¹¹ Još načini Hiram lonce i lopate i kotliće, i svrši Hiram posao, koji radi caru Solomunu za dom Božiji:

¹² Dva stupa, i Dva oglavlja okrugla navrh stupova, i pletenice dve da pokriju Dva oglavlja navrh stupova;

¹³ I četiri stotine šipaka na dve pletenice, dva reda šipaka na svakoj pletenici, da pokrivaju dva oglavlja navrh stupova;

¹⁴ I načini podnožja, i umivaonice načini na podnožja;

¹⁵ Jedno more, i dvanaest volova pod njim;

¹⁶ I lonce i lopate i viljuške, i sve sprave za njih načini Hiram Aviv caru Solomunu za dom Gospodnji od uglađene bronze.

¹⁷ To je car salivao u ravni jordanskoj u zemlji ilovači između Sohota i Saridate.

¹⁸ I načini Solomun svega ovog posuđa vrlo mnogo, da se nije tražila mera bronzi.

¹⁹ Načini Solomun i sve druge sprave za dom Božji, i oltar od zlata i stolove na kojima stajahu hlebovi postavljeni;

²⁰ I svećnjake sa žišcima njihovim od čistog zlata da gore pred svetinjom nad svetinjama po običaju;

²¹ I cvetove i žiške i usekače od zlata; a to zlato beše veoma dobro:

²² I noževe i kotliće i kadionice i klešta od čistog zlata; i vrata od doma, vrata unutrašnja od svetinje nad svetinjama, i vrata od doma na koja se ulažaše u crkvu, behu od zlata.

¹ I tako se svrši sav posao što uradi Solomun za dom Gospodnji; i unese Solomun šta beše posvetio David otac njegov, i srebro i zlato i sudove, i ostavi u riznicu doma Božijeg.

² Tada sabra Solomun starešine Izrailjeve i sve glavare plemenske, knezove domova otačkih sinova Izrailjevih u Jerusalim da prenesu kovčeg zaveta Gospodnjeg iz grada Davidovog, koje je Sion.

³ I skupiše se k caru svi ljudi Izrailjevi na praznik koji biva sedmog meseca.

⁴ I kad dođoše sve starešine Izrailjeve, uzeše Leviti kovčeg.

⁵ I prenesoše kovčeg i šator od sastanka i sve sudove svete što behu u šatoru, prenesoše sveštenici i Leviti.

⁶ A car Solomun i sav zbor izrailjski koji se sabra k njemu prinesoše k njemu na žrtvu ovaca i goveda toliko da se ne mogaše od mnoštva ni izbrojati ni proračunati.

⁷ I unesoše sveštenici kovčeg zaveta Gospodnjeg na mesto njegovo, u unutrašnji dom, u svetinju nad svetinjama, pod krila heruvimima.

⁸ Jer heruvimima behu raširena krila nad mestom gde će stajati kovčeg i zaklanjahu heruvimi kovčeg i poluge njegove ozgo.

⁹ I povukoše mu poluge tako da im se krajevi viđahu od kovčega na prednjoj strani svetinje nad svetinjama, ali se napolje ne viđahu, i ostaše onde do danas.

¹⁰ U kovčegu ne beše ništa osim dve ploče koje metnu Mojsije na Horivu kad Gospod učini zavet sa sinovima Izrailjevim pošto iziđoše iz Misira.

¹¹ A kad sveštenici iziđoše iz svetinje, jer sveštenici koji se nađoše osveštaše se ne pazeći na red,

¹² I Leviti pevači svi, koji behu uz Asafa i Emana i Jedutuna, i sinovi njihovi i braća njihova, obučeni u tanko platno, stajahu s kimvalima i psaltirima i s guslama s istočne strane oltaru, i s njima sto i dvadeset sveštenika, koji trubljahu u trube,

¹³ I kad oni koji trubljahu u trube i koji pevahu, složno jednim glasom hvaljahu i slavljahu Gospoda, i podizahu glas uz trube i kimvale i gusle, hvaleći Gospoda da je dobar, da je doveka milost Njegova, tada se napuni oblaka dom Gospodnji,

¹⁴ Te ne mogahu sveštenici stajati da služe od oblaka, jer se slave Gospodnje napuni dom Božji.

