¹¹ Doista, knezovi su soanski bezumni, i savet mudrih savetnika Faraonovih lud je. Kako možete govoriti Faraonu: Ja sam sin mudrih, sin starih careva?

¹² Gde su? Gde su mudraci tvoji? Neka ti kažu ako znaju šta je naumio za Misir Gospod nad vojskama.

¹³ Poludeše knezovi soanski; prevariše se knezovi nofski; prelastiše Misir glave plemena njegovih.

¹⁴ Gospod je izlio među njih duh prevaran, te učiniše da posrće Misir u svim poslovima kao što posrće pijan čovek bljujući.

¹⁵ I neće biti dela u Misiru što bi učinila glava ili rep, grana ili sita.

¹⁶ Tada će biti Misirci kao žene; bojaće se i drhtati od ruke Gospoda nad vojskama kad zamahne na njih.

¹⁷ I zemlja će Judina biti strah Misiru; ko je se god opomene, prepašće se radi namere Gospoda nad vojskama što je naumio suprot njemu.

¹⁸ U to će vreme biti pet gradova u zemlji misirskoj koji će govoriti jezikom hananskim i zaklinjati se Gospodom nad vojskama; jedan će se zvati grad Aheres.

¹⁹ U to će vreme biti oltar Gospodnji usred zemlje misirske, i spomenik Gospodnji na međi njenoj;

²⁰ I biće znak i svedočanstvo Gospodu nad vojskama, u zemlji misirskoj. Kad stanu vikati ka Gospodu na nasilnike, On će im poslati spasitelja i kneza i izbaviće ih.

²¹ I biće poznat Gospod Misircima, i poznaće Misirci Gospoda u to vreme, i služiće Mu žrtvama i darovima, i zavetovaće zavete Gospodu, i izvršavaće.

²² Tako će Gospod udariti Misir, i udarivši isceliće, jer će se obratiti ka Gospodu, umoliće Mu se, i isceliće ih.

²³ U to će vreme biti put iz Misira u Asirsku, i Asirac će ići u Misir i Misirac u Asirsku, i služiće Gospodu Misirci s Asircima.

²⁴ U to će vreme Izrailj biti treći s Misircima i Asircima, i biće blagoslov posred zemlje.

²⁵ Jer će ih blagosloviti Gospod nad vojskama govoreći: Da je blagosloven moj narod misirski i asirski, delo ruku mojih, i nasledstvo moje, Izrailj.

¹ Godine koje dođe Tartan na Azot, kad ga posla Sargon car asirski, te bi Azot i uze ga,

² U to vreme reče Gospod preko Isaije sina Amosovog govoreći: Idi, skini kostret sa sebe, i izuj obuću s nogu svojih. I učini tako i iđaše go i bos.

³ Tada reče Gospod: Kako ide sluga moj Isaija go i bos za znak i čudo šta će biti do tri godine Misiru i etiopskoj,

⁴ Tako će odvesti car asirski u ropstvo Misirce, i Etiopljane u sužanjstvo, decu i starce, gole i bose i golih zadnjica, na sramotu Misircima.

⁵ I prepašće se i posramiće se od etiopske, uzdanice svoje, i od Misira, ponosa svog.

⁶ I reći će tada koji žive na ovom ostrvu: Gle, to je uzdanica naša, ka kojoj pritecasmo za pomoćda se sačuvamo od cara asirskog; kako ćemo se izbaviti?

¹ Breme pustinji na moru. Kao vihori koji prolaze na jug, tako će doći iz pustinje, iz zemlje strašne.

² Ljuta utvara javi mi se. Nevernik neveru čini, pustošnik pustoši; hodi, Elame; opkoli, Midijo! Svemu uzdisanju učiniću kraj.

³ Zato su bedra moja puna bola; muke me obuzeše kao kad se muči porodilja; zgurih se čujući, prepadoh se videći.

⁴ Srce mi se smete, groza me poduze; noćmilina mojih pretvori mi se u strah.

⁵ Postavi sto, stražar neka straži; jedi, pij; ustajte knezovi, mažite štitove.

⁶ Jer ovako mi reče Gospod: Idi, postavi stražara da ti javi šta vidi.

