3. Koje dade njemu Bog, da pokaže slugama svojima, znači: za one koji su u veri iz milosrđa, ili u istinama mudrosti iz dobra ljubavi. Pod pojmom „pokaže“ se označava manifestacija, a pod izrazom „slugama“ se ovde označavaju oni, koji su u veri iz milosrđa; njima se te stvari manifestuju, budući da ih razumeju i primaju. Pod slugama se, u duhovnom smislu, podrazumevaju oni, koji su u istinama; a pošto istine jesu iz dobra, sledi da se, pod slugama, podrazumevaju oni, koji su u istinama iz dobra, dakle, a takođe i oni, koji su u mudrosti iz ljubavi, stoga što mudrost jeste od istine, a ljubav jeste od dobra; pored toga, i oni, koji su u veri izvedenoj iz dobročinstva (milosrđa), s obzirom na to da i vera, takođe, jeste od istine, a dobročinstvo jeste od dobra; a ako se istinski duhovni smisao apstrahuje od osoba, sledi da su u njemu, putem izraza "sluge", reprezentovane - istine. Sada, kako su istine korisne dobru zbog toga što o njemu podučavaju, stoga se, uopšteno, i, dakako, ispravno, pod pojmom „sluga“ u Reči podrazumeva ono što je korisno, ili ono, odnosno, onaj, koji služi; u tom smislu ne samo da su proroci nazvani slugama Božijim, već i je slugom Božijim imenovan takođe i Gospod u vezi sa Svojim Ljudskim; da se proroci nazivaju slugama Božjim, može se jasno videti iz odlomaka koji slede: I sla vam Gospod sve sluge svoje proroke zarana jednako, ali ne poslušaste, niti prignuste uha svojega da biste čuli. (Jer. 25:4). Jer Gospod Gospod ne čini ništa ne Otkrovši tajne svoje slugama svojim prorocima. (Amos 3:7). I ne slušasmo glasa Gospoda Boga svojega da hodimo po zakonima njegovijem, koje nam 1 je dao preko sluga svojih proroka. (Dan. 9:10); A Mojsije se imenuje “slugom Jehovinim” putem izraza "Pamtite zakon Mojsija sluge mojega, kojemu zapovjedih na Horivu za svega Izrailja uredbe i zakone" (Mal. 4:4). Razlog leži u tome da se pod pojmom “prorok”, u duhovnom smislu, podrazumeva istina doktrine, kao što će biti objašnjeno u narednom tekstu.
[2] Zbog toga što je Gospod bio sama Božanska istina, koja je takođe Reč, odatle je sam imenovan Prorokom; i služio je na svetu, i služi sve do večnosti putem podučavanja, te je stoga i On, na mnogim mestima, nazvan Jehovinim slugom; kao u odlomcima koji slede: Vidjeće trud duše svoje i nasitiće se; pravedni sluga moj opravdaće mnoge svojim poznanjem, i sam će nositi bezakonja njihova. (Isa. 53:11). Gle, sluga će moj biti srećan, podignuće se i uzvisiće se i proslaviće se. (Isa. 52:13). Evo sluge mojega, kojega podupirem, izbranika mojega, koji je mio duši mojoj; metnuću duh svoj na njega, sud narodima javljaće. Ko je slijep osim sluge mojega? i ko je gluh kao poslanik moj kojega šaljem? ko je slijep kao savršeni? ko je slijep kao sluga Gospodnji? (Isa. 42:1,19); ovo se govori o Gospodu: na sličan način, i David se naziva slugom, a pod njim se misli na Gospoda; kao u narednim odlomcima: A ja Gospod biću im Bog, i sluga moj David knez među njima. Ja Gospod rekoh.. (Jezek. 34:24). I sluga moj David biće im car, i svi će imati jednoga pastira, i hodiće po mojim zakonima, i uredbe će moje držati i izvršivati. (Jezek. 37:24). Jer ću braniti taj grad i sačuvaću ga sebe radi i radi Davida sluge svojega. (Isa. 37:35). Takođe i u Psalmima 78:70-72, 89:3-4, 20. Da se pod Davidom na ovim mestima misli na Gospoda, može se videti u delu "Nauk Novog Jerusalima o Gospodu" (br. 43-44). Sam Gospod govori isto o Sebi samom: A Isus dozvavši ih reče: znajte da knezovi narodni zapovijedaju narodu, i poglavari upravljaju njim. Ali među vama da ne bude tako; nego koji hoće da bude veći među vama, da vam služi. I koji hoće među vama da bude prvi, da vam bude sluga. Kao što ni sin čovječij nije došao da mu služe, nego da služi i da dušu svoju u otkup da za mnoge. (Mat. 20:25-28; Marko 10:42-44; Luka 22:27; slično i u Luki 12:37). Gospod ovo izgovara, stoga što se pod slugom i sveštenikom podrazumeva onaj, koji služi i služi podučavanjem, i apstrahovano od osoba, pomoću Božanske istine, koja je bila - On sam.
[3] Budući da se, dakle, pod slugom podrazumeva onaj, koji podučava o Božanskoj istini, očigledno je da se pod slugama, na ovom mestu u Otkrivenju, podrazumevaju oni, koji su u istinama iz dobra ili u veri iz milosrđa, stoga što oni mogu učiti od Gospoda, tačnije rečeno, Gospod može preko njih podučavati i služiti. U tom smislu se u Mateju nazivaju slugama: Ko je dakle taj vjerni i mudri sluga kojega je postavio gospodar njegov nad svojima domašnjima da im daje hranu na obrok? Blago tome sluzi kojega došavši gospodar njegov nađe da izvršuje tako. (Mat. 24:45-46). A u Luki: Blago onijem slugama koje nađe gospodar kad dođe a oni straže. Zaista vam kažem da će se zapregnuti, i posadiće ih, i pristupiće te će im služiti. (Luka 12:37). Svi oni, koji na nebu obitavaju u Njegovom duhovnom carstvu, bivaju nazvani slugama Gospodnjim; a oni, koji su u Njegovom nebeskom carstvu, nazivaju se sveštenicima; razlog se sastoji u tome da oni, koji obitavaju u Njegovom duhovnom carstvu, jesu u mudrosti iz Božanske istine; opet, oni, koji obitavaju u Njegovom nebeskom carstvu, jesu u ljubavi prema Božanskom dobru; a dobri sveštenici jesu sluge istine. Međutim, u suprotnom smislu, pod slugama se podrazumevaju oni, koji služe đavolu; takvi bivaju isključivo u ropstvu; nasuprot, oni, koji služe Gospodu, bivaju u stanju slobode; kako Gospod takođe uči: I poznaćete istinu, i istina će vas izbaviti. Odgovoriše i rekoše mu: mi smo sjeme Avraamovo, i nikome nijesmo robovali nikad; kako ti govoriš da ćemo se izbaviti? Isus im odgovori: zaista, zaista vam kažem da je svaki koji čini grijeh rob grijehu. A rob ne ostaje u kući vavijek, sin ostaje vavijek. Ako vas dakle sin izbavi, zaista ćete biti izbavljeni. (Jovan 8:32-36).
Bilješke:
1. Hebrejski tekst sadrži pojam "nam." U delu “Apokalipsa Objašnjena” (br. 409), možemo takođe da pročitamo i pojam "tebi."
