²⁶ A tako i Duh pomaže nam u našim slabostima: jer ne znamo za šta ćemo se moliti kao što treba, nego sam Duh moli se za nas uzdisanjem neiskazanim.

²⁷ A Onaj što ispituje srca zna šta je misao Duha, jer po volji Božijoj moli se za svete.

²⁸ A znamo da onima koji ljube Boga sve ide na dobro, koji su pozvani po namerenju.

²⁹ Jer koje napred pozna one i odredi da budu jednaki obličju Sina njegovog, da bi On bio prvorođeni među mnogom braćom.

³⁰ A koje odredi one i dozva; a koje dozva one i opravda; a koje opravda one i proslavi.

³¹ Šta ćemo, dakle, reći na ovo? Ako je Bog s nama, ko će na nas?

³² Koji, dakle, svog sina ne poštede, nego ga predade za sve nas, kako, dakle, da nam s Njim sve ne daruje?

³³ Ko će optužiti izbrane Božije? Bog koji pravda?

³⁴ Ko će osuditi? Hristos Isus koji umre, pa još i vaskrse, koji je s desne strane Bogu, i moli za nas?

³⁵ Ko će nas rastaviti od ljubavi Božije? Nevolja li ili tuga? Ili gonjenje? Ili glad? Ili golotinja? Ili strah? Ili mač? Kao što stoji napisano:

³⁶ Za Tebe nas ubijaju vas dan, drže nas kao ovce koje su za klanje.

³⁷ Ali u svemu ovome pobeđujemo Onog radi koji nas je ljubio.

³⁸ Jer znam jamačno da ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnje, ni buduće,

³⁹ Ni visina, ni dubina, ni druga kakva tvar može nas rastaviti od ljubavi Božije, koja je u Hristu Isusu, Gospodu našem.

¹ Istinu govorim tako mi Hrista, ne lažem, to mi svedoči savest moja Duhom Svetim:

² Da mi je vrlo žao i srce me moje boli bez prestanka;

³ Jer bih želeo da ja sam budem odlučen od Hrista za braću svoju koja su mi rod po telu,

⁴ Koja su Izrailjci, kojih je posinaštvo i slava, i zavet i zakon, i bogomoljstvo, i obećanja;

⁵ Kojih su i oci, i od kojih je Hristos po telu, koji je nad svima, Bog blagosloven va vek. Amin.

⁶ A nije moguće da reč Božija prođe: jer nisu svi Izrailjci koji su od Izrailja;

⁷ Niti su svi deca koji su seme Avraamovo, nego u Isaku, reče, nazvaće ti se seme.

⁸ To jest, nisu ono deca Božija što su po telu deca, nego deca obećanja primaju se za seme.

⁹ Jer je ovo reč obećanja: U ovo vreme doći ću i u Sare će biti sin.

¹⁰ Ne samo, pak, ona nego i Reveka, kad zatrudne od samog Isaka, oca našeg.

¹¹ Jer još dok se deca ne behu rodila, ni učinila dobra ni zla, da ostane Božija naredba po izboru,

¹² Ne za dela, nego Onog radi koji poziva reče joj se: Veći će služiti manjem,

¹³ Kao što stoji napisano: Jakov mi omile, a na Isava omrzoh.

¹⁴ Šta ćemo, dakle, na to reći? Eda li je nepravda u Boga? Bože sačuvaj!

¹⁵ Jer Mojsiju govori: Koga ću pomilovati, pomilovaću, i na koga ću se smilovati, smilovaću se.

¹⁶ Tako, dakle, niti stoji do onog koji hoće, ni do onog koji trči, nego do Boga koji pomiluje.

¹⁷ Jer pismo govori Faraonu: Zato te isto podigoh da na tebi pokažem silu svoju, i da se razglasi ime moje po svoj zemlji.

¹⁸ Tako, dakle, koga hoće miluje, a koga hoće otvrdoglavi.

