¹ A onde se desi nevaljao čovek, po imenu Seva, sin Vihrijev, od Venijamina. On zatrubi u trubu i reče: Mi nemamo deo s Davidom, ni nasledstvo sa sinom Jesejevim; svak u svoj šator, o Izrailju!

² Tako svi Izrailjci odstupiše od Davida i otidoše za Sevom sinom Vihrijevim; ljudi pak od Jude držaše se cara svog i otpratiše ga od Jordana do Jerusalima.

³ A kad car David dođe u kuću svoju u Jerusalim, uze car deset žena inoča, koje beše ostavio da mu čuvaju kuću, i metnu ih u zatvor, gde ih hranjaše ali ne legaše s njima, nego ostaše zatvorene do smrti svoje i življahu kao udovice.

⁴ Potom reče car Amasi: Sazovi mi ljude od Jude do tri dana, i nađi se i ti ovde.

⁵ I otide Amasa da sazove narod Judin; ali se zabavi preko roka koji mu beše određen.

⁶ A David reče Avisaju: Sad će nam Seva, sin Vihrijev, činiti gore nego Avesalom. Nego uzmi sluge gospodara svog, i goni ga da ne nađe za se koji tvrd grad i ne umakne nam iz očiju.

⁷ Tako iziđoše za njim ljudi Joavovi, i Hereteji i Feleteji i svi junaci, iziđoše iz Jerusalima da gone Sevu sina Vihrijevog.

⁸ I kad behu kod velikog kamena u Gavaonu, srete ih Amasa. A Joav beše opasan preko haljine koju imaše na sebi, i ozgo beše pripasao mač uz bedricu u koricama. I kad pođe, mač mu ispade.

⁹ Tada reče Joav Amasi: Jesi li zdravo brate? I dohvati se Joav desnom rukom svojom brade Amasi da ga celuje.

¹⁰ A Amasa ne uzimaše na um mač, koji beše Joavu u ruci; a on ga udari njim pod peto rebro, i prosu mu creva na zemlju, te od jednog udarca umre. Potom Joav i Avisaj, brat njegov, otidoše u poteru za Sevom sinom Vihrijevim.

¹¹ A jedan od momaka Joavovih stade kod njega i reče: Ko ljubi Joava i ko je Davidov, za Joavom!

¹² A Amasa se valjaše u svojoj krvi nasred puta. I videći onaj čovek gde se zaustavlja sav narod, odvuče Amasu s puta u polje i baci haljinu na nj, kad vide gde se zaustavlja svaki ko naiđe na nj.

¹³ I kad bi uklonjen s puta prođoše svi za Joavom da teraju Sevu sina Vihrijevog.

¹⁴ I on prođe kroz sva plemena Izrailjeva do Avela i do Vetmahe sa svim Viranima, koji se okupiše te iđahu za njim.

¹⁵ I došavši opkoliše ga u Avel-Vet-Masi, i iskopaše opkop oko grada tako da stajahu pred zidom; i sav narod što beše s Joavom navaljivaše da obori zid.

¹⁶ Tada viknu jedna mudra žena iz grada: Čujte, čujte! Kažite Joavu: Pristupi ovamo da govorim s tobom.

¹⁷ A kad on pristupi k njoj, reče žena: Jesi li ti Joav? A on reče: Jesam. A ona reče: Poslušaj reči sluškinje svoje. A on reče: Da čujem.

¹⁸ A ona reče govoreći: Od starine se govori: Valja pitati u Avelu. I tako se izvršavaše.

¹⁹ Ja sam jedan od mirnih i vernih gradova u Izrailju, a ti hoćeš da zatreš grad, i to majku u Izrailju. Zašto hoćeš da proždreš nasledstvo Gospodnje?

²⁰ A Joav odgovori i reče: Sačuvaj Bože! Sačuvaj Bože! Neću da proždrem ni da raskopam.

²¹ Nije tako; nego jedan iz gore Jefremove, po imenu Seva sin Vihrijev, podigao je ruku svoju na cara Davida; dajte samo njega, pa ću otići od grada. A žena reče Joavu: Evo, glava njegova baciće ti se preko zida.

