¹ Reč Gospodnja koja dođe Jeremiji proroku za narode:

² Za Misirce, za vojsku Faraona Nehaona cara misirskog, koja beše na reci Efratu kod Harkemisa, i razbi je Navuhodonosor car vavilonski četvrte godine Joakima sina Josijinog cara Judinog.

³ Pripravite štite i štitiće, i idite u boj;

⁴ Prežite konje, i pojašite, konjici; postavite se sa šlemovima; utrite koplja, oblačite se u oklope.

⁵ Zašto ih vidim gde se poplašiše, vraćaju se natrag, junaci njihovi polomiše se i beže bez obzira? Strah je od svuda, govori Gospod.

⁶ Da ne uteče laki, niti se izbavi jaki; da se na severu na bregu reke Efrata spotaknu i padnu.

⁷ Ko je to što se diže kao potok, i vode mu se kolebaju kao reke?

⁸ Misir se diže kao potok i njegove se vode kolebaju kao reke; i veli: Idem, pokriću zemlju, zatrću grad i one koji žive u njemu.

⁹ Izlazite, konji, besnite, kola; i neka izađu junaci, Husi i Fudi, koji nose štitove, i Ludeji, koji nose i natežu luk.

¹⁰ Jer je ovaj dan Gospodu Gospodu nad vojskama dan osvete, da se osveti neprijateljima svojim; mač će ih proždreti i nasitiće se i opiće se krvlju njihovom; jer će biti žrtva Gospoda Gospoda nad vojskama u zemlji severnoj na reci Efratu.

¹¹ Iziđi u Galad i uzmi balsama, devojko kćeri misirska; zaludu su ti mnogi lekovi, nećeš se izlečiti.

¹² Narodi čuše sramotu tvoju, i vike tvoje puna je zemlja, jer se spotiču junak o junaka, te obojica padaju.

¹³ Reč koju reče Gospod Jeremiji proroku o dolasku Navuhodonosora cara vavilonskog da potre zemlju misirsku:

¹⁴ Javite u Misiru, i oglasite u Migdolu, oglasite i u Nofu i u Tafnesu, i recite: Stani i pripravi se, jer mač proždre šta je oko tebe.

¹⁵ Zašto se povaljaše junaci tvoji? Ne stoje, jer ih Gospod obara.

¹⁶ Čini, te se mnogi spotiču i padaju jedan na drugog, i govore: Ustani da se vratimo k narodu svom i na postojbinu svoju ispred mača nasilnikovog.

¹⁷ Viču onde: Faraon car misirski propade, prođe mu rok.

¹⁸ Tako da sam ja živ, govori car, kome je ime Gospod nad vojskama; kao Tavor među gorama i kao Karmil na moru doći će.

¹⁹ Spremi šta ti treba da se seliš, stanovnice, kćeri misirska; jer će Nof opusteti i spaliće se da neće niko živeti u njemu.

²⁰ Misir je lepa junica; ali pogibao ide, ide sa severa.

²¹ I najamnici su njegovi usred njega kao teoci ugojeni, ali se i oni obrnuše i pobegoše, ne ostaše, jer dođe na njih dan nesreće njihove, vreme pohođenja njihovog.

²² Glas će njihov ići kao glas zmijinji, jer oni idu s vojskom i doći će sa sekirama na nj kao oni koji seku drva.

²³ I oni će poseći šumu njegovu, govori Gospod, ako joj i nema mere, jer ih je više nego skakavaca i nema im broja.

²⁴ Posrami se kći misirska, predana je u ruke narodu severnom.

²⁵ Govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo, ja ću pohoditi ljudstvo u Noji, i Faraona i Misir i bogove njegove i careve njegove, Faraona i sve koji se uzdaju u nj.

²⁶ I daću ih u ruke onima koji traže dušu njihovu, u ruke Navuhodonosoru caru vavilonskom i u ruke slugama njegovim; a posle će biti naseljen kao pre, govori Gospod.

²⁷ A ti se ne boj, slugo moj Jakove, i ne plaši se, Izrailju, jer evo ja ću te izbaviti iz daleke zemlje i seme tvoje iz zemlje ropstva njegovog; i Jakov će se vratiti i počivaće, i biće miran i niko ga neće plašiti.

