4. Š ta će skoro biti, označava da će to sigurno da se zbude, zbog toga da crkva ne bi propala. Izraz "skoro biti", ne podrazumeva se da će se stvari, koje su predviđene u Otkrivenju, zaista i bukvalno dogoditi odmah i brzo, već označava da je posve izvesno da će se one dogoditi; i da, ukoliko se ne dogode, crkva neizbežno mora propasti. U Božanskoj ideji (i, samim tim, u duhovnom smislu) vreme uopšte ne postoji, već umesto njega postoji - stanje; a s obzirom na to da se pojam "brzo" (u bukvalnom, tj. prirodnom smislu) odnosi na vreme, njime se zapravo reprezentuje sigurnost, izvesnost, neizbežnost odnosno, to jest, da će se nešto nesumnjivo dogoditi, a ne da će se dogoditi uskoro („brzo“), jer je Otkrivenje dato u prvom veku, a pošto je od tada prošlo već sedamnaest vekova, očigledno je da pojam "brzo" ne predstavlja vremensku kategoriju, već - reprezentaciju onoga što mu je korespondencija, a to je: sigurnost (izvesnost).
[2] Slično je takođe uključeno i u ove reči Gospodnje: I da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao; ali izbranijeh radi skratiće se dani oni. (Mat. 24:22); pod tim se, tako isto, podrazumeva da, ukoliko crkva ne bi preveremeno došla do svog kraja, ona bi neizbežno potpuno propala; u tom poglavlju se govori o svršetku sveta i Gospodnjem dolasku; a pod svršetkom sveta podrazumeva se poslednje stanje stare crkve, dok se, pak, pod Gospodnjim dolaskom misli na prvo stanje nove crkve.
[3] Rečeno je da u Božanskoj ideji ne postoji vreme, već da su unutar nje istovremeno prisutne sve stvari prošlosti i budućnosti; zbog toga se u Davidu govori: Jer je tisuća godina pred očima tvojima kao dan jučerašnji, kad mine, i kao straža noćna. (Ps. 90:4); Kazaću naredbu Gospodnju; on reče meni: ‘ti si sin moj, ja te sad rodih’.” (Ps. 2:7). Pojam „sad“ predstavlja prisustvo Gospodnjeg dolaska. Otuda proističe i to, da se čitav period u Reči naziva danom, a njegovo prvo stanje reprezentuje - zorom i jutrom, dok se poslednje stanje predstavlja pomoću večeri i noći.