¹ U Tebi je uzdanje, Bože, Tebi pripada hvala na Sionu, i Tebi se izvršuju zaveti.

² Ti slušaš molitvu; k Tebi dolazi svako telo.

³ Bezakonja me pritiskaju, Ti ćeš očistiti grehe naše.

⁴ Blago onome koga izabiraš i primaš, da živi u dvoru Tvom! Nasitićemo se dobrom doma Tvog, svetinjom crkve Tvoje.

⁵ Divno nam odgovaraš po pravdi svojoj, Bože, Spasitelju naš, uzdanico svih krajeva zemaljskih, i naroda preko mora daleko.

⁶ Koji si postavio gore svojom silom, opasao se jačinom,

⁷ Koji utišavaš huku morsku, huku vala njihovih i bunu po narodima!

⁸ Boje se Tvojih čudesa koji žive na krajevima zemaljskim; sve što se javlja jutrom i večerom Ti budiš da slavi Tebe.

⁹ Nadgledaš zemlju i zalivaš je, obilno je obogaćavaš; potok je Božji pun vode, spremaš za njih žito, jer si tako uredio.

¹⁰ Brazde njene napajaš, ravniš grude njene, kišnim kapljama razmekšavaš je, blagosiljaš je da rađa.

¹¹ Ti venčavaš godinu, kojoj dobro činiš; stope su Tvoje pune masti.

¹² Tiju paše po pustinjama, i humovi se opasuju radošću.

¹³ Luke se osipaju stadima, i polja se zaodevaju pšenicom; vesele se i pevaju.

¹ Poklikni Bogu, sva zemljo!

² Zapevajte slavu imenu Njegovom, dajte Mu hvalu i slavu.

³ Recite Bogu: Kako si strašan u delima svojim! Radi velike sile Tvoje laskaju Ti neprijatelji Tvoji.

⁴ Sva zemlja nek se pokloni Tebi i poje Tebi, neka poje imenu Tvom.

⁵ Hodite i vidite dela Boga strašnog u delima svojim nad sinovima ljudskim.

⁶ On je pretvorio more u suhotu, preko reke pređosmo nogama; onde smo se veselili o Njemu;

⁷ Vlada silom svojom uvek, oči Njegove gledaju na narode. Buntovnici, da se niste podigli!

⁸ Blagosiljajte, narodi, Boga našeg, i glasite hvalu Njemu.

⁹ On je darovao duši našoj život, i nije dao da poklizne noga naša.

¹⁰ Ti si nas okušao, Bože, pretopio si nas, kao srebro što se pretapa.

¹¹ Uveo si nas u mrežu, metnuo si breme na leđa naša.

¹² Dao si nas u jaram čoveku, uđosmo u oganj i u vodu; ali si nas izveo na odmor.

¹³ Ući ću u dom Tvoj sa žrtvama što se sažižu, izvršiću Ti zavete svoje,

¹⁴ Koje rekoše usta moja, i kaza jezik moj u teskobi mojoj.

¹⁵ Žrtve paljenice pretile ću tu prineti s dimom od pretiline ovnujske, prineću Ti teoce s jarićima.

¹⁶ Hodite, čujte svi koji se bojite Boga, ja ću vam kazati šta je učinio duši mojoj.

¹⁷ K Njemu zavikah ustima svojim, i jezikom svojim proslavih Ga.

¹⁸ Da sam video u srcu svom bezakonje, ne bi me uslišio Gospod.

¹⁹ Ali Bog usliši, primi glas moljenja mog.

²⁰ Blagosloven Bog, koji ne odvrže molitve moje i ne ostavi me bez milosti svoje!

¹ Bože, budi nam milostiv i blagosiljaj nas, obasjavaj nas licem svojim.

² Da bi se znao na zemlji put Tvoj, po svima narodima spasenje Tvoje.

³ Da Te slave narodi, Bože, da Te slave svi narodi!

⁴ Da se vesele i raduju plemena; jer sudiš narodima pravo, i plemenima na zemlji upravljaš.

⁵ Da Te slave narodi, Bože, da Te slave svi narodi!

⁶ Zemlja dade plod svoj. Da nas blagosilja Bog, Bog naš!

⁷ Da nas blagosilja Bog, i da Ga se boje svi krajevi zemaljski!

¹ Ustaće Bog, i rasuće se neprijatelji Njegovi, i pobeći će od lica Njegovog koji mrze na Nj.

² Ti ćeš ih razagnati kao dim što se razgoni; kao što se vosak topi od ognja, tako će bezbožnici izginuti od lica Božijeg.

³ A pravednici će se veseliti, radovaće se pred Bogom, i slaviti u radosti.

⁴ Pojte Bogu, popevajte imenu Njegovom; ravnite put Onome što ide preko pustinje; Gospod Mu je ime, radujte Mu se.