¹⁷ Evo, ja ću podignuti na njih Mide, koji neće mariti za srebro, niti će zlato iskati.

¹⁸ Nego će iz lukova decu ubijati, ni na plod u utrobi neće se smilovati, niti će decu žaliti oko njihovo.

¹⁹ I Vavilon, ures carstvima i dika slavi haldejskoj, biće kao Sodom i Gomor kad ih Bog zatre.

²⁰ Neće se u njemu živeti niti će se ko naseliti od kolena do kolena, niti će Arapin razapeti u njemu šator, niti će pastiri počivati onuda.

²¹ Nego će počivati onde divlje zveri, i kuće će njihove biti pune velikih zmija, i onde će nastavati sove, i aveti će skakati onuda.

²² I dovikivaće se buljine u pustim kućama i zmajevi u dvorovima veselim. A doći će njegovo vreme, i blizu je, i dani njegovi neće se protegnuti.

¹ Jer će se smilovati Gospod na Jakova, i opet će izabrati Izrailja, i namestiće ih u zemlji njihovoj, i prilepiće se k njima došljaci i pridružiće se domu Jakovljevom.

² Jer će ih uzeti narodi i odvesti na mesto njihovo, i naslediće ih Izrailjci u zemlji Gospodnjoj da im budu sluge i sluškinje, i zarobiće one koji ih behu zarobili, i biće gospodari svojim nasilnicima.

³ I kad te smiri Gospod od truda tvog i muke i od ljutog ropstva u kome si robovao,

⁴ Tada ćeš izvoditi ovu priču o caru vavilonskom i reći ćeš: Kako nesta nastojnika, nesta danka?

⁵ Slomi Gospod štap bezbožnicima, palicu vladaocima,

⁶ Koja je ljuto bila narode bez prestanka, i gnevno vladala nad narodima, i gonila nemilice.

⁷ Sva zemlja počiva i mirna je; pevaju glasno.

⁸ Vesele se s tebe i jele i kedri livanski govoreći: Otkako si pao, ne dolazi niko da nas seče.

⁹ Pakao dole uskoleba se tebe radi da te sretne kad dođeš, probudi ti mrtvace i sve knezove zemaljske, diže s prestola njihovih sve careve narodne.

¹⁰ Svi će progovoriti i reći tebi: i ti li si iznemogao kao mi? Izjednačio se s nama?

¹¹ Spusti se u pakao ponos tvoj, zveka psaltira tvojih; prostrti su poda te moljci, a crvi su ti pokrivač.

¹² Kako pade s neba, zvezdo danice, kćeri zorina? Kako se obori na zemlju koji si gazio narode?

¹³ A govorio si u srcu svom: Izaći ću na nebo, više zvezda Božjih podignuću presto svoj, i sešću na gori zbornoj na strani severnoj;

¹⁴ Izaći ću u visine nad oblake, izjednačiću se s Višnjim.

¹⁵ A ti se u pakao svrže, u dubinu grobnu.

¹⁶ Koji te vide pogledaće na te, i gledaće te govoreći: To li je onaj koji je tresao zemlju, koji je drmao carstva,

¹⁷ Koji je vasiljenu obraćao u pustinju, i gradove njene raskopavao? Roblje svoje nije otpuštao kući?

¹⁸ Svi carevi narodni, svikoliki, leže slavno, svaki u svojoj kući.

¹⁹ A ti se izbaci iz groba svog, kao gadna grana, kao haljina pobijenih, mačem pobodenih, koji silaze u jamu kamenu, kao pogažen strv.

²⁰ Nećeš se združiti s njima pogrebom, jer si zemlju svoju zatro, narod si svoj ubio; neće se spominjati seme zlikovačko dok je veka.

²¹ Pripravite pokolj sinovima njegovim za bezakonje otaca njihovih da se ne podignu i ne naslede zemlju i ne napune vasiljenu gradovima.

²² Jer ću ustati na njih, govori Gospod nad vojskama, i zatrću ime Vavilonu i ostatak, i sina i unuka, govori Gospod.

²³ I načiniću od njega stan ćukovima i jezera vodena, i omešću ga metlom pogibli, govori Gospod nad vojskama.

²⁴ Zakle se Gospod nad vojskama govoreći: Doista, biće kako sam smislio, i kako sam naumio izvršiće se.

²⁵ Potrću Asirca u zemlji svojoj, na gorama svojim izgaziću ga; tada će se skinuti s njih jaram njegov, i breme njegovo s pleća njihovih skinuće se.

²⁶ To je namišljeno svoj zemlji, i to je ruka podignuta na sve narode.

