1
A učenicima reče: Nije moguće da ne dođu sablazni; ali teško onome s koga dolaze;
2
Bolje bi mu bilo da mu se vodenični kamen obesi o vratu, i da ga bace u more, nego da sablazni jednog od ovih malih.
3
Čuvajte se. Ako ti sagreši brat tvoj, nakaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu.
4
I ako ti sedam puta na dan sagreši, i sedam puta na dan dođe k tebi i reče: Kajem se, oprosti mu.
5
I rekoše apostoli Gospodu: Dometni nam vere.
6
A Gospod reče: Kad biste imali vere koliko zrno gorušičino, i rekli biste ovom dubu: Iščupaj se i usadi se u more, i poslušao bi vas.
7
Koji pak od vas kad ima slugu koji ore ili čuva stoku pa kad dođe iz polja, kaže mu: Hodi brzo i sedi za trpezu?
8
Nego ne kaže li mu: Ugotovi mi da večeram, i zapregni se te mi služi dok jedem i pijem, pa onda i ti jedi i pij?
9
Eda li će on zahvaliti sluzi tom kad svrši šta mu se zapovedi? Ne verujem.
10
Tako i vi kad svršite sve što vam je zapoveđeno, govorite: Mi smo zaludne sluge, jer učinismo šta smo bili dužni činiti.
11
I kad iđaše u Jerusalim, On prolažaše između Samarije i Galileje.
12
I kad ulažaše u jedno selo sretoše Ga deset gubavih ljudi, koji staše izdaleka,
13
I podigoše glas govoreći: Isuse učitelju! Pomiluj nas.
14
I videvši ih reče im: Idite i pokažite se sveštenicima. I oni idući očistiše se.
15
A jedan od njih videvši da se isceli povrati se hvaleći Boga glasno,
16
I pade ničice pred noge Njegove, i zahvali Mu. I to beše Samarjanin.
17
A Isus odgovarajući reče: Ne isceliše li se desetorica? Gde su dakle devetorica?
18
Kako se među njima koji ne nađe da se vrati da zahvali Bogu, nego sam ovaj tuđin?
19
I reče mu: Ustani, idi; vera tvoja pomože ti.
20
A kad Ga upitaše fariseji: Kad će doći carstvo Božije? Odgovarajući reče im: Carstvo Božije neće doći da se vidi;
21
Niti će se kazati: Evo ga ovde ili onde; jer gle, carstvo je Božije unutra u vama.
22
A učenicima reče: Doći će vreme kad ćete zaželeti da vidite jedan dan Sina čovečijeg, i nećete videti.
23
I reći će vam: Evo ovde je, ili: Eno onde; ali ne izlazite, niti tražite.
24
Jer kao što munja sine s neba, i zasvetli se preko svega što je pod nebom, tako će biti i Sin čovečiji u svoj dan.
25
Ali Mu najpre treba mnogo postradati, i okrivljenom biti od roda ovog.
26
I kako je bilo u vreme Nojevo onako će biti u dane Sina čovečijeg:
27
Jeđahu, pijahu, ženjahu se, udavahu se do onog dana kad Noje uđe u kovčeg, i dođe potop i pogubi sve.
28
Tako kao što bi u dane Lotove: jeđahu, pijahu, kupovahu, prodavahu, sađahu, zidahu;
29
A u dan kad iziđe Lot iz Sodoma, udari oganj i sumpor iz neba i pogubi sve.
30
Tako će biti i u onaj dan kad će se javiti Sin čovečiji.
31
U onaj dan koji se desi na krovu, a pokućstvo njegovo u kući, neka ne silazi da ga uzme; i koji se desi u polju, tako neka se ne vraća natrag.
32
Opominjite se žene Lotove.
33
Koji pođe da sačuva dušu svoju, izgubiće je; a koji je izgubi, oživeće je.
34
Kažem vam: u onu noćbiće dva na jednom odru, jedan će se uzeti a drugi će se ostaviti;
35
Dve će mleti zajedno, jedna će se uzeti a druga će se ostaviti;
36
Dva će biti na njivi, jedan će se uzeti a drugi će se ostaviti.
37
I odgovarajući rekoše Mu: Gde, Gospode? A On im reče: Gde je strvina onamo će se i orlovi skupiti.