1
Budući da mnogi počeše opisivati događaje koji se ispuniše među nama,
2
Kao što nam predaše koji isprva sami videše i sluge reči biše:
3
Namislih i ja, ispitavši sve od početka, po redu pisati tebi, čestiti Teofile,
4
Da poznaš temelj onih reči kojima si se naučio.
5
U vreme Iroda cara judejskog beše neki sveštenik od reda Avijinog, po imenu Zarija, i žena njegova od plemena Aronovog, po imenu Jelisaveta.
6
A behu oboje pravedni pred Bogom, i življahu u svemu po zapovestima i uredbama Gospodnjim bez mane.
7
I ne imahu dece; jer Jelisaveta beše nerotkinja, i behu oboje većstari.
8
I dogodi se, kad on služaše po svom redu pred Bogom,
9
Da po običaju sveštenstva dođe na njega da iziđe u crkvu Gospodnju da kadi.
10
I sve mnoštvo naroda beše napolju i moljaše se Bogu u vreme kađenja.
11
A njemu se pokaza anđeo Gospodnji koji stajaše s desne strane oltara kadionog.
12
I kad ga vide Zarija uplaši se i strah napade na nj.
13
A anđeo reče mu: Ne boj se, Zarija; jer je uslišena tvoja molitva: i žena tvoja Jelisaveta rodiće ti sina, i nadeni mu ime Jovan.
14
I biće tebi radost i veselje, i mnogi će se obradovati njegovom rođenju.
15
Jer će biti veliki pred Bogom, i neće piti vino ni siker; i napuniće se Duha Svetog još u utrobi matere svoje;
16
I mnoge će sinove Izrailjeve obratiti ka Gospodu Bogu njihovom;
17
I on će napred doći pred Njim u duhu i sili Ilijinoj da obrati srca otaca k deci i nevernike k mudrosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod gotov.
18
I reče Zarija anđelu: Po čemu ću ja to poznati? Jer sam star i žena je moja vremenita.
19
I odgovarajući anđeo reče mu: Ja sam Gavrilo što stojim pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i da ti javim ovu radost.
20
I evo, onemećeš i nećeš moći govoriti do onog dana dok se to ne zbude; jer nisi verovao mojim rečima koje će se zbiti u svoje vreme.
21
I narod čekaše Zariju, i čuđahu se što se zabavi u crkvi.
22
A izišavši ne mogaše da im govori; i razumeše da mu se nešto utvorilo u crkvi; i on namigivaše im; i osta nem.
23
I kad se navršiše dani njegove službe otide kući svojoj.
24
A posle ovih dana, zatrudne Jelisaveta žena njegova, i krijaše se pet meseci govoreći:
25
Tako mi učini Gospod u dane ove u koje pogleda na me da me izbavi od ukora među ljudima.
26
A u šesti mesec posla Bog anđela Gavrila u grad galilejski po imenu Nazaret
27
K devojci isprošenoj za muža, po imenu Josifa iz doma Davidovog; i devojci beše ime Marija.
28
I ušavši k njoj anđeo reče: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama.
29
A ona, videvši ga, poplaši se od reči njegove i pomisli: Kakav bi ovo bio pozdrav?
30
I reče joj anđeo: Ne boj se, Marija! Jer si našla milost u Boga.
31
I evo zatrudnećeš, i rodićeš Sina, i nadeni Mu ime Isus.
32
On će biti veliki, i nazvaće se Sin Najvišega, i daće Mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog;
33
I carovaće u domu Jakovljevom vavek, i carstvu Njegovom neće biti kraja.
34
A Marija reče anđelu: Kako će to biti kad ja ne znam za muža?
35
I odgovarajući anđeo reče joj: Duh Sveti doći će na tebe, i sila Najvišeg oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji.
36
I evo Jelisaveta, tvoja tetka, i ona zatrudne sinom u starosti svojoj, i ovo je šesti mesec njoj, koju zovu nerotkinjom.
37
Jer u Boga sve je moguće što kaže.
