Kratki Prikaz Učenja Nove Crkve, Na koju se misli pod “Novim Jerusalimom” U knjizi Otkrovenja

Autor Emanuel Svedenborg, 1769.

I ja Jovan videh grad sveti, Jerusalim nov, gde silazi od Boga s neba, pripravljen kao nevesta ukrašena mužu svom. I čuh glas veliki s neba gde govori: Evo skinije Božije među ljudima, i živeće s njima, i oni će biti narod Njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov. I Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih, i smrti neće biti više, ni plača, ni vike, ni bolesti neće biti više; jer prvo prođe. I reče Onaj što seđaše na prestolu: Evo sve novo tvorim. I reče mi: Napiši, jer su ove reči istinite i verne. (Otkrovenje 21:2, 5)

Sadržaj

Uvod (odeljak 1)

Dogme Rimokatolika u vezi sa justifikacijom sa Tridentskog sabora (odeljci 2-8)

Dogme Protestanata u vezi sa justifikacijom, na osnovu Formula Concordiae (9-15)

Nacrt Učenja Nove Crkve (16)

1. Crkve koje su se Reformacijom odvojile od Rimokatoličke Crkve razlikuju se u raznim stvarima; ali sve se slažu u odredbama u vezi sa trojstvom osoba u božanskom, prvobitnim grehom od Adama, imputacijom Hristovih zasluga i justifikacijom putem same vere (17-18)

2. Rimokatolici, pre Reformacije, podučavali su potpuno iste stvari kao Reformisani posle nje, u vezi sa četiri gorepomenute odredbe. . . (19-20)

3. Vodeći reformisti… zadržali su sve dogme…; ali su odvojili dobročinstvo ili dobra dela od te vere i proglasili da ona istovremeno ne spasavaju, jer su imali u vidu totalnu odvojenost od Rimokatolika u odnosu na suštinske stvari crkve, koje su vera i dobročinstvo… (21-23)

4. Vodeći reformisti pripojili su dobra dela i takođe ih prisajedinili svojoj veri, ali sa čovekom kao pasivnim subjektom… (24-29)

5. Kompletan teološki sistem u Hrišćanskoj crkvi današnjice zasnovan je na ideji o tri Boga, koja izrasta iz doktrine o trojstvu osoba (30-38)

6. Dogme te teologije pokazuju se kao pogrešne pošto je ideja trojstva osoba i odatle o tri Boga, bila odbačena, a ideja o jednom Bogu u kome je Božansko Trojstvo bila primljena umesto nje (39-40)

7. Tada je istinski spasavajuća vera, koja je vera u jednog Boga, sjedinjena sa dobrim delima, priznata i primljena. (41-42)

8. Ova vera je u Boga spasitelja Isusa Hristosa, koja je u svojoj jednostavnoj formi sledeća: 1. da postoji jedan Bog u kome je Božansko Trojstvo…; 2. spasavajuća vera je verovati u njega; 3. zla treba da budu izbegavana … ; 4. dobra treba da budu činjena . . . ; 5. ona treba da budu činjena od strane čoveka kao od njega samog, ali treba verovati da su od Gospoda. . . (43-44)

9. Vera današnjice odvojila je religiju od crkve, jer se religija sastoji u priznavanju jednog Boga i bogosluženju njemu na osnovu vere dobročinstva. (45-46)

10. Vera današnjice ne može da bude sjedinjena sa dobročinstvom i proizvede bilo kakve plodove koji su dobra dela. (47-50)

11. Iz vere današnje crkve proizlazi bogosluženje sa usana, a ne od života. . . (51-52)

12. Doktrina današnje crkve protkana je različitim paradoksima… I, zbog toga, njene dogme mogu da uđu samo u pamćenje, a ne mogu ni u jedan deo razumevanja . . . (53-57)

13. Dogme današnje crkve ne mogu da budu naučene i zadržane bez velikih teškoća. . . (58-59)

14. Doktrina vere današnje crkve pripisuje ljudske osobine Bogu. . . (60-63)

15. Vera današnje crkve proizvela je čudovišna rođenja… Jeresi od najranijeg doba do današnjih dana iskakale su iz doktrine zasnovane na ideji o tri Boga… (64-69)

16. Na poslednje stanje današnje crkve, kad je ova na svom kraju, misli se pod iscrpljivanjem doba; a zatim dolaskom Gospoda (Matej 24:3). (70-73)

17. Na zagađenost iz obmana… koja danas preovlađuje u Hrišćanskim crkvama, misli se pod “nevoljom velikom kakva nije bila od postanja sveta dosad niti će biti” (Matej 24:21). (74-76)

18. Neće biti ni ljubavi, ni vere, niti poznanja dobra i istine u poslednje vreme crkve, kad se približava kraju… (77-81)

19. Na one koji su u današnjoj veri misli se pod “jarcima” u knjizi proroka Danila i Jevanđelju po Mateju. (82-86)

20. Na one koji su se potvrdili u današnjoj veri misli se u Otkrovenju pod “aždahom i njenim dvema zverima” i pod “skakavcima” . . . (87-90)

