1. INTERAKCIJA DUŠE I TELA
Postoje tri mišljenja i tradicije, odnosno hipoteze, vezane za Interakciju Duše i Tela ili delovanje jednog na drugo i jednog zajedno sa drugim: prvo se naziva Fizički Inflaks (priliv, uticaj), drugo Duhovni Inflaks, a treće Preustanovljena Harmonija.
Prvo, koje se naziva Fizički Inflaks, uzdiže se iz čulne pojavnosti i obmana koje odatle dolaze. Zato što izgleda kao da se objekti vida, utičući u oči, ulivaju u misao i proizvode je; na sličan način izgleda kao da se govor, koji utiče u uši, uliva u um i tu proizvodi ideje; slično je sa čulima mirisa, ukusa i dodira. Pošto organi ovih čula najpre primaju utiske koji se njih ulivaju iz sveta i um deluje kao da misli i takođe želi u skladu sa tim kako se na ove organe utiče, drevni filosofi i učenjaci verovali su da se inflaks iz njih izvodi u dušu i zato su usvojili hipotezu Fizičkog ili Prirodnog (Naturalnog) Inflaksa.
[2] Druga hipoteza, koja se naziva Duhovnim, a od strane nekih i Povremenim Inflaksom ima izvor u redu i njegovim zakonima. Jer duša je duhovna supstanca pa tako i čistija, prethodeća i unutarnja; ali telo je materijalna, pa tako i grublja, kasnija i spoljašnja: u skladu je sa redom da čistije treba da se uliva u grublje, prethodno u kasnije i ono što je duhovno u ono što je materijalno, a ne obrnuto. Posledično tome, u skladu je sa redom da se misleći um uliva u vid u skladu sa stanjem izazvanim u očima od strane objekata pred njima, kojim stanjem um takođe raspolaže kako mu se svidi; isto tako da se perceptivni um uliva u sluh, u skladu sa stanjem izazvanim u ušima preko govora.
[3] Treća hipoteza, koja se naziva Preustanovljenom Harmonijom, izrasta iz pojava i obmana sposobnosti rezonovanja; pošto um, u samom činu svog delovanja, deluje zajedno i istovremeno sa telom. Ipak, svako delovanje je najpre sukcesivno, a tek onda simultano, a sukcesivno delovanje je Inflaks, a simultano delovanje je harmonija; kao, na primer, kad um najpre misli a zatim govori ili kad želi, a zatim čini: zbog toga je obmana sposobnosti rezonovanja da uspostavlja ono što je simultano, a isključuje ono što je sukcesivno.
Nikakvo četvrto mišljanje u vezi sa Interakcijom Duše i Tela ne može se oblikovati kao dodatak ovim trima; jer ili duša mora delovati na telo ili telo na dušu ili oboje istovremeno i bez prekida.
