1
Bog koji je nekada mnogo puta i različitim načinom govorio očevima preko proroka, govori i nama u posledak dana ovih preko sina,
2
Kog postavi naslednika svemu, kroz kog i svet stvori.
3
Koji budući sjajnost slave i obličje bića Njegovog, i noseći sve u reči sile svoje, učinivši sobom očišćenje greha naših, sede s desne strane prestola veličine na visini,
4
I toliko bolji posta od anđela koliko preslavnije ime od njihova dobi.
5
Jer kome od anđela reče kad: Sin moj ti si, ja te danas rodih? I opet: Ja ću Mu biti Otac, i On će mi biti Sin.
6
I opet uvodeći Prvorodnoga u svet govori: i da Mu se poklone svi anđeli Božiji.
7
Tako i anđelima govori: Koji čini anđele svoje duhove, i sluge svoje plamen ognjeni.
8
A sinu: Presto je Tvoj, Bože, va vek veka; palica je pravde palica carstva Tvog.
9
Omilela Ti je pravda, i omrzao si na bezakonje: toga radi pomaza Te, Bože, Bog Tvoj uljem radosti većma od drugova Tvojih.
10
I opet: Ti si, Gospode, u početku osnovao zemlju, i nebesa su dela ruku Tvojih:
11
Ona će proći, a Ti ostaješ: i sva će ostareti kao haljina,
12
I savićeš ih kao haljinu, i izmeniće se: a Ti si Onaj isti, i Tvojih godina neće nestati.
13
A kome od anđela reče kad: Sedi meni s desne strane dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim?
14
Nisu li svi službeni duhovi koji su poslani na službu onima koji će naslediti spasenje?
