1
Teško gradu odmetničkom i oskvrnjenom, nasilničkom!
2
Ne sluša glas, ne prima nauk, ne uzda se u Gospoda, ne pristupa k Bogu svom.
3
Knezovi su mu u njemu lavovi koji riču; sudije su mu vuci večernji, koji ne glođu kosti do jutra.
4
Proroci su mu hvališe, varalice; sveštenici njegovi skvrne svetinju, izvrću zakon.
5
Gospod je pravedan usred njega, ne čini nepravde, svako jutro iznosi sud svoj na videlo, ne izostaje, ali bezbožnik ne zna za stid.
6
Istrebih narode, kule im se razoriše, ulice im opusteh, te niko ne prolazi; gradovi im se raskopaše, da nema nikoga, nema stanovnika.
7
Rekoh: Pobojaćeš me se, primićeš nauk; neće mu se zatrti stan ničim sa čim bih ga pohodio; ali oni uraniše te pokvariše sva dela svoja.
8
Zato čekajte me, govori Gospod, do dana kad ću se podignuti na plen; jer je sud moj da saberem narode i pokupim carstva, da izlijem na njih gnev svoj, svu žestinu jarosti svoje, jer će oganj revnosti moje proždreti svu zemlju.
9
Jer ću tada promeniti narodima usne, te će biti čiste, da bi svi prizivali ime Gospodnje i služili Mu složnim ramenima.
10
Ispreko reka huskih koji se meni mole, rasejani moji, doneće mi dare.
11
Tada se nećeš više stideti ni jednog od svojih dela, kojima si mi zgrešio; jer ću onda uzeti iz tebe one koji se hvale slavom tvojom, i nećeš se više veličati na svetoj gori mojoj.
12
I ostaviću u tebi narod nevoljan i siromašan, i oni će se uzdati u ime Gospodnje.
13
Ostatak Izrailjev neće činiti bezakonja niti će govoriti laži, niti će se naći u ustima njihovim jezik prevaran; nego će pasti i ležati i neće biti nikoga da ih plaši.
14
Pevaj, kćeri sionska; klikuj, Izrailju; raduj se i veseli se iz svega srca, kćeri jerusalimska!
15
Ukloni Gospod sudove tvoje, odvrati neprijatelje tvoje; car Izrailjev Gospod usred tebe je, nećeš se više bojati zla.
16
U onaj dan reći će se gradu Jerusalimu: Ne boj se; Sionu: Nemoj da ti klonu ruke.
17
Gospod Bog tvoj, koji je usred tebe, silni, spašće te; radovaće ti se veoma, umiriće se u ljubavi svojoj, veseliće se tebe radi pevajući.
18
Koji tuže za praznicima, sabraću ih, koji su iz tebe, radi teške sramote koja je na tebi.
19
Gle, uništiću u ono vreme sve koji te muče, i izbaviću hrome i sabrati odagnane, i dobaviću im hvalu i slavu po svoj zemlji, gde su bili pod sramotom.
20
U ono vreme dovešću vas, u ono vreme sabraću vas; jer ću vam dobaviti slavu i hvalu po svim narodima na zemlji, kad povratim roblje vaše pred vašim očima, govori Gospod.