¹⁹ Reći ćeš mi: Zašto nas još krivi? Jer ko se može suprotiti volji Njegovoj?

²⁰ A ko si ti, o čoveče! Da protivno odgovaraš Bogu? Eda li rukotvorina govori mastoru svom: Zašto si me tako načinio?

²¹ Ili zar lončar nema vlasti nad kalom da od jedne guke načini jedan sud za čast a drugi za sramotu?

²² A kad htede Bog da pokaže gnev svoj i da objavi silu svoju, podnese s velikim trpljenjem sudove gneva koji su pripravljeni za pogibao.

²³ I da pokaže bogatstvo slave svoje na sudima milosti koje pripravi za slavu;

²⁴ Koje nas i dozva ne samo od Jevreja nego i od neznabožaca,

²⁵ Kao što i u Josiji govori: Nazvaću narod svojim koji nije moj narod, i neljubaznicu ljubaznicom.

²⁶ I biće na mestu, gde im se reče: Vi niste moj narod; tamo će se nazvati sinovi Boga Živoga.

²⁷ A Isaija viče za Izrailja: Ako bude broj sinova Izrailjevih kao pesak morski, ostatak će se spasti.

²⁸ Jer će On izvršiti reč svoju, i naskoro će izvršiti po pravdi, da, ispuniće Gospod naskoro reč svoju na zemlji.

²⁹ I kao što proreče Isaija: Da nam nije Gospod Savaot ostavio semena, onda bismo bili kao Sodom i Gomor.

³⁰ Šta ćemo, dakle, reći? Da neznabošci koji ne tražiše pravde dokučiše pravdu, ali pravdu od vere.

³¹ A Izrailj tražeći zakon pravde ne dokuči zakon pravde.

³² Zašto? Jer ne traži iz vere nego iz dela zakona; jer se spotakoše na kamen spoticanja,

³³ Kao što stoji napisano: Evo mećem u Sionu kamen spoticanja i stenu sablazni; i koji ga god veruje neće se postideti.

¹ Braćo! Želja je mog srca i molitva k Bogu za spasenje Izrailja.

² Jer im svedočim da imaju revnost za Boga, ali ne po razumu.

³ Jer ne poznajući pravde Božije i gledajući da svoju pravdu utvrde ne pokoravaju se pravdi Božijoj.

⁴ Jer je Hristos svršetak zakona: koji Ga god veruje opravdan je.

⁵ Jer Mojsije piše za pravdu koja je od zakona: Koji čovek tako čini živeće u tom.

⁶ A pravda koja je od vere ovako govori: Da ne kažeš u srcu svom: Ko će izići na nebo? To jest da svede Hrista;

⁷ Ili: Ko će sići u bezdan? To jest da izvede Hrista iz mrtvih.

⁸ Ali šta govori pismo? Blizu ti je reč u ustima tvojim i u srcu tvom, to jest reč vere koju propovedamo.

⁹ Jer, ako priznaješ ustima svojim da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svom da Ga Bog podiže iz mrtvih, bićeš spasen.

¹⁰ Jer se srcem veruje za pravdu, a ustima se priznaje za spasenje.

¹¹ Jer pismo govori: Koji Ga god veruje neće se postideti.

¹² Jer nema razlike među Jevrejinom i Grkom: jer je On Bog svih, i bogat za sve koji Ga prizivaju.

¹³ Jer koji god prizove ime Gospodnje spašće se.

¹⁴ Kako će, dakle, prizvati koga ne verovaše? A kako će verovati koga ne čuše? A kako će čuti bez propovednika?

¹⁵ A kako će propovedati ako ne budu poslani? Kao što stoji napisano: Kako su krasne noge onih koji donose glas za mir, koji donose glas za dobro!

¹⁶ Ali svi ne poslušaše jevanđelje: jer Isaija govori: Gospode! Ko verova našem propovedanju?

¹⁷ Tako, dakle, vera biva od propovedanja, a propovedanje rečju Božijom.

