¹ A kad siđe s gore, za Njim iđaše naroda mnogo.

² I gle, čovek gubav dođe i klanjaše Mu se govoreći: Gospode! Ako hoćeš, možeš me očistiti.

³ I pruživši ruku Isus, dohvati ga se govoreći: Hoću, očisti se. I odmah očisti se od gube.

⁴ I reče mu Isus: Gledaj, nikom ne kazuj, nego idi i pokaži se svešteniku, i prinesi dar koji je zapovedio Mojsije radi svedočanstva njima.

⁵ A kad uđe u Kapernaum, pristupi k Njemu kapetan moleći Ga

⁶ I govoreći: Gospode! Sluga moj leži doma uzet, i muči se vrlo.

⁷ A Isus mu reče: Ja ću doći i isceliću ga.

⁸ I kapetan odgovori i reče: Gospode! Nisam dostojan da pod krov moj uđeš; nego samo reci reč, i ozdraviće sluga moj.

⁹ Jer i ja sam čovek pod vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa kažem jednom: Idi, i ide; i drugom: Dođi, i dođe; i sluzi svom: Učini to, i učini.

¹⁰ A kad ču Isus, udivi se i reče onima što iđahu za Njim: Zaista vam kažem: ni u Izrailju tolike vere ne nađoh.

¹¹ I to vam kažem da će mnogi od istoka i zapada doći i sešće za trpezu s Avraamom i Isakom i Jakovom u carstvu nebeskom:

¹² A sinovi carstva izgnaće se u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.

¹³ A kapetanu reče Isus: Idi, i kako si verovao neka ti bude. I ozdravi sluga njegov u taj čas.

¹⁴ I došavši Isus u dom Petrov vide taštu njegovu gde leži i groznica je trese.

¹⁵ I prihvati je za ruku, i pusti je groznica, i usta, i služaše Mu.

¹⁶ A uveče dovedoše k Njemu besnih mnogo, i izgna duhove rečju, i sve bolesnike isceli:

¹⁷ Da se zbude šta je kazao Isaija prorok govoreći: On nemoći naše uze i bolesti ponese.

¹⁸ A kad vide Isus mnogo naroda oko sebe, zapovedi učenicima svojim da idu na one strane.

¹⁹ I pristupivši jedan književnik reče Mu: Učitelju! Ja idem za Tobom kud god Ti pođeš.

²⁰ Reče njemu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda; a Sin čovečiji nema gde glave zakloniti.

²¹ A drugi od učenika Njegovih reče Mu: Gospode! Dopusti mi najpre da idem da ukopam oca svog.

²² A Isus reče njemu: Hajde za mnom, a ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace.

²³ I kad uđe u lađu, za Njim uđoše učenici Njegovi.

²⁴ I gle, oluja velika postade na moru da se lađa pokri valovima; a On spavaše.

²⁵ I prikučivši se učenici Njegovi probudiše Ga govoreći: Gospode! Izbavi nas, izgibosmo.

²⁶ I reče im: Zašto ste strašljivi, maloverni? Tada ustavši zapreti vetrovima i moru, i postade tišina velika.

²⁷ A ljudi čudiše se govoreći: Ko je Ovaj da Ga slušaju i vetrovi i more?

²⁸ A kad dođe na one strane u zemlju gergesinsku, sretoše Ga dva besna, koji izlaze iz grobova, tako zla da ne mogaše niko proći putem onim.

²⁹ I gle, povikaše: Šta je Tebi do nas, Isuse, Sine Božji? Zar si došao amo pre vremena da mučiš nas?

³⁰ A daleko od njih pasaše veliko krdo svinja.

³¹ I đavoli moljahu Ga govoreći: Ako nas izgoniš, pošlji nas da idemo u krdo svinja.

³² I reče im: Idite. I oni izišavši otidoše u svinje. I gle, navali svo krdo s brega u more, i potopiše se u vodi.

³³ A svinjari pobegoše; i došavši u grad kazaše sve, i za besne.

³⁴ I gle, sav grad iziđe na susret Isusu; i videvši Ga moliše da bi otišao iz njihovog kraja.

¹ I ušavši u lađu pređe i dođe u svoj grad.

² I gle, donesoše Mu uzeta koji ležaše na odru. I videvši Isus veru njihovu reče uzetom: Ne boj se, sinko, opraštaju ti se gresi tvoji.

³ I gle, neki od književnika rekoše u sebi: Ovaj huli na Boga.

⁴ I videći Isus pomisli njihove reče: Zašto zlo mislite u srcima svojim?

⁵ Jer šta je lakše reći: Opraštaju ti se gresi; ili reći: Ustani i hodi?

⁶ Ali da znate da vlast ima Sin čovečiji na zemlji opraštati grehe (tada reče uzetom): Ustani, uzmi odar svoj i idi doma.

⁷ I ustavši otide doma.

⁸ A ljudi videći čudiše se, i hvališe Boga, koji je dao vlast takvu ljudima.

⁹ I odlazeći Isus odande vide čoveka gde sedi na carini, po imenu Mateja, i reče mu: Hajde za mnom. I ustavši otide za Njim.

¹⁰ I kad jeđaše u kući, gle, mnogi carinici i grešnici dođoše i jeđahu s Isusom i s učenicima Njegovim.

