11
Predao me je Bog nepravedniku, i u ruke bezbožnicima bacio me.
12
Bejah miran i zatre me, i uhvativši me za vrat smrska me i metnu me sebi za belegu.
13
Opkoliše me Njegovi strelci, cepa mi bubrege nemilice, prosipa na zemlju žuč moju.
14
Zadaje mi rane na rane, i udara na me kao junak.
15
Sašio sam kostret po koži svojoj, i uvaljao sam u prah slavu svoju.
16
Lice je moje podbulo od plača, na veđama je mojim smrtni sen;
17
Premda nema nepravde u rukama mojim, i molitva je moja čista.
18
Zemljo, ne krij krv što sam prolio, i neka nema mesta vikanju mom.
19
I sada eto je na nebu svedok moj, svedok je moj na visini.
20
Prijatelji se moji podruguju mnom; oko moje roni suze Bogu.
21
O da bi se čovek mogao pravdati s Bogom, kao sin čovečiji s prijateljem svojim!
22
Jer godine izbrojane navršuju se, i polazim putem odakle se neću vratiti.