Корак 147

Студија

     

Jov 16:11-22

11 Predao me je Bog nepravedniku, i u ruke bezbožnicima bacio me.

12 Bejah miran i zatre me, i uhvativši me za vrat smrska me i metnu me sebi za belegu.

13 Opkoliše me Njegovi strelci, cepa mi bubrege nemilice, prosipa na zemlju žuč moju.

14 Zadaje mi rane na rane, i udara na me kao junak.

15 Sašio sam kostret po koži svojoj, i uvaljao sam u prah slavu svoju.

16 Lice je moje podbulo od plača, na veđama je mojim smrtni sen;

17 Premda nema nepravde u rukama mojim, i molitva je moja čista.

18 Zemljo, ne krij krv što sam prolio, i neka nema mesta vikanju mom.

19 I sada eto je na nebu svedok moj, svedok je moj na visini.

20 Prijatelji se moji podruguju mnom; oko moje roni suze Bogu.

21 O da bi se čovek mogao pravdati s Bogom, kao sin čovečiji s prijateljem svojim!

22 Jer godine izbrojane navršuju se, i polazim putem odakle se neću vratiti.

Jov 17

1 Duh se moj kvari, dana mojih nestaje; grobovi su moji.

2 Kod mene su rugači, i oko moje provodi noći u jadu koji mi zadaju.

3 Daj mi ko će jamčiti kod Tebe; ko je taj koji će se rukovati sa mnom?

4 Jer si od njihovog srca sakrio razum; zato ih nećeš uzvisiti.

5 Ko laska prijateljima, njegovim će sinovima oči posahnuti.

6 Učinio je od mene priču narodima, i postao sam bubnjanje među njima.

7 Potamnelo je oko moje od jada, i svi udi moji postaše kao sen.

8 Začudiće se tome pravi, i bezazleni će ustati na licemere.

9 Ali će se pravednik držati svog puta, i ko je čistih ruku većma će ojačati.

10 A vi vratite se svikoliki i hodite; neću naći mudra među vama.

11 Dani moji prođoše, misli moje pokidaše se, što imah u srcu.

12 Od noći načiniše dan, i svetlost je blizu mraka.

13 Da bih se nadao, grob će mi biti kuća; u tami ću prostreti postelju sebi.

14 Grobu vičem: Ti si otac moj; crvima: Ti si mati moja, ti si sestra moja.

15 I gde je sada nadanje moje? Moje nadanje ko će videti?

16 U grob će sići, počinuće sa mnom u grobu.

Jov 18

1 A Vildad Sušanin odgovori i reče:

2 Kad ćete svršiti razgovor? Orazumite se, pa ćemo onda govoriti.

3 Zašto se misli da smo kao stoka? Zašto smo gadni u vašim očima?

4 Koji rastržeš dušu svoju u jarosti svojoj, hoće li se tebe radi ostaviti zemlja i stena se premestiti sa svog mesta?

5 Da, videlo bezbožnih ugasiće se, i iskra ognja njihovog neće sijati.

6 Videlo će pomrknuti u šatoru njegovom, i žižak će se njegov ugasiti u njemu.

7 Silni koraci njegovi stegnuće se, i oboriće ga njegova namera.

8 Jer će se uvaliti u zamku nogama svojim i naići će na mrežu;

9 Uhvatiće ga zamka za petu i svladaće ga lupež.

10 Sakriveno mu je pruglo na zemlji, i klopka na stazi.

11 Od svuda će ga strahote strašiti i teraće ga ustopce.

12 Izgladneće sila njegova, i nevolja će biti gotova uza nj.

13 Poješće žile kože njegove, poješće žile njegove prvenac smrti.

14 Iščupaće se iz stana njegovog uzdanica njegova, i to će ga odvesti k caru strašnom.

15 Nastavaće se u šatoru njegovom, koji neće biti njegov, posuće se sumporom stan njegov.

16 Žile će se njegove posušiti ozdo, i ozgo će se saseći grane njegove.