¹ Tada reče Solomun: Gospod je rekao da će nastavati u mraku.

² A ja sazidah dom Tebi za stan i mesto da u njemu nastavaš do veka.

³ I okrenuvši se licem svojim car blagoslovi sav zbor Izrailjev, a sav zbor Izrailjev stajaše.

⁴ I reče: Blagosloven da je Gospod Bog Izrailjev, koji je govorio svojim ustima Davidu ocu mom i ispunio rukom svojom, govoreći:

⁵ Od onog dana kad izvedoh narod svoj iz zemlje misirske, ne izabrah grada među svim plemenima Izrailjevim da se sazida dom gde bi bilo ime moje, niti izabrah čoveka koji bi bio vođ narodu mom Izrailju,

⁶ Nego izabrah Jerusalim da u njemu bude ime moje, i izabrah Davida da bude nad narodom mojim Izrailjem.

⁷ I naumi David otac moj da sazida dom imenu Gospoda Boga Izrailjevog.

⁸ Ali Gospod reče Davidu, ocu mom: Što si naumio sazidati dom imenu mom, dobro si učinio što si to naumio.

⁹ Ali nećeš ti sazidati taj dom, nego sin tvoj koji će izaći iz bedara tvojih, on će sazidati dom imenu mom.

¹⁰ I tako ispuni Gospod reč svoju koju je rekao, jer ustah na mesto oca svog Davida i sedoh na presto Izrailjev, kao što je rekao Gospod, i sazidah ovaj dom imenu Gospoda Boga Izrailjevog.

¹¹ I namestih ovde kovčeg, u kome je zavet Gospodnji što je učinio sinovima Izrailjevim.

¹² Potom stade Solomun pred oltar Gospodnji, pred svim zborom Izrailjevim, i podiže ruke svoje.

¹³ A beše načinio Solomun podnožje od bronze i metnuo ga nasred trema, pet lakata dugo i pet lakata široko, a tri lakta visoko; pa stade na nj, i kleče na kolena pred svim zborom Izrailjevim, i podiže ruke svoje k nebu.

¹⁴ I reče: Gospode Bože Izrailjev! Nema Boga takvog kakav si Ti ni na nebu ni na zemlji, koji čuvaš zavet i milost slugama, koji hode pred Tobom svim srcem svojim;

¹⁵ Koji si ispunio sluzi svom Davidu, ocu mom, šta si mu rekao; šta si ustima svojim rekao to si rukom svojom ispunio, kao što se vidi danas.

¹⁶ Sada dakle, Gospode Bože Izrailjev, drži Davidu ocu mom šta si mu rekao govoreći: Neće ti nestati čoveka ispred mene koji bi sedeo na prestolu Izrailjevom, samo ako uščuvaju sinovi tvoji put svoj hodeći po zakonu mom, kao što si ti hodio preda mnom.

¹⁷ Sada dakle, Gospode Bože Izrailjev, neka se potvrdi reč Tvoja koju si rekao sluzi svom Davidu.

¹⁸ Ali, hoće li doista Bog stanovati na zemlji? Eto, nebo, i nebesa nad nebesima ne mogu Te obuhvatiti, a kamoli ovaj dom što ga sazidah.

¹⁹ Ali pogledaj na molitvu sluge svog i na molbu njegovu, Gospode Bože moj, čuj viku i molitvu kojom Ti se danas moli sluga Tvoj.

²⁰ Da budu oči Tvoje otvorene nad domom ovim danju i noću, nad ovim mestom, gde si rekao da ćeš namestiti ime svoje, da čuješ molitvu kojom će se moliti sluga Tvoj na ovom mestu.

²¹ Čuj molbe sluge svog i naroda svog Izrailja, kojima će se moliti na ovom mestu, čuj s mesta gde stanuješ, s neba, čuj i smiluj se.

²² Kad ko zgreši bližnjemu svom, te mu se da zakletva, da se zakune, i zakletva dođe pred Tvoj oltar u ovom domu,

²³ Ti čuj s neba, i učini, i sudi slugama svojim plaćajući krivcu i dela njegova obraćajući na njegovu glavu, a pravoga pravdajući i plaćajući mu po pravdi njegovoj.