21. Osim ako je nova crkva uspostavljena od Gospoda, niko ne može biti spasen . . . (91-94)

22. Na otvaranje i odbacivanje dogmi vere današnje crkve i otkrovenje i primanje načela nove crkve, misli se u rečima u Otkrovenju 21:5. . . (95-98)

23. Nova crkva koja treba da bude uspostavljena od Gospoda jeste novi Jerusalim, o kome se govori u Otkrovenju 21 i 22 . . . (99-101)

24. Vera nove crkve ne može ni na koji način da bude sjedinjena sa verom prethodne crkve. . . (102-104)

25. Rimokatolici danas ne znaju ništa o imputaciji Hristovih zasluga i justifikaciji verom odatle… jer je ona u potpunosti skrivena ispod spoljašnjosti njihovog bogosluženja; iz tog razloga, ako bi odstupili od svojih spoljašnjosti (spoljnih izraza) bogosluženja… mogli bi biti uvedeni u novi Jerusalim. . . (105-115)

Zaključak

Dodatak (116-120)

---

Prevodilac M. Žikić

Izdavač:

The Lord’s New Church which is Nova Hierosolyma

1725 Huntingdon Road, Huntingdon Valley, PA 19006 USA

www.thelordsnewchurch.org

Srpsko izdanje objavljeno 2021

52. Kratka analiza

Ovo je osvedočeno iskustvom. Koliko ih ima danas, koji žive u skladu sa zapovestima Dekaloga i ostalih Gospodovih propisa, iz religije? I Koliko ih danas ima koji žele da pogledaju sopstvena zla u lice i zaista se pokaju, ulazeći tako u bogosluženje životom? I koji od onih koji neguju pobožnost, čine bilo kakvo pokajanje osim oralnog i govorničkog, priznajući za sebe da su grešnici i moleći se, shodno doktrini svoje crkve, da će Bog Otac, zbog svog Sina, koji je patio na krstu za njihove grehe, uklonio njihovo prokletstvo i iskupio ih svojom krvlju, milosrdno oprostiti njihove prestupe, tako da mogu da budu predstavljeni bez mrlje i mane pred prestolom njegovog suda? Ko ne vidi da je to bogosluženje samo od pluća, a ne i od srca, posledično, da je spoljašnje bogosluženje, a ne unutarnje? Jer on se moli za oproštenje grehova, a ne poznaje nijedan greh koji je sa njim; a i kad bi ga poznavao, prekrio bi ga dozvolom i popustljivošću ili verom koja treba da ga očisti i oslobodi, bez ikakvih činjenja s njegove strane. Ali ovo je, u poređenju, kao sluga koji odlazi svom majstoru lica i odeće umazane garom i prljavštinom i kaže: Gospodine, operite me. Zar mu majstor ne bi rekao, glupavi slugo, šta govoriš? Vidi! Ovde su voda, sapun i peškir; zar nemaš ruke i sposobnost da ih koristiš? Operi se. Isto tako će i Gospod reći, sredstva očišćenja (purifikacije) su od mene i od mene imate volju i snagu, zbog toga koristite moje darove i talente kao svoje i bićete očišćeni. Uzmite još jedan primer u smislu ilustracije. Pretpostavimo da treba da se molite hiljadu puta, kod kuće i u hramovima da vas Bog Otac, zbog svog Sina, sačuva od đavola, a ne da istovremeno, iz slobode u kojoj se neprestano nalazite od Gospoda, sačuvate sebe od zla, pa tako i od đavola; ne biste u takvom slučaju mogli biti zaštićeni ni legijama anđela poslatih od Gospoda; jer Gospod ne može da deluje suprotno svom sopstvenom Božanskom redu, a taj red je da čovek treba da preispituje sebe, uvidi svoja zla, odoli im kao od sebe, a ustvari od Gospoda. To se do današnjeg dana ne pojavljuje kao Jevanđelje, iako jeste Jevanđelje, jer Jevanđelje jeste spasenje od Gospoda. Razlog što je bogosluženje usnama prihvaćeno od Gospoda u skladu sa bogosluženjem životom, jeste u tome što ljudski govor, pre svega Gospodom i anđelima, dobija zvuk od osećanja njegove ljubavi i vere, a to dvoje su u čoveku shodno njegovom životu; zbog toga, ako je tu ljubav prema Gospodu i vera u Njega u vašem životu, zvuk vašeg glasa biće poput golubičinog; ali ako su samoljublje i okrenutost sebi prisutni u vašem životu, zvuk vašeg glasa nalikovaće sovinom, iako možete izobličiti svoj glas tako da imitira glas golubice. Duhovno, koje je unutar zvuka, izaziva ovo.

21. Vodeći reformisti Luter, Melanhton i Kalvin, zadržali su sve dogme u vezi sa trojstvom ličnosti u božanstvu, prvobitnim grehom, imputacijom Hristovih zasluga i justifikacijom putem vere, onakvim kakve su bile kod Rimokatolika; ali odvojili su dobročinstvo ili dobra dela od te vere i objavili da ona ne spasavaju, sa ciljem da budu potpuno odsečeni od Rimokatolika po pitanju suštinskih elemenata crkve, kao što su vera i dobročinstvo.