²⁸ Ti se ne boj, slugo moj Jakove, govori Gospod, jer sam ja s tobom; jer ću učiniti kraj svim narodima, u koje te prognah, ali tebi neću učiniti kraja, nego ću te pokarati s merom, a neću te ostaviti sasvim bez kara.

¹ Reč Gospodnja koja dođe Jeremiji proroku za Filisteje pre nego Faraon osvoji Gazu.

² Ovako veli Gospod: Evo, voda dolazi sa severa, i biće kao potok koji se razliva, i potopiće zemlju i šta je u njoj, grad i one koji žive u njemu; i ljudi će vikati, i ridaće svi stanovnici zemaljski.

³ Od topota kopita jakih konja njegovih, od tutnjave kola njegovih, i praske točkova njegovih, neće se obazreti očevi na sinove, jer će im ruke klonuti,

⁴ Od onog dana koji će doći da istrebi sve Filisteje i da zatre Tir i Sidon i sve ostale pomoćnike, jer će Gospod istrebiti Filisteje, ostatak ostrva Kaftora.

⁵ Oćelaviće Gaza, propašće Askalon i ostatak doline njihove; dokle ćeš se rezati?

⁶ Jaoh, maču Gospodnji, kad ćeš se smiriti? Vrati se u korice svoje, stani i smiri se.

⁷ Ali kako bi se smirio? Jer mu Gospod dade zapovest na Askalon i na primorje; onamo ga odredi.

¹ Za Moava ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Teško Nevonu! Jer će se opustošiti; Kirijatajim će se posramiti i uzeti; Mizgav će se posramiti i prepasti.

² Neće se više hvaliti Moav Esevonom; jer mu zlo misle: Hodite da ga istrebimo da nije više narod. I ti, Madmane, opustećeš; mač će te goniti.

³ Čuje se vika iz Oronajima, pustošenje i satiranje veliko.

⁴ Moav se satre; stoji vika dece njegove.

⁵ Jer će se putem luitskim dizati plač bez prestanka; i kako se silazi u Oronajim, neprijatelji će čuti strašnu viku;

⁶ Bežite, izbavite duše svoje, i budite kao vres u pustinji.

⁷ Jer što se uzdaš u svoja dela i u blago svoje, zato ćeš se i ti uzeti, i Hemos će otići u ropstvo, sveštenici njegovi i knezovi njegovi skupa.

⁸ I doći će zatirač u svaki grad, neće se sačuvati ni jedan grad; dolina će propasti i ravnica će se opustošiti, jer Gospod reče.

⁹ Podajte krila Moavu, neka brzo odleti; jer će gradovi njegovi opusteti da neće niko živeti u njima.

¹⁰ Proklet bio ko nemarno radi delo Gospodnje, i proklet ko usteže mač svoj od krvi!

¹¹ Moav je bio u miru od detinjstva svog i počivao na droždini svojoj, niti se pretakao iz suda u sud, niti je u ropstvo išao; zato mu osta kus njegov, i miris se njegov nije promenio.

¹² Zato, evo, idu dani, govori Gospod, da mu pošaljem premetače, koji će ga premetnuti, i sudove njegove isprazniti i mehove njegove pokidati.

¹³ I Moav će se osramotiti s Hemosa, kao što se osramotio dom Izrailjev s Vetilja, gada svog.

¹⁴ Kako govorite: Jaki smo i junaci u boju?

¹⁵ Moav će se opustošiti i gradovi će njegovi propasti, i najbolji mladići njegovi sići će na zaklanje, govori car, kome je ime Gospod nad vojskama.

¹⁶ Blizu je pogibao Moavova, i zlo njegovo vrlo hiti.

¹⁷ Žalite ga svi koji ste oko njega, i koji god znate za ime njegovo, recite: Kako se slomi jaki štap, slavna palica?

¹⁸ Siđi sa slave svoje, i sedi na mesto zasušeno, kćeri, koja živiš u Devonu; jer će zatirač Moavov doći na tebe i raskopaće gradove tvoje.

