Božanska Mudrost#4

原作者: 伊曼纽尔斯威登堡
  
/12  
  

4. Postoje sličnost i analogija između formiranja čoveka u materici i njegove reformacije i preporoda

84. Reformacija čoveka jeste u potpunosti slična njegovoj formiranju u materici, sa jednom jedinom razlikom, koja se sastoji u tome, da čovek, koji se reformiše, mora posedovati volju i razumevanje, dok embrion u materici, dakako, ne može posedovati ni volju, niti razumevanje; međutim, ta razlika ne isključuje sličnost i analogiju. To stoga, što, u času u kome Gospod reformiše i preporađa čoveka, On preuzima vođstvo nad njegovom voljom i njegovim razumevanjem na sličan način kao pri formiranju embrona. Međutim, kroz volju, koja je data čoveku, i kroz razumevanje, koje mu je takođe dato, odigrava se fenomen da sebe vodi čovek sam, odnosno, da ima svoju volju, i još, da deluje od sebe, i da, tako isto, misli i govori od sebe; pa ipak, čovek zadobija saznanje iz Reči, kao i iz doktrine iz Reči, da sve o čemu smo upravo govorili, ne potiče od njega samog, već je - od Gospoda, a da je njegov utisak da to nije od Gospoda - samo privid. On takođe može spoznati da je smisao ovog privida u tome, da čovek očuva moć percepcije i primanja Gospoda, jer mu, bez tog privida, ne bi bilo moguće recipročno voleti Gospoda kao što ga Gospod voli, niti bi mu, takođe, bilo moguće ljubiti bližnjeg kao da je od sebe, niti bi mu, konačno, bilo moguće verovati u Gospoda kao da je od sebe. Bez ove recipročnosti bi čovek bio poput automata, u kome Gospod ne bi mogao biti prisutan; to stoga, što Gospod želi da bude voljen, i, samim tim, daje čoveku mogućnost da poseduje volju za ljubavlju prema Njemu. Iz svega ovoga biva jasno da ni volja ni razumevanje ne pripadaju čoveku, već, sami po sebi, bivaju isti takvi, kakvi su bivali u čoveku u materici, to jest, ne pripadaju mu; a ove dve moći su date čoveku da bi mogao da misli i da deluje, i da, najzad, govori kao da je od sebe, a da ipak zna, razume i veruje da sve to ne čini od sebe samog. Na ovaj način se čovek reformiše i preporađa, i prima ljubav u svojoj volji, i, dakako, prima mudrost u svom razumevanju. Opet, od ljubavi i mudrosti, čovek i biva stvoren u materici. Time se u njemu otvaraju i dva viša stepena čovekovog života, a to su, kako je već u prethodnom tekstu rečeno, bila Gospodnja prebivališta tokom njegovog formiranja; i najniži stepen, takođe, biva reformisan, a on je, kao što je to u već ranije u ovom tekstu rečeno, prethodno bio izopačen i odbačen. Na osnovu ove analogije i sličnosti, biva jasno da čovek, koji se preporađa, počinje da postaje onakav kakav je bio zamišljen, formiran, rođen, i biva iznova obrazovan, i to sa cliljem da bi, kao ljubav, mogao da postane obličje Gospodnje, i da bi, takođe, kao mudrost, mogao da postane slika Gospodnja (ili: lik Gospodnji). Štaviše, ako posedujete dobru volju da mi poverujete, čovek je time stvoren kao novi čovek, koji nije zadobio samo novu volju i novo razumevanje, već je zadobio čak i novo telo za svoj duh. Nekadašnje stvari, istina, nisu izbrisane, ali su tako uklonjene, da se ne više ne pojavljuju, a, kroz ljubav i mudrost, koje su Gospod, u preporođenom čoveku se formiraju nove stvari, i to na sličan način na koji se to dešava u materici; to stoga, jer, kakva bivaju čovekova volja i razumevanje, takav čovek biva u svim stvarima; i to zato, jer sve stvari čoveka, od glave do pete, predstavljaju rezultat Gospodnje produkcije, kao što je to već u prethodnom tekstu prikazano.

  
/12