²⁴ I kad se razbije pred neprijateljem narod Tvoj Izrailj zato što Ti zgreše, pa se obrate i daju slavu imenu Tvom i pomole Ti se i zamole Te u ovom domu,

²⁵ Ti čuj s neba, i oprosti greh narodu svom Izrailju, i dovedi ih opet u zemlju, koju si dao njima i ocima njihovim.

²⁶ Kad se zatvori nebo, te ne bude dažda zato što zgreše Tebi, pa Ti se zamole na ovom mestu i dadu slavu imenu Tvom i od greha se svog obrate, kad ih namučiš,

²⁷ Ti čuj s neba, i oprosti greh slugama svojim i narodu svom Izrailju pokazavši im put dobri kojim će hoditi, i pusti dažd na zemlju svoju koju si dao narodu svom u nasledstvo.

²⁸ Kad bude glad u zemlji, kad bude pomor, suša ili medljika, skakavci ili gusenice kad budu, ili ga stegne neprijatelj njegov u zemlji njegovoj vlastitoj, ili kako god zlo i kakva god bolest,

²⁹ Svaku molbu i svaku molitvu, koja bude od koga god čoveka ili od svega naroda Tvog Izrailja, ko pozna muku svoju i bol svoj, i podigne ruke svoje u ovom domu,

³⁰ Ti čuj s neba, iz stana svog, i oprosti i podaj svakome po putevima njegovim, šta znaš u srcu njegovom, jer Ti sam znaš srca sinova čovečijih;

³¹ Da Te se boje hodeći putevima Tvojim dokle su god živi na zemlji, koju si dao ocima našim.

³² I inostranac koji nije od naroda Tvog Izrailja, nego dođe iz daleke zemlje imena radi Tvog velikog i ruke Tvoje krepke i mišice Tvoje podignute, kad dođe i pomoli se u ovom domu,

³³ Ti čuj s neba, iz stana svog, i učini sve za šta poviče k Tebi onaj stranac, da bi poznali svi narodi na zemlji ime Tvoje i bojali se Tebe, kao narod Tvoj Izrailj, i da bi znali da je ime Tvoje prizvano nad ovaj dom, koji sazidah.

³⁴ Kad narod Tvoj iziđe na vojsku na neprijatelje svoje putem kojim ga pošalješ, i pomole Ti se okrenuvši se ka gradu ovom, koji si izabrao, i k ovom domu, koji sam sazidao imenu Tvom,

³⁵ Čuj s neba molbu njihovu i molitvu njihovu, i dobavi im pravicu.

³⁶ Kad Ti zgreše, jer nema čoveka koji ne greši, i razgnevivši se na njih daš ih neprijateljima, te ih zarobe i odvedu u zemlju daleku ili koja je blizu,

³⁷ Ako se dozovu u zemlji u koju budu odvedeni u ropstvo i obrate se i stanu Ti se moliti u zemlji ropstva svog, i kažu: Sagrešismo i zlo učinismo i skrivismo;

³⁸ I tako se obrate k Tebi svim srcem svojim i svom dušom svojom u zemlji ropstva svog, u koju budu odvedeni u ropstvo, i pomole Ti se okrenuvši se k zemlji svojoj, koju si dao ocima njihovim, i ka gradu, koji si izabrao, i k domu, koji sam sazidao imenu Tvom,

³⁹ Tada čuj s neba, iz stana svog, molbu njihovu i molitvu njihovu, i dobavi im pravicu, i oprosti narodu svom šta Ti budu zgrešili.

⁴⁰ Tako, Bože moj, neka budu oči Tvoje otvorene i uši Tvoje prignute na molbu u ovom mestu.

⁴¹ I tako, stani, Gospode Bože, na počivalištu svom, Ti i kovčeg sile Tvoje; sveštenici Tvoji, Gospode Bože, neka se obuku u spasenje, i sveci Tvoji neka se raduju dobru.

⁴² Gospode Bože, nemoj odvratiti lice svoje od pomazanika svog; opominji se milosti obećane Davidu sluzi Tvom.