38
A Marija reče: Evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po reči tvojoj. I anđeo otide od nje.
39
A Marija ustavši onih dana, otide brzo u gornju zemlju, u grad Judin.
40
I uđe u kuću Zarijinu, i pozdravi se s Jelisavetom.
41
I kad Jelisaveta ču čestitanje Marijino, zaigra dete u utrobi njenoj, i Jelisaveta se napuni Duha Svetog,
42
I povika zdravo i reče: Blagoslovena si ti među ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje.
43
I otkud meni ovo da dođe mati Gospoda mog k meni?
44
Jer gle, kad dođe glas čestitanja tvog u uši moje, zaigra dete radosno u utrobi mojoj.
45
I blago onoj koja verova, jer će se izvršiti šta joj kaza Gospod.
46
I reče Marija: Veliča duša moja Gospoda;
47
I obradova se duh moj Bogu Spasu mom,
48
Što pogleda na poniženje sluškinje svoje; jer gle, odsad će me zvati blaženom svi naraštaji;
49
Što mi učini veličinu silni, i sveto ime Njegovo;
50
I milost je Njegova od koljena na koljeno onima koji Ga se boje.
51
Pokaza silu rukom svojom; razasu ponosite u mislima srca njihovih.
52
Zbaci silne s prestola, i podiže ponižene.
53
Gladne napuni blaga, i bogate otpusti prazne.
54
Primi Izrailja, slugu svog, da se opomene milosti.
55
Kao što govori ocima našim, Avraamu i semenu njegovom doveka.
56
Marija pak sedi s njom oko tri meseca, i vrati se kući svojoj.
57
A Jelisaveti dođe vreme da rodi, i rodi sina.
58
I čuše njeni susedi i rodbina da je Gospod pokazao veliku milost svoju na njoj, i radovahu se s njom.
59
I u osmi dan dođoše da obrežu dete, i hteše da mu nadenu ime oca njegovog, Zarija.
60
I odgovarajući mati njegova reče: Ne, nego da bude Jovan.
61
I rekoše joj: Nikoga nema u rodbini tvojoj da mu je takvo ime.
62
I namigivahu ocu njegovom kako bi on hteo da mu nadenu ime.
63
I zaiskavši daščicu, napisa govoreći: Jovan mu je ime. I začudiše se svi.
64
I odmah mu se otvoriše usta i jezik njegov i govoraše hvaleći Boga.
65
I uđe strah u sve susede njihove; i po svoj gornjoj Judeji razglasi se sav ovaj događaj.
66
I svi koji čuše metnuše u srce svoje govoreći: Šta će biti iz ovog deteta? I ruka Gospodnja beše sa njim.
67
I Zarija otac njegov napuni se Duha Svetog, i prorokova govoreći:
68
Blagosloven Gospod Bog Jakovljev što pohodi i izbavi narod svoj,
69
I podiže nam rog spasenja u domu Davida sluge svog,
70
Kao što govori ustima svetih proroka svojih od veka
71
Da će nas izbaviti od naših neprijatelja i iz ruku svih koji mrze na nas;
72
Učiniti milost ocima našim, i opomenuti se svetog zaveta svog,
73
Kletve kojom se kleo Avraamu ocu našem da će nam dati
74
Da se izbavimo iz ruku neprijatelja svojih, i da mu služimo bez straha,
75
I u svetosti i u pravdi pred Njim dok smo god živi.
76
I ti, dete, nazvaćeš se prorok Najvišega; jer ćeš ići napred pred licem Gospodnjim da Mu pripraviš put;
77
Da daš razum spasenja narodu njegovom za oproštenje greha njihovih,
78
Po dubokoj milosti Boga našeg, po kojoj nas je pohodio istok s visine;
79
Da obasjaš one koji sede u tami i u senu smrtnom; da uputiš noge naše na put mira.
80
A dete rastijaše i jačaše duhom, i beše u pustinji dotle dok se ne pokaza Izrailju.