¹¹ I videvši to fariseji govorahu učenicima Njegovim: Zašto s carinicima i grešnicima učitelj vaš jede i pije?

¹² A Isus čuvši to reče im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni.

¹³ Nego idite i naučite se šta znači: Milosti hoću, a ne priloga. Jer ja nisam došao da zovem pravednike no grešnike na pokajanje.

¹⁴ Tada pristupiše k Njemu učenici Jovanovi govoreći: Zašto mi i fariseji postimo mnogo, a učenici tvoji ne poste?

¹⁵ A Isus reče im: Eda li mogu svatovi plakati dok je s njima ženik? Nego će doći vreme kad će se oteti od njih ženik, i onda će postiti.

¹⁶ Jer niko ne meće novu zakrpu na staru haljinu; jer će se zakrpa odadreti od haljine, i gora će rupa biti.

¹⁷ Niti se lije vino novo u mehove stare; inače mehovi prodru se i vino se prolije, i mehovi propadnu. Nego se lije vino novo u mehove nove, i oboje se sačuva.

¹⁸ Dok On tako govoraše njima, gle, knez nekakav dođe i klanjaše Mu se govoreći: Kći moja sad umre; nego dođi i metni na nju ruku svoju, i oživeće.

¹⁹ I ustavši Isus za njim pođe i učenici Njegovi.

²⁰ I gle, žena koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi pristupi sastrag i dohvati Mu se skuta od haljine Njegove.

²¹ Jer govoraše u sebi: Samo ako se dotaknem haljine Njegove, ozdraviću.

²² A Isus obazrevši se i videvši je reče: Ne boj se, kćeri; vera tvoja pomogla ti je. I ozdravi žena od tog časa.

²³ I došavši Isus u dom knežev i videvši svirače i ljude zabunjene

²⁴ Reče im: Odstupite, jer devojka nije umrla, nego spava. I podsmevahu Mu se.

²⁵ A kad istera ljude, uđe, i uhvati je za ruku, i usta devojka.

²⁶ I otide glas ovaj po svoj zemlji onoj.

²⁷ A kad je Isus odlazio odande, za Njim iđahu dva slepca vičući i govoreći: Pomiluj nas, sine Davidov!

²⁸ A kad dođe u kuću, pristupiše k Njemu slepci, i reče im Isus: Verujete li da mogu to učiniti? A oni Mu rekoše: Da Gospode.

²⁹ Tada dohvati se očiju njihovih govoreći: Po veri vašoj neka vam bude.

³⁰ I otvoriše im se oči. I zapreti im Isus govoreći: Gledajte da niko ne dozna.

³¹ A oni izišavši razglasiše Ga po svoj zemlji onoj.

³² Kad oni pak iziđoše, gle, dovedoše k Njemu čoveka nemog i besnog.

³³ I pošto izgna đavola, progovori nemi. I divljaše se narod govoreći: Nikada se toga nije videlo u Izrailju.

³⁴ A fariseji govorahu: Pomoću kneza đavolskog izgoni đavole.

³⁵ I prohođaše Isus po svim gradovima i selima učeći po zbornicama njihovim i propovedajući jevanđelje o carstvu, i isceljujući svaku bolest i svaku nemoćpo ljudima.

³⁶ A gledajući ljude sažali Mu se, jer behu smeteni i rasejani kao ovce bez pastira.

³⁷ Tada reče učenicima svojim: Žetve je mnogo, a poslenika malo.

³⁸ Molite se, dakle, Gospodaru od žetve da izvede poslenike na žetvu svoju.

¹ I dozvavši svojih dvanaest učenika dade im vlast nad duhovima nečistim da ih izgone, i da isceljuju od svake bolesti i svake nemoći.

² A dvanaest apostola imena su ova: prvi Simon, koji se zove Petar, i Andrija brat njegov; Jakov Zevedejev, i Jovan brat njegov;

³ Filip i Vartolomije; Toma, i Matej carinik; Jakov Alfejev, i Levije prozvani Tadija;

⁴ Simon Kananit, i Juda Iskariotski, koji Ga i predade.

⁵ Ovih dvanaest posla Isus i zapovedi im govoreći: Na put neznabožaca ne idite, i u grad samarjanski ne ulazite.

⁶ Nego idite k izgubljenim ovcama doma Izrailjevog.

⁷ A hodeći propovedajte i kazujte da se približilo carstvo nebesko.

⁸ Bolesne isceljujte, gubave čistite, mrtve dižite, đavole izgonite; za badava ste dobili, za badava i dajite.

⁹ Ne nosite zlata ni srebra ni bronze u pojasima svojim,

¹⁰ Ni torbe na put, ni dve haljine ni obuće ni štapa; jer je poslenik dostojan svog jela.

¹¹ A kad u koji grad ili selo uđete, ispitajte ko je u njemu dostojan, i onde ostanite dok ne iziđete.

¹² A ulazeći u kuću nazovite joj: Mir kući ovoj.

¹³ I ako bude kuća dostojna, doći će mir vaš na nju; a ako li ne bude dostojna, mir će se vaš k vama vratiti.

¹⁴ A ako vas ko ne primi niti posluša reči vaše, izlazeći iz kuće ili iz grada onog, otresite prah s nogu svojih.

¹⁵ Zaista vam kažem: lakše će biti zemlji sodomskoj i gomorskoj u dan strašnog suda nego li gradu onom.