⁷ Tužiće vino, uvenuće loza vinova, uzdisaće svi koji su veselog srca.

⁸ Prestaće veselje uz bubnje, nestaće graja onih koji se vesele, prestaće veselje uz gusle.

⁹ Neće piti vino uz pesme, ogorčaće silovito piće onima koji ga piju.

¹⁰ Razbiće se pusti grad, zatvorene će biti sve kuće da niko ne ulazi.

¹¹ Tužnjava će biti po ulicama radi vina, proći će svako veselje, otići će radost zemaljska.

¹² Pustoš će ostati u gradu, i vrata će se razvaliti.

¹³ Jer će biti u zemlji i u narodima kao kad se oberu masline, i kao kad se paljetkuje posle berbe.

¹⁴ Ovi će podignuti glas svoj i pevaće, radi veličanstva Gospodnjeg podvikivaće od mora.

¹⁵ Zato slavite Gospoda u dolinama, na ostrvima morskim ime Gospoda Boga Izrailjevog.

¹⁶ S kraja zemlje čusmo pesme u slavu Pravednom; ali rekoh: Ološah! Ološah! Teško meni! Nevernici neveru čine, baš nevernici neveru čine.

¹⁷ Strahota i jama i zamka pred tobom je, stanovniče zemaljski!

¹⁸ I ko uteče čuvši za strahotu, pašće u jamu; a ko izađe iz jame, uhvatiće se u zamku; jer će se ustave na visini otvoriti i zatrešće se temelji zemlje.

¹⁹ Sva će se zemlja razbiti, sva će se zemlja raspasti, sva će se zemlja uskolebati.

²⁰ Sva će se zemlja ljuljati kao pijan čovek, i premestiće se kao koliba, jer će joj otežati bezakonje njeno, te će pasti i neće više ustati.

²¹ I u to će vreme pohoditi Gospod na visini vojsku visoku i na zemlji sve careve zemaljske.

²² I skupiće se kao što se skupljaju sužnji u jamu, i biće zatvoreni u tamnicu, i posle mnogo vremena biće pohođeni.

²³ I posramiće se mesec i sunce će se zastideti kad Gospod nad vojskama stane carovati na gori Sionu i u Jerusalimu, i pred starešinama svojim proslavi se.

¹ Gospode, Ti si Bog moj, uzvišavaću Te, slaviću ime Tvoje, jer si učinio čudesa; namere Tvoje od starine vera su i istina.

² Jer si od grada načinio gomilu, i od tvrdog grada zidine; od grada dvor za strance, doveka se neće sagraditi.

³ Zato će Te slaviti narod silan, grad strašnih naroda bojaće Te se.

⁴ Jer si bio krepost ubogom, krepost siromahu u nevolji njegovoj, utočište od poplave, zaklon od žege, jer je gnev nasilnički kao poplava koja obaljuje zid.

⁵ Vrevu inostranaca prekinuo si kao pripeku na suvom mestu; kao pripeka senom od oblaka, tako se pevanje nasilnika prekide.

⁶ I Gospod će nad vojskama učiniti svim narodima na ovoj gori gozbu od pretila mesa, gozbu od čistog vina, od pretilog mesa s moždanima, od vina bez taloga.

⁷ I pokvariće na ovoj gori zastirač kojim su zastrti svi narodi, i pokrivač kojim su pokriveni svi narodi.

⁸ Uništiće smrt zauvek, i utrće Gospod Gospod suze sa svakog lica, i sramotu naroda svog ukinuće sa sve zemlje; jer Gospod reče.

⁹ I reći će se u ono vreme: Gle, ovo je Bog naš, Njega čekasmo, i spašće nas; ovo je Gospod, Njega čekasmo; radovaćemo se i veselićemo se za spasenje Njegovo.

¹⁰ Jer će ruka Gospodnja počinuti na ovoj gori, a Moav će se izgaziti na svom mestu kao što se gazi slama za gnoj.

¹¹ I razmahnuće rukama svojim sred njega, kao što razmahuje plivač da pliva, i oboriće oholost njegovu mišicama ruku svojih.

¹² I grad i visoke zidove tvoje sniziće, oboriće, baciće na zemlju u prah.

¹ Tada će se pevati ova pesma u zemlji Judinoj: Imamo tvrd grad; zidovi su i opkop spasenje.