¹⁸ Nego, velim: zar ne čuše? Još ode po svoj zemlji glas njihov, i po krajevima vasionog sveta reči njihove.

¹⁹ Nego velim: zar ne razume Izrailj? Prvi Mojsije govori: Ja ću razdražiti, ne svojim narodom, nerazumnim narodom rasrdiću vas.

²⁰ A Isaija govori slobodno: Nađoše me koji me ne traže; i javih se onima koji za me ne pitaju.

²¹ A k Izrailju govori: Sav dan pružah ruke svoje k narodu koji ne da da mu se kaže i odgovara na suprot.

¹ Govorim, dakle: eda li Bog odbaci narod svoj? Bože sačuvaj! Jer sam i ja Izrailjac od semena Avraamovog, od kolena Venijaminovog.

² Ne odbaci Bog narod svoj, koji napred pozna. Ili ne znate šta govori pismo za Iliju kako se tuži Bogu na Izrailja govoreći:

³ Gospode! Proroke Tvoje pobiše i oltare Tvoje raskopaše, a ja ostah jedan i traže dušu moju da je izvade.

⁴ A šta mu govori Božji odgovor? Ostavih sebi sedam hiljada ljudi koji ne prikloniše kolena pred Vaalom.

⁵ Tako, dakle, i u sadašnje vreme ostatak bi po izboru blagodati.

⁶ Ako li je po blagodati, onda nije od dela, jer blagodat većne bi bila blagodat; ako li je od dela nije više blagodat, jer delo većne bi bilo delo.

⁷ Šta dakle? Šta iskaše Izrailj ono ne dobi; a izbor dobi; ostali pak zaslepiše.

⁸ Kao što je napisano: Dade im Bog duha neosetljivog, oči da ne vide, i uši da ne čuju do samog današnjeg dana.

⁹ I David govori: Da bude trpeza njihova zamka i gvožđa, i sablazan i plata njima;

¹⁰ Da se njihove oči zaslepe da ne vide, i leđa njihova jednako da su pognuta.

¹¹ Govorim, dakle: eda li se spotakoše da padnu? Bože sačuvaj! Nego je njihova pogreška spasenje neznabošcima, da bi se i oni razdražili.

¹² A kad je pogreška njihova bogatstvo svetu i šteta njihova bogatstvo neznabošcima, a kamoli da se ispune?

¹³ Jer vama govorim neznabošcima; jer, budući da sam ja apostol neznabožaca, hoću da hvalim svoju službu;

¹⁴ Ne bih li kako razdražio svoj rod, i spasao koga od njih.

¹⁵ Jer kad je odmet njihov primirenje svetu, šta bi bilo primljenje, osim život iz mrtvih?

¹⁶ Ako je kvasac svet, to je i testo; i ako je koren svet, to su i grane.

¹⁷ Ako li se neke od grana odlomiše, i ti, koji si divlja maslina, pricepio si se na njih, i postao si zajedničar u korenu i u masti od masline;

¹⁸ Ne hvali se granama; ako li se, pak, hvališ, ne nosiš ti korena nego koren tebe.

¹⁹ A reći ćeš: Odlomiše se grane da se ja pricepim.

²⁰ Dobro! Neverstvom odlomiše se, a ti verom stojiš; ne ponosi se, nego se boj.

²¹ Jer kad Bog rođenih grana ne poštede, da i tebe kako ne nepoštedi.

²² Gledaj, dakle, dobrotu i nepošteđenje Božije: nepošteđenje na onima što otpadoše, a na sebi dobrotu Božiju, ako ostaneš u dobroti; ako li pak ne, i ti ćeš biti odsečen.

²³ A i oni, ako ne ostanu u neverstvu, pricepiće se; jer ih je Bog kadar opet pricepiti.

²⁴ Jer kad si ti odsečen od rođene masline, i pricepio se na nerođenu pitomu maslinu; a kamo li ovi koji će se pricepiti na rođenu svoju maslinu!