²⁷ Jer je Gospod nad vojskama naumio, ko će razbiti? I Njegovu ruku podignutu ko će odvratiti?

²⁸ Godine koje umre car Ahaz bi objavljeno ovo breme:

²⁹ Nemoj se radovati, zemljo filistejska svakolika, što se slomi prut onog koji te je bio; jer će iz korena zmijskog niknuti zmija vasilinska, i plod će mu biti zmaj ognjeni krilati.

³⁰ I prvenci siromaški nahraniće se, i ubogi će počivati bez straha; a tvoj ću koren umoriti glađu, i ostatak tvoj on će pobiti.

³¹ Ridajte, vrata; viči, grade; rastopila si se, sva zemljo filistejska, jer sa severa ide dim i niko se neće osamiti u zborovima njegovim.

³² I šta će se odgovoriti poslanicima narodnim? Da je Gospod osnovao Sion i da će u nj utecati nevoljnici naroda Njegovog.

¹ Breme Moavu. Da, obnoćse raskopa Ar moavski i propade; da, obnoćse raskopa Kir moavski i propade.

² Otide u dom i u Devon, na visine, da plače: Moav će ridati za Nevonom i za Medevom, sve će mu glave biti ćelave, svaka brada oskubena.

³ Po ulicama će njegovim pripasivati kostret, na krovovima njegovim i na ulicama njegovim sve će ridati suze lijući.

⁴ I vikaće Esevon i Eleala, do Jase čuće im se glas; i vojnici će moavski vikati, duša će se u svakom uzmučiti.

⁵ Srce moje vapije za Moavom; begunci njegovi pobegoše dori do Sigora kao junica trećakinja; jer će se ići uz brdo luitsko plačući, i putem oronajimskim razlegaće se jauk.

⁶ Jer će nestati voda nimrimskih, jer će posahnuti bilje, nestaće trave, zeleni neće biti.

⁷ I zato što su ostavljali i što su čuvali odneće se na potok arapski.

⁸ Jer će vika ići oko međa moavskih, do Eglaima jauk njihov, i do Vir-Elima jauk njihov.

⁹ Jer će se voda dimonska napuniti krvi; i još ću dometnuti Dimonu, na begunce moavske i na ostatak zemaljski poslaću lavove.

¹ Šaljite jaganjce gospodaru zemaljskom, od Sele do pustinje, ka gori kćeri sionske.

² Jer će biti kćeri moavske na brodovima arnonskim kao ptica koja luta, oterana s gnezda.

³ Učini veće, narode, načini sen u podne kao noć, zakloni izagnane, nemoj izdati begunce.

⁴ Neka kod tebe borave izgnani moji, Moave; budi im zaklon od pustošnika; jer će nestati nasilnika, prestaće pustošenje, istrebiće se sa zemlje koji gaze druge.

⁵ I utvrdiće se presto milošću, i na njemu će sedeti jednako u šatoru Davidovom koji će suditi i tražiti što je pravo i biti brz da čini pravdu.

⁶ Čusmo za oholost Moava vrlo ponositog, za ponos njegov i oholost i obest njegovu; laži njegove neće biti tvrde.

⁷ Zato će ridati Moavac nad Moavcem, svi će ridati; nad temeljima kir-aresetskim uzdisaćete jer su razvaljeni.

⁸ I polja esevonska posušiše se i čokot sivamski; gospoda narodna potrše krasne loze njegove, koje dosezahu do Jazira i vijahu se po pustinji; odvode njegove pružahu se i prelažahu preko mora.

⁹ Zato ću plakati plačem jazirskim za čokotom sivamskim; zalivaću te suzama svojim, Esevone i Elealo, jer pesma o letini tvojoj i o žetvi tvojoj pade.

¹⁰ I nesta radosti i veselja s polja rodnog, u vinogradima se ne peva ni podvikuje, vina u kacama ne gazi gazilac; učinih kraj pesmama.

¹¹ Zato utroba moja ječi kao gusle za Moavom, i srce moje za Kir-Eresom.

¹² I kad se vidi da se umorio Moav na visini svojoj, ući će u svetinju svoju da se pomoli; ali ništa neće svršiti.

¹³ Ovo je reč što reče Gospod za Moava davno.

¹⁴ A sada veli Gospod govoreći: Do tri godine, kao što su godine najamničke, ološaće slava Moavova sa svim mnoštvom njegovim, i šta ostane biće vrlo malo i nejako.

¹ Breme Damasku. Gle, Damask će se ukinuti da ne bude više grad, nego će biti gomila razvalina.