²² I žena otide k svemu narodu s mudrošću svojom; i odsekoše glavu Sevi, sinu Vihrijevom, i baciše je Joavu. A on zatrubi u trubu, te se raziđoše od grada svak u svoj šator. A Joav se vrati u Jerusalim k caru.

²³ A beše Joav nad svom vojskom Izrailjevom; a Venaja sin Jodajev beše nad Hetejima i Feletejima;

²⁴ A Adoram beše nad dancima; a Josafat sin Ahiludov beše pametar;

²⁵ Seja pisar; a Sadok i Avijatar sveštenici.

²⁶ I Ira Jairanin beše knez Davidu.

¹ I bi glad za vremena Davidovog tri godine zaredom. I David potraži lice Gospodnje; a Gospod mu reče: To je sa Saula i s doma njegovog krvničkog, što pogubi Gavaonjane.

² Tada car sazva Gavaonjane i govori im. A Gavaonjani ne behu od sinova Izrailjevih, nego ostatak od Amoreja, kojima se behu zakleli sinovi Izrailjevi, ali Saul gledaše da ih pobije revnujući za sinove Izrailjeve i Judine.

³ I reče David Gavaonjanima: Šta da vam učinim i čim da vas namirim, da blagoslovite dostojanje Gospodnje?

⁴ A Gavaonjani mu rekoše: Ne tražimo ni srebro ni zlato od Saula ili od doma njegovog, niti da se ko pogubi u Izrailju. A on reče: Šta dakle velite da vam učinim?

⁵ Tada rekoše caru: Ko nas je potro i radio da nas istrebi, da nas ne bude nigde u međama Izrailjevim,

⁶ Od njegovih sinova neka nam se da sedam ljudi da ih obesimo Gospodu u Gavaji Saula izabranika Gospodnjeg. I reče car: Ja ću dati.

⁷ Ali car poštede Mefivosteja sina Jonatana sina Saulovog radi zakletve Gospodnje, koja bi među njima, među Davidom i Jonatanom sinom Saulovim.

⁸ I uze car dva sina Resfe, kćeri Ajine, koje rodi Saulu, Armonija i Mefivosteja, i pet sinova Mihale kćeri Saulove, koje rodi Adrilu sinu Varzelaja Meolaćanina.

⁹ I dade ih u ruke Gavaonjanima, a oni ih obesiše na gori pred Gospodom; i sva sedmorica pogiboše zajedno; a biše ubijeni prvih dana žetve, u početku ječmene žetve.

¹⁰ A Resfa kći Ajina uze vreću, i prostre po steni u početku žetve dokle ne pade na njih dažd sa neba, i ne dade pticama nebeskim da padaju na njih danju ni zverima poljskim noću.

¹¹ I javiše Davidu šta učini Resfa kći Ajina, inoča Saulova.

¹² I David otide te uze kosti Saulove i kosti Jonatana sina njegovog od građana u Javisu Galadovom, koji ih behu ukrali s ulice vet-sanske, gde ih obesiše Filisteji kad ubiše Filisteji Saula na Gelvuji.

¹³ I odnese odande kosti Saulove i kosti Jonatana sina njegovog, pa skupiše i kosti obešenih.

¹⁴ I pogreboše ih s kostima Saulovim i Jonatana sina njegovog u zemlji Venijaminovoj u Sili, u grobu Kisa oca njegovog, i učiniše sve kako zapovedi car. Tako se posle toga umilostivi Gospod zemlji.

¹⁵ I nasta opet rat između Filisteja i Izrailja, i David otide sa slugama svojim, i tukoše se s Filistejima tako da David susta.

¹⁶ Tada Jesvi-Venov, koji beše od sinova Rafajevih, i u koplju mu beše trista sikala bronze, i imaše novo oružje, htede da ubije Davida.

¹⁷ Ali mu pomože Avisaj, sin Serujin, i udari Filistejina i ubi ga. Tada se zakleše ljudi Davidovi rekavši mu: Nećeš više ići s nama u boj da ne ugasiš videlo Izrailjevo.

¹⁸ Posle toga nasta opet rat s Filistejima u Govu; i tada Sivehaj Husaćanin ubi Safa, koji beše od sinova Rafajevih.

