Jovanu, koje glase: U onaj ćete vi dan doznati da sam ja u ocu svojemu, i vi u meni, i ja u vama. (Jovan 14:20; kao i na drugim mestima). Istovetna povezanost se podrazumeva i pod zajednicom muškarca i žene, u Jevanđelju po Marku: I budu dvoje jedno tijelo. Tako nijesu više dvoje nego jedno tijelo. (Marko 10:8).
To stoga, što je muškarac rođen za razumevanje, i, posledično, za mudrost, dok je žena rođena za volju, i prema tome, za naklonost, koja je ljubav (videti u delu "Nebu i pakao" br. 366-386).
Kako možemo da vidimo da postoje dve stvari, naime, ljubav i mudrost, koje poseduju moć formiranja embriona u materici, sledi da one postoje u dve posude, naime, u posudi za skladištenje ljubavi, kao i u posudu za skladištenje mudrosti; Dakle, na ovom mestu u tekstu se opet može ukazati na to da postoji udvostručenost (uparenost) mnogobrojnih postojećih stvari unutar tela, i da one, što se odnosi na svaki par ponaosob, poseduju osobinu da istovremeno bivaju različite i ujedinjene. Tako, možemo uočiti da postoje: dve hemisfere mozga, dva oka, dva uha, dve nozdrve, dve komore srca, dve ruke, dva stopala, dva bubrega, dva testisa, a, konačno, i ostali unutrašnji organi bivaju udvostručeni; a, u svakom slučaju, naime, za svaki simetrični ili parni organ, važi da se ono, što je na njihovoj desnoj strani, odnosi na dobro ljubavi, a da se ono, što je, pak, smešteno na njihovoj levoj strani, odnosi na istinu mudrosti. Svaki marljivi istraživač anatomije, koji je sposoban da razrešava fiziološke probleme, može lako uvideti da su ove simetrične polovine jednog organa, (ili: dva organa-parnjaka) u toj meri spojene da deluju kao jedno, budući da su uzajamne i recipročne. Sama povezanost (jedinstvo) je istaknuta, da bi se mogla videti vlakna koja su, bivajući najpre rastegnuta duž tela i svih organa, potom bivala sjedinjena na središnom mestu svakog organa ponaosob, gde bivaju isprepletena usred njihovog protezanja duž organa; i to je razlog značenja izraza „desno“ i „levo“ u Reči. Iz svega ovoga izbija očigledna istina - da ljubav i mudrost, sjedinjene i harmonizovane, oblikuju sve stvari u embrionu, a ipak ih je u tim stvarima moguće razlikovati
78. 4. Posude za skladištenje se razlikuju u tri stupnja u čoveku, pri čemu jedan stupanj biva unutar drugog; dva viša stupnja su Gospodnja prebivališta, dok se to ne odnosi na najniži stupanj
Neko bi mogao formirati pogrešnu ideju o počecima ljudske forme, koji se odnose na čovekovo seme, s obzirom na to, se oni nazivaju posudama. Na osnovu uobičajenog značenja termina "posuda", svakom može lako pasti na pamet ideja stvarne materijalne posude ili male cevi. Stoga želim da definišem i opišem tu početnu formu, kako sam je lično video i o kojoj mi je jasno pripovedano na nebesima, onoliko adekvatno, koliko to dopuštaju izrazi prirodnog jezika. Te posude nisu cevaste ili izdubljene poput malih krvnih sudova, već su poput mozga, odnosno, one predstavljaju izuzetno minuciozni i nevidljivi tip mozga, sa crtama koje, sa prednje strane, podsećaju na lice, bez vidljivog dodatka, koji bi bio, u ovom kontekstu, suvišan. Ovaj primitivni mozak u gornjem konveksnom delu bio je struktura neprekidnih globula, odnosno, majušnih sfera, pri čemu je svaka majušna sfera bila konglomeracija sličnih sfera, samo još minucioznijih, gde svaka od njih opet, jeste - konglomeracija sličnih sfera, sve do naminucioznijih. Opet, sa prednje strane, u spljoštenom predelu nosa, pojavila se jedna vrsta obrisa koja odgovara licu; međutim, u postojećem udubljenju između konveksnog dela, i ovog spljoštenog dela, nije bilo vlakana; konveksni deo bio je pokriven unaokolo vrlo tankom membranom, koja je bila providna. Dakle, sa nebesa mi je dato viđenje, i pokazano mi je ono naprimitivnije od čoveka, čiji je prvi, ili najniži stepen, predstavljala ona struktura koja je ovde opisana kao prva, zatim, drugi, ili srednji stepen je bila struktura koja je opisana kao druga, i, najzad, treći ili najviši stepen jeste - treća opisana struktura, pri čemu se jedna struktura sastoji jedna unutar druge.