² Gradovi aroirski biće ostavljeni, biće za stada, te će u njima počivati, i niko ih neće plašiti.

³ Nestaće gradova Jefremovih i carstva u Damasku i ostatku sirskom, biće kao slava sinova Izrailjevih, veli Gospod nad vojskama.

⁴ I u taj će dan istančati slava Jakovljeva, i debelo telo njegovo omršaće.

⁵ Jer će biti kao kad žetelac sabira žito i rukom žanje klasje, i biće kao kad se kupi klasje u dolini rafajskoj.

⁶ Ali će se ostaviti u njoj pabirci kao kad se otrese maslina, pa dve tri ostanu u vrhu, i četiri pet na rodnim granama, veli Gospod Bog Izrailjev.

⁷ U to će vreme čovek pogledati na Tvorca svog, i oči njegove gledaće na Sveca Izrailjevog;

⁸ A neće pogledati na oltare, delo ruku svojih, niti će gledati na ono što su načinili prsti njegovi, ni na lugove ni na likove sunčane.

⁹ U to će vreme tvrdi gradovi njegovi biti kao ostavljen grm i ogranak, jer će se ostaviti radi sinova Izrailjevih, i biće pustoš.

¹⁰ Jer si zaboravio Boga spasenja svog, i nisi se sećao Stene sile svoje; zato sadi krasne sadove i lozu stranu presađuj;

¹¹ Danju radi da uzraste šta posadiš, i jutrom gledaj da ti seme nikne; ali kad dođe do branja razgrabiće se, i ostaće ti ljuta žalost.

¹² Teško mnoštvu velikih naroda, što buče kao što buče mora, i uzavrelim narodima, kojih stoji vreva kao silnih voda;

¹³ Vreva stoji naroda kao velikih voda; ali će povikati na njih, i oni će pobeći daleko, i biće gonjeni kao pleva po brdima od vetra i kao prah od vihora.

¹⁴ Uveče eto straha, i pre nego svane nema nikoga. To je deo onih koji nas gaze, i nasledstvo onih koji otimaju od nas.

¹ Teško zemlji koja sen čini krilima s one strane reka etiopskih;

² Koja šalje poslanike preko mora, u lađama od site po vodama, govoreći: Idite, brzi glasnici, k narodu rasejanom i oplenjenom, k narodu strašnom otkako je dosad, k narodu razmerenom i pogaženom, kome zemlju raznose reke.

³ Svi koji živite na svetu i stanujete na zemlji, kad se digne zastava na gorama, gledajte, i kad zatrubi truba, slušajte.

⁴ Jer ovako mi reče Gospod: Umiriću se i gledaću iz stana svog, kao vrućina koja suši posle dažda i kao rosan oblak o vrućini žetvenoj.

⁵ Jer pre berbe, kad napupe pupci i od cveta postane grozd i stane zreti, okresaće odvode srpom, i uzeće lozu i odseći.

⁶ Sve će se ostaviti pticama gorskim i zverima zemaljskim; i ptice će letovati na njima, a svakojake zveri zemaljske zimovaće.

⁷ Tada će se doneti dar Gospodu nad vojskama od naroda rasejanog i oplenjenog, od naroda strašnog otkako je dosad, od naroda razmerenog i pogaženog, kome zemlju raznose reke, k mestu imena Gospoda nad vojskama, ka gori sionskoj.

¹ Breme Misiru. Gle, Gospod sedeći na oblaku lakom doći će u Misir; i zatrešće se od Njega idoli misirski, i srce će se rastopiti u Misircima.

² I razdražiću Misirce jedne na druge, te će vojevati brat na brata i prijatelj na prijatelja, grad na grad, carstvo na carstvo.

³ I nestaće duha Misiru, i nameru njegovu razbiću; tada će pitati svoje idole i opsenare i vrače i gatare.

⁴ I predaću Misirce u ruke žestokim gospodarima, i ljut će car vladati njima, veli Gospod, Gospod nad vojskama.

⁵ I nestaće vode iz mora, i reka će presahnuti i zasušiti se.

⁶ I reke će oteći, opašće i presahnuti potoci misirski, trska i sita posušiće se.

⁷ Trava kraj potoka, na ušću potoka, i svi usevi kraj potoka posahnuće i nestaće ih i propašće.

⁸ I tužiće ribari i biće setni svi koji bacaju udicu, i koji razapinju mrežu po vodama zabrinuće se.

⁹ I stideće se koji rade od tankog lana, i koji tkaju tanko belo platno.

¹⁰ I nasipi će mu se razvaliti, i koji zagrađuju ribnjake, svi će biti žalosnog srca.