¹⁹ I opet nasta drugi rat u Govu s Filistejima; i tada Elhanan, sin Jare-Oregimov Vitlejemac, ubi brata Golijata Getejina, kome kopljača beše kao vratilo.

²⁰ I opet nasta rat u Gatu, gde beše jedan čovek vrlo visok, koji imaše po šest prsta na rukama i na nogama, svega dvadeset i četiri, i on beše takođe roda Rafajevog.

²¹ I ružaše Izrailja te ga ubi Jonatan, sin Same, brata Davidovog.

²² Ta četvorica behu sinovi istog Rafaja iz Gata, i pogiboše od ruke Davidove i od ruke sluga njegovih.

¹ I izgovori David Gospodu reči ove pesme, kad ga izbavi Gospod iz ruku svih neprijatelja njegovih i iz ruke Saulove;

² I reče: Gospod je moja Stena i Grad moj i Izbavitelj moj.

³ Bog je Stena moja, u Njega ću se uzdati, Štit moj i Rog spasenja mog, Zaklon moj i Utočište moje, Spasitelj moj, koji me izbavlja od sile.

⁴ Prizivam Gospoda, koga valja hvaliti, i opraštam se neprijatelja svojih.

⁵ Jer obuzeše me smrtni bolovi, potoci nevaljalih ljudi uplašiše me.

⁶ Bolovi grobni opkoliše me, stegoše me zamke smrtne.

⁷ U teskobi svojoj prizvah Gospoda, i k Bogu svom povikah, On ču iz dvora svog glas moj, i vika moja dođe mu do ušiju.

⁸ Zatrese se i pokoleba se zemlja, temelji nebesima zadrmaše se i pomeriše se, jer se On razgnevi.

⁹ Podiže se dim iz nozdrva Njegovih i iz usta Njegovih oganj koji proždire, živo ugljevlje odskakaše od Njega.

¹⁰ Savi nebesa i siđe; a mrak beše pod nogama Njegovim.

¹¹ I sede na heruvima i polete, i pokaza se na krilima vetrenim.

¹² Od mraka načini oko sebe šator, od mračnih voda, oblaka vazdušnih.

¹³ Od sevanja pred Njim goraše živo ugljevlje.

¹⁴ Zagrme s nebesa Gospod, i Višnji pusti glas svoj.

¹⁵ Pusti strele svoje, i razmetnu ih; munje, i razasu ih.

¹⁶ Pokazaše se dubine morske, i otkriše se temelji vasiljenoj od pretnje Gospodnje, od dihanja duha iz nozdrva Njegovih.

¹⁷ Tada pruži s visine ruku i uhvati me, izvuče me iz vode velike.

¹⁸ Izbavi me od neprijatelja mog silnog i od mojih nenavidnika, kad behu jači od mene.

¹⁹ Ustadoše na me u dan nevolje moje, ali mi Gospod bi potpora.

²⁰ I izvede me na prostrano mesto, izbavi me, jer sam mu mio.

²¹ Dade mi Gospod po pravdi mojoj, po čistoti ruku mojih dariva me.

²² Jer se držah puteva Gospodnjih, i ne odmetnuh se Boga svog.

²³ Nego su svi zakoni Njegovi preda mnom, i zapovesti Njegove ne uklanjam od sebe.

²⁴ I bih mu veran, i čuvah se od bezakonja svog.

²⁵ Dade mi Gospod po pravdi mojoj, po čistoti mojoj pred očima Njegovim.

²⁶ Sa svetima postupaš sveto, s čovekom vernim verno;

²⁷ S čistim čisto postupaš, a s nevaljalim nasuprot njemu.

²⁸ Jer pomažeš narodu nevoljnom, a na ponosite spuštaš oči svoje i ponižavaš ih.

²⁹ Ti si videlo moje, Gospode, i Gospod prosvetljuje tamu moju.

³⁰ S Tobom razbijam vojsku, s Bogom svojim skačem preko zida.

³¹ Put je Božji veran, reč Gospodnja čista. On je štit svima koji se uzdaju u Nj.

³² Jer ko je Bog osim Gospoda? I ko je stena osim Boga našeg?

³³ Bog je krepost moja i sila moja, i čini da mi je put bez mane.

³⁴ Daje mi noge kao u jelena, i na visine moje stavlja me.