⁷ I vide kola, i dva reda konjika; kola s magarcima i kola s kamilama; i pažaše dobro velikom pažnjom.

⁸ I povika kao lav: Gospodaru, ja stojim jednako na straži danju, i stojim na straži po svu noć.

⁹ I evo dođoše na kolima ljudi, u dva reda konjici. Tada povika i reče: Pade, pade Vavilon, i svi rezani likovi bogova njegovih razbiše se o zemlju.

¹⁰ Vršaju moj, i pšenice gumna mog! Šta čuh od Gospoda nad vojskama, Boga Izrailjevog, javih vam.

¹¹ Breme Dumi. Viče k meni neko sa Sira: Stražaru! Šta bi noćas? Stražaru! Šta bi noćas?

¹² Stražar reče: Doći će jutro, ali i noć; ako ćete tražiti, tražite, vratite se, dođite.

¹³ Breme arapskoj. Po šumama u arapskoj noćivaćete, putnici dedanski!

¹⁴ Iznesite vode pred žedne, koji živite u zemlji Temi, sretnite s hlebom begunca.

¹⁵ Jer će bežati od mača, od mača golog, od luka zapetog i od žestokog boja.

¹⁶ Jer ovako mi reče Gospod: Za godinu, kao što je godina najamnička, nestaće sve slave kidarske.

¹⁷ I što ostane hrabrih strelaca sinova kidarskih, biće malo; jer Gospod Bog Izrailjev reče.

¹ Breme dolini viđenja. Šta ti je te si sva izašla na krovove?

² Grade puni vike i vreve, grade veseli! Tvoji pobijeni nisu pobijeni mačem niti pogiboše u boju.

³ Glavari tvoji uzmakoše svikoliki, povezaše ih strelci; šta se god nađe tvojih, svi su povezani, ako i pobegoše daleko.

⁴ Zato rekoh: Prođite me se, da plačem gorko; ne trudite se da me tešite za pogiblju kćeri naroda mog.

⁵ Jer je ovo dan muke i potiranja i smetnje od Gospoda, Gospoda nad vojskama, u dolini viđenja; obaliće zid, i vika će biti do gore.

⁶ I Elam uze Tul, s kolima ljudi i s konjicima, i Kir istače štit.

⁷ I krasne doline tvoje napuniše se kola, i konjici se namestiše pred vratima.

⁸ I odastre se zastirač Judin; i pogledao si u to vreme na oružje u kući šumskoj.

⁹ I videste da je mnogo proloma na gradu Davidovom, i sabraste vodu u donjem jezeru.

¹⁰ I izbrojaste kuće jerusalimske, i razvaliste kuće da utvrdite zid.

¹¹ I načiniste jaz među dva zida za vodu iz starog jezera; ali ne pogledaste na Onog koji je to učinio i ne obazreste se na Onog koji je to odavno spremio.

¹² I zva vas Gospod nad vojskama u onaj dan da plačete i ridate i da skubete kose i pripašete kostret;

¹³ A gle, radost i veselje, ubijaju goveda, kolju ovce, jedu meso i piju vino govoreći: Jedimo i pijmo, jer ćemo sutra umreti.

¹⁴ Ali Gospod nad vojskama javi mi: Neće vam se oprostiti ovo bezakonje do smrti, veli Gospod, Gospod nad vojskama.

¹⁵ Ovako veli Gospod, Gospod nad vojskama: Idi k onom rizničaru, k Somni, upravitelju dvorskom,

¹⁶ I reci mu: Šta ćeš ti tu? I ko ti je tu, te si tu istesao sebi grob? Istesao si sebi grob na visokom mestu i spremio si sebi stan u kamenu.

¹⁷ Evo, čoveče, Gospod će te baciti daleko i zatrpaće te.

¹⁸ Zavitlaće te i hititi kao loptu u zemlju prostranu; onde ćeš umreti i onde će biti kola slave tvoje, sramoto domu gospodara svog;

¹⁹ I svrći ću te s mesta tvog, i isteraću te iz službe tvoje.

²⁰ I u to vreme pozvaću slugu svog Elijakima sina Helkijinog;

²¹ I obući ću mu tvoju haljinu, i tvojim ću ga pojasom opasati, i tvoju ću mu vlast dati u ruku, i biće otac Jerusalimljanima i domu Judinom.