¹ A kad svrši Solomun molitvu, siđe oganj s neba i spali žrtvu paljenicu i druge žrtve, i slave Gospodnje napuni se dom,

² Te ne mogahu sveštenici ući u dom Gospodnji, jer se slave Gospodnje napuni dom Gospodnji.

³ A svi sinovi Izrailjevi videći gde siđe oganj i slava Gospodnja na dom saviše se licem k zemlji do poda i pokloniše se i hvališe Gospoda, jer je dobar, jer je doveka milost Njegova.

⁴ I car i sav narod prinesoše žrtve pred Gospodom.

⁵ I prinese car Solomun na žrtvu dvadeset i dve hiljade volova i sto i dvadeset hiljada ovaca, i tako posvetiše dom Božji car i sav narod.

⁶ A sveštenici stajahu na službi svojoj, i Leviti sa spravama za pesme Gospodnje što ih beše načinio car David da hvale Gospoda, jer je doveka milost Njegova, pesmom Davidovom koju im dade; a drugi sveštenici trubljahu u trube prema njima, a svi sinovi Izrailjevi stajahu.

⁷ I posveti Solomun sredinu trema koji je pred domom Gospodnjim, jer onde prinese žrtve paljenice i pretilinu od žrtava zahvalnih, jer na bronzanom oltaru koji načini Solomun, ne mogoše stati žrtve paljenice i dari i pretilina njihova.

⁸ U to vreme svetkova Solomun svetkovinu sedam dana i sav Izrailj s njim, sabor veoma velik od Emata do potoka misirskog.

⁹ I u osmi dan praznovaše praznik, jer posvećivanje oltara svetkovaše sedam dana, i svetkovinu sedam dana.

¹⁰ A dvadeset trećeg dana sedmog meseca otpusti narod k šatorima njihovim, i behu radosni i veseli radi dobra što učini Gospod Davidu i Solomunu i Izrailju narodu svom.

¹¹ I svrši Solomun dom Gospodnji i dom carski, i bi srećan u svemu što beše naumio da načini u domu Gospodnjem i u domu svom.

¹² Potom javi se Gospod Solomunu noću i reče mu: Uslišio sam molbu tvoju i izabrao sam to mesto da mi bude dom za žrtve.

¹³ Ako zatvorim nebo da ne bude dažda, ili ako zapovedim skakavcima da popasu zemlju, ili ako pustim pomor na narod svoj,

¹⁴ I ponizi se narod moj, na koji je prizvano ime moje, i pomole se, i potraže lice moje, i povrate se od zlih puteva svojih, i ja ću tada uslišiti s neba i oprostiću im greh njihov, i isceliću zemlju njihovu.

¹⁵ I oči će moje biti otvorene i uši moje prignute k molitvi s tog mesta.

¹⁶ Jer sada izabrah i posvetih dom taj da bude ime moje tu doveka; i biće tu oči moje i srce moje vazda.

¹⁷ A ti ako uzideš preda mnom kako je išao David otac tvoj, tvoreći sve što sam ti zapovedio i držeći uredbe moje i zakone moje,

¹⁸ Utvrdiću presto carstva tvog kako sam obećao Davidu ocu tvom govoreći: Neće ti nestati čoveka koji bi vladao u Izrailju.

¹⁹ Ali ako se odvratite, i ostavite uredbe moje i zapovesti moje, koje sam vam dao, i otidete i stanete služiti drugim bogovima i klanjati im se,

²⁰ Tada ću ih istrebiti iz zemlje svoje koju sam im dao, i ovaj dom koji sam posvetio imenu svom odbaciću od sebe, i učiniću od njega priču i podsmeh među svim narodima.

²¹ I dom ovaj koliko je slavan, ko god prođe mimo nj, začudiće mu se i reći će: Zašto učini ovo Gospod od ove zemlje i od ovog doma?

²² I odgovoriće se: Jer odustaviše Gospoda Boga otaca svojih, koji ih izvede iz zemlje misirske, i uzeše druge bogove i klanjaše im se i služiše im, zato pusti na njih sve ovo zlo.