79. Rečeno mi je da su u svakoj majušnoj sferi postojala neopisiva preplitanja, sve čudesnija u skladu sa njihovim odgovarajućim stepenom, a takođe mi je rečeno i to, da je u svakom posebnom desnom delu smeštena postelja, ili posuda ljubavi,dok je u svakom posebnom levom delu smeštena postelja, odnosno, posuda mudrosti, i da su pomoću čudesnih veza, one bivale spojene, poput partnera i drugova, ka isti način na koji su povezane i dve moždane hemisfere. Dalje mi je pokazano, u svetlosti, koja je snažno padala na strukturu dva unutrašnja stepena, da je ona, po svom položaju i toku, bila u poretku i formi nebesa, dok je struktura najnižeg stepena, u svom položaju i toku, bila u formi pakla. Zbog toga se kaže da se posude razlikuju u tri stepena unutar čoveka (jedna unutar druge), pri čemu važi zakonitost da dva viša stepena predstavljaju - prebivalište Gospodnje, međutim, to ne može da se odnosi na najniži stepen. Najniži stepen je takav zbog toga, što se čovek, iz nasledne taštine, rađa u formi suprotnoj poretku i formi neba, a time se, dakako, rađa i u zlima svake vrste; i ta se mrlja, (odnosno, trag lošeg ili nepoželjnog kvaliteta ili supstance) nalazi u prirodnom, koje je najniže u čovekovom životu, i ta se mrlja, dakako, ne može obrisati, osim ako se u čoveku ne otvori unutrašnji stepen, koji je stvoren za primanje ljubavi i mudrosti od Gospoda. A o tome, na koji način se može otvoriti ovaj stepen, kao i kako se može otvoriti najviši stepen, Gospod uči u Reči, i o tome ćemo opširnije podučavati u daljem tekstu. Međutim, da bi se dodatno prosvetlili o ovoj temi, možete pogledati šta je u prethodnom tekstu rečeno o stupnjevima, a, takođe, i šta je prethodno rečeno o mozgu.
80. Ovi stupnjevi se nazivaju višim, mada su unutrašnji, i to iz razloga što postoji redosled stupnjeva i simultanih poredaka; stvari više, kao i stvari niže, bivaju poređane u skladu sa sukcesivnim poretkom, dok, međutim, stvari unutrašnje i, dakako, stvari spoljašnje, bivaju u skladu sa simultanim poretkom, a iste stvari koje su u simultanom (istovremenom) poretku jesu unutrašnje, dok su stvari, koje su u sukcesivnom poretku, više; a isto je i sa stvarima spoljašnjim, i stvarima nižim. A kako je slučaj da u čoveku postoje tri stepena, tako moraju i na nebesima da postoje tri stepena, jer se nebesa sastoje od ljudi, koji su postali anđeli. Prema stupnjevima koji su u skladu sa sukcesivnim poretkom, nebesa se vide kao da su jedno iznad drugoga, a prema stepenima koji su u skladu sa simultanim (istovremenim) poretkom, nebesa bivaju jedno u drugom. Iz toga proizlazi da pojam "visoko" u Reči označava ono, što je unutrašnje, a da se Gospod imenuje pomoću izraza "najviši", jer je u On najdubljim unutrašnjim (odnosno: “najvišim”) stvarima. Pošto, tako, čovek, na početku svog razvoja, predstavlja Gospodnje prebivalište, na način kako je to upravo opisano, očigledno je da sledi da ova tri stepena, u tom periodu, bivaju otvorena, s obzirom na to, da sve ono, što izvire od Gospoda kao Sunca, jeste čovek, i to, kako u najmanjim stvarima, tako i u najvećim (kao što je već ranije pokazano u ovom tekstu), tako da nije moguće širenje ni u jednu drugačiju formu, od one, koja je - ljudska; niti je, takođe, moguće ikakvo drugačije širenje, od širenja što se realizuje kroz zrake svetlosti, koji potiču od mudrosti, kao i kroz zrake toplote koji potiču iz ljubavi, gde se ljubav i mudrost, dakako, nalaze u centru; na sličan način se širenje obavlja kroz živa vlakna, koja predstavljaju zrake pretvorene u formu. Golim okom se može jasno videti da je u pitanju slična determinisanost.