²² I metnuću mu ključ od doma Davidovog na rame: kad on otvori, neće niko zatvoriti, i kad on zatvori, neće niko otvoriti.

²³ I kao klin uglaviću ga na tvrdom mestu, i biće presto slave domu oca svog;

²⁴ I o njemu će se vešati sva slava doma oca njegovog, sinova i unuka, svakojaki sudovi, i najmanji, i čaše i mehovi.

²⁵ U to vreme, veli Gospod nad vojskama, pomeriće se klin uglavljen na tvrdom mestu, i izvadiće se i pašće, i teža što je na njemu propašće; jer Gospod reče.

¹ Breme Tiru. Ridajte lađe tarsiske, jer je raskopan, da nema kuće niti ko dolazi. Iz zemlje kitimske javi im se.

² Umuknite koji živite na ostrvu, koje trgovci sidonski pomorci puniše.

³ I dohodi mu behu po velikim vodama seme siorsko, žetva s reke, i beše trg narodima.

⁴ Stidi se, Sidone, jer govori more, sila morska veli: Ne mučim se porođajem, ne rađam, ne odgajam momke, ne podižem devojke.

⁵ Kao što se ožalostiše kad čuše za Misir, tako će se ožalostiti kad čuju za Tir.

⁶ Idite u Tarsis, ridajte ostrvljani!

⁷ Je li to vaš veseli grad, čija je starina od davnina? Njegove će ga noge zaneti daleko u tuđinstvo.

⁸ Ko je to smislio na Tir, koji razdavaše vence, čiji trgovci behu knezovi, i prekupci slavni na zemlji?

⁹ Gospod je nad vojskama to smislio, da osramoti ponos svake slave i da poništi sve slavne na zemlji.

¹⁰ Pređi preko zemlje svoje kao potok, kćeri tarsiska; nema više pojasa.

¹¹ Ruku svoju podiže na more, zadrma carstva; Gospod je zapovedio za Hanan da se raskopaju gradovi njegovi.

¹² I veli: Nećeš se više veseliti, osramoćena devojko, kćeri sidonska. Ustani, idi u Kitim, ni onde nećeš imati mira.

¹³ Eto zemlje haldejske; tog naroda nije bilo; Asur je osnova za one koji živehu u pustinjama, podigoše kule u njoj, pogradiše dvorove; i obrati se u razvaline.

¹⁴ Ridajte lađe tarsiske, jer je raskopan vaš grad.

¹⁵ I tada će Tir biti zarobljen sedamdeset godina, za vek jednog cara, a posle sedamdeset godina pevaće se Tiru kao kurvi:

¹⁶ Uzmi gusle, idi po gradu, zaboravljena kurvo; dobro udaraj, pevaj i popevaj, eda bi te se opet opomenuli.

¹⁷ Jer posle sedamdeset godina Gospod će pohoditi Tir, a on će se vratiti na kurvarsku zaslugu svoju, i kurvaće se sa svim carstvima na zemlji.

¹⁸ Ali će trgovina njegova i zasluga njegova biti posvećena Gospodu, neće se ostavljati ni čuvati, nego će trgovina njegova biti onima koji nastavaju pred Gospodom da jedu do sitosti i imaju odelo dobro.

¹ Gle, Gospod će isprazniti zemlju i opusteti je, prevrnuće je i rasejaće stanovnike njene.

² I biće sveštenik kao narod, gospodar kao sluga, gospođa kao sluškinja, prodavac kao kupac, koji daje u zajam kao koji uzima u zajam, koji uzima dobit kao koji daje.

³ Sasvim će se isprazniti zemlja, i sasvim će se opleniti. Jer Gospod reče ovu reč.

⁴ Tužiće zemlja i opasti, iznemoći će vasiljena i opasti; iznemoći će glavari naroda zemaljskog.

⁵ Jer se zemlja oskvrni pod stanovnicima svojim, jer prestupiše zakone, izmeniše uredbe, raskidoše zavet večni.

⁶ Zato će prokletstvo proždreti zemlju, i zatrće se stanovnici njeni; zato će izgoreti stanovnici zemaljski, i malo će ljudi ostati.