46. Kratka analiza
Koja nacija u celom svetu koja ima religiju i zdrav razum ne zna i ne veruje da postoji jedan Bog i da je činiti zlo suprotno njemu, da je činiti dobro u skladu sa njim i da čovek to treba da čini iz svoje duše, iz svog srca i svojom snagom, iako se ulivaju od Boga i da se u tome sastoji religija? Ko dakle ne vidi, da ispovedati tri osobe u trojstvu i tvrditi da u dobrim delima nema ničega od spasenja, jeste odvajati religiju od crkve? Jer navedeno je da u dobrim delima nema spasenja u ovim rečima: Da vera opravdava (justifikuje) bez dobrih dela, br. 12 (a) (b); da dela nisu neophodna za spasenje, niti za veru, jer spasenje i vera nisu ni sačuvani niti zadržani dobrim delima br. 12 (g) (h) (m) (n); posledično, da nema spone za spajanje vere i dobrih dela. Zaista je rečeno potom da dobra dela ipak spontano slede veru, kao što voće uspeva na drveću br. 13 (i) (n). Ali onda, ko ih čini, ko misli o njima ili ko je spontano vođen da ih čini, ako zna i veruje da ona ničim ne doprinose spasenju i, takođe, da niko sam ne može ništa dobro da uradi u vezi sa sopstvenim spasenjem i tome slično? Ako je rečeno da su oni ipak povezali veru sa dobrim delima, mi odgovaramo, da ta povezanost, kad se izbliza ispita, nije povezanost nego puko pridruživanje, a i to samo kao izlišni dodatak, koji niti povezuje niti pristaje u bilo kom drugom smislu osim kao tamna pozadina slike, zbog koje slika izgleda življe.
I pošto je religija od života, a on se sastoji iz dobrih dela u skladu sa istinama vere, evidentno je da je religija sama slika, a ne samo puki dodatak; da, za mnoge je to kao rep od konja, koji se, pošto od njega nema koristi, može odseći po želji. Ko može racionalno da zaključi drugačije, dok shvata izraze poput ovih shodno njihovom očiglednom značenju: da je ludost sanjati da dela na drugoj tablici Dekaloga justifikuju pred Bogom br. 12 (d); kao I ovo: da svako ko veruje da odatle može dobiti spasenje, jer je tako imao dobročinstvo, vređa Hrista br. 12 (e); kao i ovo: da dobra dela treba u potpunosti da budu isključena kad je reč o justifikaciji i večnom životu br. 12 (f); I još u istom smislu.
Ko će, zbog toga, kad kasnije pročita da dobra dela neminovno prate veru i da ako ne prate vera je lažna i nije istinska vera br. 13 (p) (q) (y) i još u istom smislu, ostati u tome? Ako i ostane, ko razume da li se takvim delima prilazi sa bilo kakvom percepcijom? A dobro pak koje teče iz čoveka bez percepcije, jeste neživo kao da je iz statue. Ali ako istražimo dublje uspon ove doktrine, delovaće kao da su vodeći reformisti prvo ustanovili samu veru kao svoje pravilo, da bi bili otcepljeni od Rimokatolika, kao što je gore navedeno (br. 21-23); i da su posle toga priključili dela dobročinstva, da ne bi izgledalo u suprotnosti sa Svetim Spisima, nego da liči na religiju i tako bude isceljeno.
