²⁷ Uklanjaj se oda zla, i čini dobro, i živi doveka.

²⁸ Jer Gospod ljubi pravedni sud, i ne ostavlja svece svoje; uvek se oni čuvaju; a pleme će se bezbožničko istrebiti.

²⁹ Pravednici će naslediti zemlju, i živeće na njoj doveka.

³⁰ Usta pravednikova govore mudrost, i jezik njegov kazuje istinu.

³¹ Zakon je Boga njegovog njemu u srcu, stopala se njegova ne spotiču.

³² Bezbožnik vreba pravednika, i traži da ga ubije;

³³ Ali ga Gospod neće pustiti u ruke njegove, niti će dati da ga okrive kad se stanu suditi.

³⁴ Čekaj Gospoda i drži se puta Njegovog, i On će te postaviti da vladaš zemljom; videćeš kako će se istrebiti bezbožnici.

³⁵ Videh bezbožnika strašnog koji se raširivaše kao granato drvo;

³⁶ Ali prođe, i evo nema ga; tražim ga i ne nahodim.

³⁷ Hrani čistotu i pazi pravdu, jer će u čoveka mirnog ostati nasleđe.

³⁸ A bezakonika će nestati sasvim; nasleđe će se bezbožničko zatrti.

³⁹ Od Gospoda je spasenje pravednicima; On je krepost njihova u nevolji.

⁴⁰ Gospod će im pomoći, i izbaviće ih; izbaviće ih od bezbožnika, i sačuvaće ih, jer se u Njega uzdaju.

¹ Gospode! Nemoj me karati u gnevu svom, niti me nakaziti u jarosti svojoj.

² Jer strele Tvoje ustreliše me, i ruka me Tvoja tišti.

³ Nema zdravog mesta na telu mom od gneva Tvog; nema mira u kostima mojim od greha mog.

⁴ Jer bezakonja moja izađoše vrh glave moje, kao teško breme otežaše mi.

⁵ Usmrdeše se i zagnojiše se rane moje od bezumlja mog.

⁶ Zgrčio sam se i pogurio veoma, sav dan idem setan;

⁷ Jer sam iznutra pun ognja, i nema zdravog mesta na telu mom.

⁸ Iznemogoh i veoma oslabih, ričem od trzanja srca svog.

⁹ Gospode! Pred Tobom su sve želje moje, i uzdisanje moje nije od Tebe sakriveno.

¹⁰ Srce moje jako kuca, ostavi me snaga moja, i vid očiju mojih, ni njega mi nema.

¹¹ Drugovi moji i prijatelji moji videći rane moje odstupiše, daleko stoje bližnji moji.

¹² Koji traže dušu moju nameštaju zamku, i koji su mi zlu radi, govore o pogibli i po sav dan misle o prevari.

¹³ A ja kao gluv ne čujem i kao nem koji ne otvara usta svoja.

¹⁴ Ja sam kao čovek koji ne čuje ili nema u ustima svojim pravdanja.

¹⁵ Jer Tebe, Gospode, čekam, Ti odgovaraj za mene, Gospode, Bože moj!

¹⁶ Jer rekoh: Da mi se ne svete, i da se ne razmeću nada mnom, kad se spotakne noga moja.

¹⁷ Jer sam gotov pasti, i tuga je moja svagda sa mnom.

¹⁸ Priznajem krivicu svoju, i tužim radi greha svog.

¹⁹ Neprijatelji moji žive, jaki su, i sila ih ima što me nenavide na pravdi.

²⁰ Koji mi vraćaju zlo za dobro, neprijatelji su mi zato što sam pristao za dobrim.

²¹ Nemoj me ostaviti, Gospode, Bože moj! Nemoj se udaljiti od mene.

²² Pohitaj u pomoćmeni, Gospode, Spasitelju moj!

¹ Rekoh: Čuvaću se na putevima svojim da ne zgrešim jezikom svojim; zauzdavaću usta svoja, dok je bezbožnik preda mnom.

² Bejah nem i glas ne pustih; ćutah i o dobru. Ali se tuga moja podiže,

³ Zapali se srce moje u meni, u mislima mojim razgore se oganj; progovorih jezikom svojim:

⁴ Kaži mi, Gospode, kraj moj, i dokle će trajati dani moji? Da znam kako sam ništa.

⁵ Evo s pedi dao si mi dane, i vek je moj kao ništa pred Tobom. Baš je ništa svaki čovek živ.

⁶ Baš hodi čovek kao utvara; baš se uzalud kida, sabira, a ne zna kome će dopasti.

⁷ Pa šta da čekam, Gospode? Nada je moja u Tebi.

⁸ Iz svega bezakonja mog izbavi me, ne daj me bezumnome na podsmeh.

⁹ Nem sam, neću otvoriti usta svojih; jer si me Ti udario.

¹⁰ Olakšaj mi udarac svoj, silna ruka Tvoja ubi me.

¹¹ Ako ćeš karati čoveka za prestupe, rastočiće se kao od moljaca krasota njegova. Baš je ništa svaki čovek.

¹² Slušaj molitvu moju, Gospode, i čuj jauk moj. Gledajući suze moje nemoj ćutati. Jer sam gost u Tebe i došljak kao i svi stari moji.

¹³ Nemoj me više gnevno gledati, pa ću odahnuti pre nego otidem i više me ne bude.