¹⁹ Stani na putu, i pogledaj, koja živiš u Aroiru, upitaj onog koji beži i onu koja gleda da se izbavi, reci: Šta bi?

²⁰ Posrami se Moav; jer se razbi; ridajte i vičite; javite u Arnon da se Moava opustoši.

²¹ Jer sud dođe na zemlju ravnu, na Olon i na Jasu i Mifat,

²² I na Devon i na Nevon i na Vet-Devlatajim,

²³ I na Kirijatajim i na Vet-Gamul i na Vet-Meon,

²⁴ I na Keriot i na Vosoru, i na sve gradove zemlje moavske, koji su daleko i koji su blizu.

²⁵ Odbijen je rog Moavu, i mišica se njegova slomi, govori Gospod.

²⁶ Opojte ga, jer se podigao na Gospoda; neka se valja Moav u bljuvotini svojoj, i bude i on podsmeh.

²⁷ Jer, nije li tebi Izrailj bio podsmeh? Je li se zatekao među lupežima, te kad god govoriš o njemu poskakuješ?

²⁸ Ostavite gradove i naselite se u steni, stanovnici moavski, i budite kao golubica koja se gnezdi u kraju i raselini.

²⁹ Čusmo ponos Moavov da je veoma ponosit, oholost njegovu i ponos, razmetanje njegovo i obest njegovu.

³⁰ Znam ja, govori Gospod, obest njegovu; ali neće biti tako; laži njegove neće učiniti ništa.

³¹ Zato ću ridati za Moavom, vikati za svim Moavom, uzdisaće se za onima u Kir-eresu.

³² Više nego za Jazirom plakaću za tobom, lozo sivamska; odvode tvoje pređoše more, dopreše do mora jazirskog; zatirač napade na letinu tvoju i na berbu tvoju.

³³ I radost i veselje otide s rodnog polja, iz zemlje moavske, i učinih te nesta u kacama vina; niko neće gaziti pevajući; pesma neće se više pevati.

³⁴ Od vike esevonske, koja dopre do Eleale, podigoše viku do Jase, od Sigora do Oronajima, kao junica od tri godine, jer će i voda nimrimskih nestati.

³⁵ I učiniću, govori Gospod, da ne bude Moavu čoveka koji bi prinosio žrtvu na visini i kadio bogovima svojim.

³⁶ Zato će srce moje pištati za Moavom kao svirala, i srce će moje pištati kao svirala za ljudima u Kir-eresu, jer će mu sva tečevina propasti.

³⁷ Jer će sve glave biti ćelave i sve brade obrijane, i sve ruke izrezane, i oko bedara kostret.

³⁸ Na svim krovovima Moavovim i po ulicama njegovim biće sam plač, jer ću razbiti Moava kao sud na kome nema miline, govori Gospod.

³⁹ Ridajte: Kako je satrven! Kako Moav obrnu pleći sramotan? I posta Moav podsmeh i strahota svima koji su oko njega.

⁴⁰ Jer ovako govori Gospod: Evo, kao orao doleteće i raširiće krila svoja nad Moavom.

⁴¹ Keriot je pokoren i tvrda se mesta zauzeše, i srca će u junaka Moavovih biti u onaj dan kao srce u žene koja se porađa.

⁴² I Moav će se istrebiti da ne bude narod, jer se podiže na Gospoda.

⁴³ Strah i jama i zamka oko tebe je, stanovniče moavski, govori Gospod.

⁴⁴ Ko uteče od straha, pašće u jamu, a ko izađe iz jame, uhvatiće se u zamku; jer ću pustiti na njega, na Moava, godinu pohođenja njihovog, govori Gospod.

⁴⁵ U senu esevonskom ustaviše se koji bežahu od sile; ali će oganj izaći iz Esevona i plamen isred Siona, i opaliće kraj Moavu i teme nemirnicima.

⁴⁶ Teško tebi, Moave, propade narod Hemosov, jer sinove tvoje zarobiše, i kćeri tvoje odvedoše u ropstvo.

⁴⁷ Ali ću povratiti roblje Moavovo u poslednje vreme, govori Gospod. Dovde je sud Moavu.