² Otvorite vrata da uđe narod pravedni, koji drži veru.

³ Ko se Tebe drži, čuvaš ga jednako u miru, jer se u Tebe uzda.

⁴ Uzdajte se u Gospoda doveka, jer je Gospod Gospod Večna stena.

⁵ Jer ponižuje one koji nastavaju na visini, grad visoki obara, obara ga na zemlju, obraća ga u prah.

⁶ Te ga gazi noga, noge ubogih, stopala nevoljnih.

⁷ Put je pravedniku prav, Ti ravniš stazu pravednome.

⁸ I na putu sudova Tvojih, Gospode, čekamo Te; Tvoje ime i Tvoj spomen žudi duša.

⁹ Dušom svojom žudim Tebe noću, i duhom svojim što je u meni tražim Te jutrom; jer kad su sudovi Tvoji na zemlji, uče se pravdi koji žive u vasiljenoj.

¹⁰ Ako se i pomiluje bezbožnik, ne uči se pravdi, u zemlji najpravednijoj čini bezakonje i ne gleda na veličanstvo Gospodnje.

¹¹ Gospode! Ruka je Tvoja visoko podignuta, a oni ne vide; videće i posramiće se od revnosti za narod, i oganj će proždreti neprijatelje Tvoje.

¹² Gospode! Nama ćeš dati mir, jer sva dela naša Ti si nam učinio.

¹³ Gospode Bože naš, gospodariše nad nama gospodari drugi osim Tebe, ali samo Tobom pominjemo ime Tvoje.

¹⁴ Pomreše, neće oživeti, mrtvi budući neće ustati, jer si ih Ti pohodio i istrebio, zatro svaki spomen njihov.

¹⁵ Gospode, umnožio si narod, umnožio si narod i proslavio si se, ali si ih zagnao na sve krajeve zemaljske.

¹⁶ Gospode, u nevolji tražiše Te, i zvaše pokornu molitvu kad si ih karao.

¹⁷ Kao trudna žena kad hoće da se porodi pa se muči i viče od bola, takvi bejasmo mi pred Tobom, Gospode!

¹⁸ Zatrudnesmo, mučismo se da rodimo, i kao da rodismo vetar, nikako ne pomogosmo zemlji, niti padoše koji žive u vasiljenoj.

¹⁹ Oživeće mrtvi tvoji, i moje će mrtvo telo ustati. Probudite se, i pevajte koji stanujete u prahu; jer je Tvoja rosa rosa na travi, i zemlja će izmetnuti mrtvace.

²⁰ Hajde narode moj, uđi u kleti svoje, i zaključaj vrata svoja za sobom, prikrij se začas, dokle prođe gnev.

²¹ Jer, gle, Gospod izlazi iz mesta svog da pohodi stanovnike zemaljske za bezakonje njihovo, i zemlja će otkriti krv svoju niti će više pokrivati pobijene svoje.

¹ Tada će Gospod pokarati mačem svojim ljutim i velikim i jakim levijatana, prugu zmiju, i levijatana, krivuljastu zmiju, i ubiće zmaja koji je u moru.

² Tada pevajte o vinogradu koji rađa crveno vino:

³ Ja Gospod čuvam ga, u svako doba zalivaću ga, dan noćčuvaću ga da ga ko ne ošteti.

⁴ Nema gneva u mene; ko će staviti u boj nasuprot meni čkalj i trnje? Ja ću pogaziti i spaliti sve.

⁵ Ili neka se uhvati za silu moju da učini mir sa mnom; učiniće mir sa mnom.

⁶ Jednom će se ukoreniti Jakov, procvetaće i uzrasti Izrailj, i napuniće vasiljenu plodom.

⁷ Je li ga udario onako kako je udario one koji njega udaraše? Je li ga ubio onako kako su ubijeni oni koje je ubio?

⁸ S merom ga je karao, kad ga je odbacio, kad ga je odneo silnim vetrom svojim istočnim.

⁹ Zato će se time očistiti bezakonje Jakovljevo i to će biti sva korist što će se uzeti greh njegov kad sve kamenje oltarno razmetne kao razdrobljeno krečno kamenje i ne bude više gajeva ni sunčanih likova,

¹⁰ Jer će tvrdi grad opusteti i biće stan ostavljen i zanemaren kao pustinja; onde će pasti tele i onde će legati, i poješće mu grane.

