Корак 171

Студија

     

Psalmi 57:4-11

4 Duša je moja među lavovima, ležim među onima koji dišu plamenom. Zubi su sinova ljudskih koplja i strele, i njihov jezik mač oštar.

5 Uzvisi se više nebesa, Bože, po svoj zemlji neka bude slava Tvoja!

6 Metnuše zamku nogama mojim, i stegoše dušu moju, iskopaše preda mnom jamu, i sami padoše u nju.

7 Utvrdilo se srce moje, Bože, utvrdilo se srce moje; pevaću Te i slaviću.

8 Probudi se, slavo moja, probudi se, psaltire i gusle; ustaću rano.

9 Hvaliću Gospoda po narodima, pevaću Ti po plemenima.

10 Jer je velika do nebesa milost Tvoja, i istina Tvoja do oblaka.

11 Uzvisi se više nebesa, Bože, po svoj zemlji neka bude slava Tvoja!

Psalmi 58

1 Govorite li zaista istinu, silni, sudite li pravo, sinovi čovečiji?

2 Ta, bezakonja sastavljate u srcu, mećete na merila zločinstva ruku svojih na zemlji.

3 Od samog rođenja zastraniše bezakonici, od utrobe materine tumaraju govoreći laž.

4 U njima je jed kao jed zmijinji, kao gluve aspide, koja zatiskuje uho svoje,

5 Koja ne čuje glas bajačev, vračara veštog u vračanju.

6 Bože! Polomi im zube u ustima njihovim; razbij čeljusti lavovima, Gospode!

7 Nek se proliju kao voda, i nestane ih. Kad puste strele, neka budu kao slomljene.

8 Kao puž, koji se raščinja, neka iščile; kao dete, koje žena pobaci, neka ne vide sunca.

9 Pre nego kotlovi vaši osete toplotu od potpaljenog trnja, i sirovo i nagorelo neka raznese vihor.

10 Obradovaće se pravednik kad vidi osvetu, opraće noge svoje u krvi bezbožnikovoj.

11 I reći će ljudi: Zaista ima ploda pravedniku! Zaista je Bog sudija na zemlji!

Psalmi 59

1 Izbavi me od neprijatelja mojih, Bože moj, i od onih, što ustaju na me, zakloni me.

2 Izbavi me od onih koji čine bezakonje, i od krvopija sačuvaj me.

3 Evo, zlo namišljaju duši mojoj, skupljaju se na me silni, bez krivice moje i bez greha mog, Gospode.

4 Bez krivice moje steču se i oružaju se; ustani za mene, i gledaj.

5 Ti, Gospode, Bože nad vojskama, Bože Izrailjev, probudi se, obiđi sve ove narode, nemoj požaliti odmetnika.

6 Nek se vrate uveče, laju kao psi i idu oko grada.

7 Evo ruže jezikom svojim, mač im je u ustima, jer, vele, ko će čuti?

8 Ali Ti ćeš se, Gospode, smejati njima i posramiti sve ove narode.

9 Oni su jaki, ali ja na Tebe pogledam, jer si Ti Bog, čuvar moj.

10 Bog, koji me miluje, ide preda mnom, Bog mi daje bez straha da gledam neprijatelje svoje.

11 Nemoj ih pobiti, da ne bi zaboravio narod moj; raspi ih silom svojom i obori ih, Gospode, braniču naš,

12 Za greh usta njihovih; za reči jezika njihovog; nek se uhvate u oholosti svojoj za kletvu i laž koju su govorili.

13 Raspi u gnevu, raspi, da ih nema; i neka poznaju da Bog vlada nad Jakovom i do krajeva zemaljskih.

14 Nek se vrate uveče, laju kao psi, i idu oko grada.

15 Neka tumaraju tražeći hrane, i ne nasitivši se neka noći provode.

16 A ja ću pevati silu Tvoju, rano ujutru glasiti milost Tvoju; jer si mi bio odbrana i utočište u dan nevolje moje.

17 Silo moja! Tebi ću pevati, jer si Ti Bog čuvar moj, Bog koji me miluje.

Psalmi 60

1 Bože, rasrdio si se na nas, rasuo si nas, gnevio si se; povrati nas.

2 Zatresao si zemlju, i razvalio si je; stegni raseline njene, jer se njiha.

3 Dao si narodu svom da pozna ljutu nevolju, napojio si nas vina od kog se zanesosmo.

4 Podigni zastavu za one koji Te se boje, da uteku od luka,

5 Da se izbave mili Tvoji. Pomozi desnicom svojom i usliši me.

6 Bog reče u svetinji svojoj: Veseliću se, razdeliću Sihem, i dolinu Sokot razmeriću.

7 Moj je Galad, moj je Manasija, Jefrem je krepost glave moje, Juda skiptar moj,

8 Moav čaša moja, iz koje se umivam, na Edoma pružiću obuću svoju. Pevaj mi, filistejska zemljo!

9 Ko će me odvesti u tvrdi grad? Ko će me otpratiti do Edoma?

10 Zar nećeš Ti, Bože, koji si nas odbacio, i ne ideš, Bože, s vojskom našom?

11 Daj nam pomoću teskobi. A obrana je čovečija uzalud.

12 Bogom smo jaki: On gazi neprijatelje naše.