3. Sa Tridentskog sabora, u vezi sa prvobitnim grehom
(a) Da je Adam, svojim prestupom, iskusio potpunu promenu i gubitak prirode, kako u smislu tela tako i duše i da efekti Adamovog prestupa nisu bili ograničeni na njega, nego prošireni na njegovo potomstvo; da time na celokupno čovečanstvo nije prenesena samo smrt i telesna patnja, nego i greh, koji je smrt duše (Zasedanje 5, 1, 2)
(b) Da je ovaj Adamov greh, koji je najpre bio samo jedan prestup i koji je prenesen proširivanjem, a ne podražavanjem (imitiranjem) na taj način usađen u proprium svakog čoveka i ne može se ukloniti ni na koji način, osim zaslugom jedinog spasitelja Isusa Hristosa, koji nas je iskupio pred Bogom svojom krvlju, ugradivši nam pravdu, posvećenje i iskupljenje (Zasedanje 5, 3)
(c) Da su, Adamovim prestupom, svi ljudi izgubili nevinost i postali nečisti i po prirodi (postali) sinovi gneva (Zasedanje 6, pogl. 1)