¹¹ Kad se posuše grane, polomiće se; žene će dolaziti i ložiti ih na oganj. Jer je narod nerazuman; zato ga neće žaliti koji ga je stvorio, i koji ga je sazdao neće se smilovati na nj.

¹² U to će vreme Gospod ovijati od obale reke do potoka misirskog, a vi, sinovi Izrailjevi, sabraćete se jedan po jedan.

¹³ I tada će se zatrubiti u veliku trubu, i koji se behu izgubili u zemlji asirskoj i koji behu zagnani u zemlju misirsku, doći će i klanjaće se Gospodu na svetoj gori u Jerusalimu.

¹ Teško gizdavom vencu pijanica Jefremovih, uvelom cvetu krasnog nakita njihovog, koji su uvrh rodnog dola, pijani od vina!

² Gle, u Gospoda ima neko jak i silan kao pljusak od grada, kao oluja koja sve lomi, kao poplava silne vode, kad navali, oboriće sve na zemlju rukom.

³ Nogama će se izgaziti gizdavi venac, pijanice Jefremove.

⁴ I uveli cvet krasnog nakita njihovog, što je uvrh rodnog dola, biće kao voće uzrelo pre leta, koje čim ko vidi, uzme u ruku i pojede.

⁵ U ono će vreme Gospod nad vojskama biti slavna kruna i dičan venac ostatku naroda svog,

⁶ I duh suda onome koji sedi da sudi, i sila onima koji uzbijaju boj do vrata.

⁷ Ali se i oni zanose od vina, i posrću od silovitog pića: sveštenik i prorok zanose se od silovitog pića, osvojilo ih je vino, posrću od silovitog pića, zanose se u prorokovanju, spotiču se u suđenju.

⁸ Jer su svi stolovi puni bljuvotine i nečistoće, nema mesta čistog.

⁹ Koga će učiti mudrosti, i koga će uputiti da razume nauku? Decu, kojoj se ne daje više mleko, koja su odbijena od sise?

¹⁰ Jer zapovest po zapovest, zapovest po zapovest, pravilo po pravilo, pravilo po pravilo, ovde malo, onde malo davaše se.

¹¹ Zato će nerazumljivom besedom i tuđim jezikom govoriti tom narodu;

¹² Jer im reče: Ovo je počinak, ostavite umornog da počine; ovo je odmor; ali ne hteše poslušati.

¹³ I biće im reč Gospodnja, zapovest po zapovest, zapovest po zapovest, pravilo po pravilo, pravilo po pravilo, malo ovde, malo onde, da idu i padaju nauznako i razbiju se, i da se zapletu u zamke i uhvate.

¹⁴ Zato slušajte reč Gospodnju, ljudi podsmevači, koji vladate narodom što je u Jerusalimu.

¹⁵ Što rekoste: Uhvatismo veru sa smrću, i ugovorismo s grobom; kad zađe bič kao povodanj, neće nas dohvatiti, jer od laži načinismo sebi utočište, i za prevaru zaklonismo se;

¹⁶ Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja mećem u Sionu kamen, kamen izabran, kamen od ugla, skupocen, temelj tvrd; ko veruje neće se plašiti.

¹⁷ I izvršiću sud po pravilu i pravdu po merilima; i grad će potrti lažno utočište i voda će potopiti zaklon.

¹⁸ I vera vaša sa smrću uništiće se, i ugovor vaš s grobom neće ostati, a kad zađe bič kao povodanj, potlačiće vas.

¹⁹ Čim zađe, odneće vas, jer će zalaziti svako jutro, danju i noću, i kad se čuje vika, biće sam strah.

²⁰ Jer će odar biti kratak da se čovek ne može pružiti, i pokrivač uzak da se ne može umotati.

²¹ Jer će Gospod ustati kao na gori Ferasimu, razgneviće se kao u dolu gavaonskom, da učini delo svoje, neobično delo svoje, da svrši posao svoj, neobičan posao svoj.

²² Nemojte se dakle više podsmevati da ne postanu jači okovi vaši, jer čuh od Gospoda Gospoda nad vojskama pogibao određenu svoj zemlji.