81. U čoveku postoji, dakle, nekoliko stupnjeva, tačnije, postoje tri stupnja života; ali u zverima (odnosno: životinjama) je slučaj drugačiji, naime, njima nedostaju dva viša stepena, i one poseduju samo najniži stepen; prema tome, počeci njihovog života nisu posude za skladištenje Gospodnje ljubavi i mudrosti, već su kod njih u pitanju posude za skladištenje prirodne naklonosti i znanja, u kojima su zveri rođene. Kod čistih životinja se te posude ne reflektuju, niti se okreću suprotno poretku influksa univerzuma, već su njemu prilagodljive; stoga, od rođenja, čim se rode, vođene su u svoje funkcije i spoznaju ih. Jer zveri ne poseduju sposobnost da izopače svoje naklonosti, stoga što nemaju intelektualnu sposobnost da razmišljaju i zaključuju iz duhovne svetlosti i da, na taj način, krše zakone Božanskog poretka.
82. 5. Jedna posuda za skladištenje služi za volju budućeg čoveka, a druga - za njegovo razumevanje; međutim, ništa od njegove volje niti od njegovog razumevana nije prisutno u formaciji (tvorevini)
Volja i razumevanje unutar čoveka nemaju moć da poseduju sposobnost funkcionisanja, sve do časa u kome se pluća ne otvore, a to se dešava tek nakon rođenja; tada volja čoveka postaje posuda za skaldištenje ljubavi, a razumevanje postaje posuda za skladištenje mudrosti. Volja i razumevanje ne mogu postati takve posude, sve do časa dok se pluća ne otvore, budući da pluća predstavljaju korespondenciju života razumevanja, dok srce, opet, predstavlja korespondenciju života volje, a bez kooperacije razumevanja i volje, čovek ne može imati svoj sopstveni život, kao što uopšte ne može ni biti života odvojenog od saradnje ljubavi i mudrosti. Pomoću saradnje ljubavi i mudrosti se embrion formira i oživljava, kao što je već rečeno u prethodnom tekstu. U embrionu kuca isključivo srce, a jetra preskače, srce služi za cirkulaciju krvi, a jetra, opet, za prijem hranljivih materija; na taj način se omogućava pokretanje ostalih unutrašnjih organa, a ti pokreti se osećaju kao pulsirajući, posle srednjeg perioda gestacije [gestacija, kod sisara, predstavlja vreme između začeća i rođenja, tokom koga se embrion ili plod razvija u materici – prim. M. V.]. Međutim, ti pokreti ne potiču iz bilo kakvog života koji bi odgovarao samom plodu; nečiji sopstveni život jeste život volje i život razumevanja; dok život novorođenčeta, nasuprot, jeste život tek započete volje i tek započetog razumevanja; na osnovu njega postoje samo senzitivni i motorički život u telu; samo pomoću otkucaja srca, ovaj život nije moguć, već biva moguć na osnovu povezanosti srčanog rada sa disanjem pluća. Može se videti da je ovo istina kod ljudi u svetu, koji imaju i volju i razumevanje; kada padnu u nesvest, ili kada, pak, dolazi do gušenja, te, usled toga, disanje prestaje, oni postaju kao mrtvi; nemaju osećaja, udovi im se ne pomeraju, ne mogu da misle i ostaju bez svoje volje, a ipak, i pored toga, srce vrši kontrakcije i krv cirkuliše. međutim, čim se pluća vrate svojim respiracijama, čovek se iznova vraća svojim aktivnostima i svojim osećajima, te svojoj volji i razumevanju. Iz svega ovoga može se stvoriti zaključak o kvalitetu života ploda u materici, u kome isključivo srce vrši svoje pokrete, ali još ne i pluća, naime, da ništa od života volje i ništa od života razumevanja u njemu nije prisutno; a formiranje se vrši isključivo životom od Gospoda, kojim će čovek docnije živeti. Međutim, više o tome možemo videti u sledećem poglavlju.
83. 6. U embrionu postoji život pre njegovog rođenja, međutim, embrion toga nije svestan
Ovo sledi iz onoga, o čemu smo govorili u prethodnom tekstu; takođe, proističe i iz toga, što život, od koga embrion živi u materici, nije njegov život, već je Gospodnji, budući da je Gospod - sam život.