17 Spomen će njegov poginuti na zemlji, niti će mu ime biti po ulicama.

18 Odagnaće se iz svetlosti u mrak, i izbaciće se iz sveta.

19 Ni sina ni unuka neće mu biti u narodu njegovom, niti kakvog ostatka u stanovima njegovim.

20 Čudiće se danu njegovom koji budu posle njega, a koji su bili pre obuzeće ih strah.

21 Takvi su stanovi bezakonikovi, i takvo je mesto onog koji ne zna za Boga.

Jov 19

1 A Jov odgovori i reče:

2 Dokle ćete mučiti dušu moju i satirati me rečima?

3 Većste me deset puta naružili; nije vas stid što tako navaljujete na me?

4 Ali ako sam doista pogrešio, pogreška će moja ostati kod mene.

5 Ako li se još hoćete da dižete na me i da me korite mojom sramotom,

6 Onda znajte da me je Bog oborio i mrežu svoju razapeo oko mene.

7 Eto, vičem na nepravdu, ali se ne slušam; vapim, ali nema suda.

8 Zagradio je put moj da ne mogu proći; na staze moje metnuo je mrak.

9 Svukao je s mene slavu moju i skinuo venac s glave moje.

10 Porušio me je od svuda, da me nema; i kao drvo iščupao je nadanje moje.

11 Raspalio se na me gnev Njegov, i uzeo me je među neprijatelje svoje.

12 Vojske Njegove dođoše sve zajedno i nasuše k sebi put k meni, stadoše u logor okolo šatora mog.

13 Braću moju udaljio je od mene, i znanci moji tuđe se od mene.

14 Bližnji moji ostaviše me, i znanci moji zaboraviše me.

15 Domašnji moji i moje sluškinje gledaju me kao tuđina; stranac sam u očima njihovim.

16 Zovem slugu svog, a on se ne odziva, a molim ga ustima svojim.

17 Dah je moj mrzak ženi mojoj, a preklinjem je sinovima utrobe svoje.

18 Ni deca ne haju za me; kad ustanem, ruže me.

19 Mrzak sam svima nevernim svojim, i koje ljubljah postaše mi protivnici.

20 Za kožu moju kao za meso moje prionuše kosti moje; jedva osta koža oko zuba mojih.

21 Smilujte se na me, smilujte se na me, prijatelji moji, jer se ruka Božija dotakla mene.

22 Zašto me gonite kao Bog, i mesa mog ne možete da se nasitite?

23 O kad bi se napisale reči moje! Kad bi se stavile u knjigu!

24 Pisaljkom gvozdenom i olovom na kamenu za večni spomen kad bi se urezale!

25 Ali znam da je živ moj Iskupitelj, i na posledak da će stati nad prahom.

26 I ako se ova koža moja i raščini, opet ću u telu svom videti Boga.

27 Ja isti videću Ga, i oči moje gledaće Ga, a ne druge. A bubrega mojih nestaje u meni.

28 Nego bi trebalo da kažete: Zašto ga gonimo? Kad je koren besede u meni.

29 Bojte se mača; jer je mač osveta za bezakonje; i znajte da ima sud.

Jov 20:1-11

1 A Sofar Namaćanin odgovori i reče:

2 Zato me misli moje nagone da odgovorim, i zato hitim.

3 Čuo sam ukor koji me sramoti, ali će duh iz razuma mog odgovoriti za me.

4 Ne znaš li da je tako od kako je veka, od kako je postavljen čovek na zemlji.

5 Da je slava bezbožnih za malo i radost licemerova za čas?

6 Da bi mu visina doprla do neba, i glava se njegova dotakla oblaka,

7 Nestaće ga za svagda kao kala njegovog; i koji ga videše reći će: Kuda se dede?

8 Kao san odleteće, i neće se naći, i iščeznuće kao noćna utvara.

9 Oko koje ga je gledalo neće više, niti će ga više videti mesto njegovo.

10 Sinovi njegovi umiljavaće se siromasima i ruke će njegove vraćati šta je oteo.

11 Kosti će njegove biti pune greha mladosti njegove, i oni će ležati s njim u prahu.