¹ A beše na celoj zemlji jedan jezik i jednake reči.

² A kad otidoše od istoka, nađoše ravnicu u zemlji senarskoj, i naseliše se onde.

³ Pa rekoše među sobom: Hajde da pravimo ploče i da ih u vatri pečemo. I behu im opeke mesto kamena i smola zemljana mesto kreča.

⁴ Posle rekoše: Hajde da sazidamo grad i kulu, kojoj će vrh biti do neba, da stečemo sebi ime, da se ne bismo rasejali po zemlji.

⁵ A Gospod siđe da vidi grad i kulu, što zidahu sinovi čovečiji.

⁶ I reče Gospod: Gle, narod jedan, i jedan jezik u svih, i to počeše raditi, i neće im smetati ništa da ne urade šta su naumili.

⁷ Hajde da siđemo, i da im pometemo jezik, da ne razumeju jedan drugog šta govore.

⁸ Tako ih Gospod rasu odande po svoj zemlji, te ne sazidaše grada.

⁹ Zato se prozva Vavilon, jer onde pomete Gospod jezik cele zemlje, i odande ih rasu Gospod po svoj zemlji.

¹⁰ Ovo je pleme Simovo: beše Simu sto godina, kad rodi Arfaksada, druge godine posle potopa.

¹¹ A rodiv Arfaksada požive Sim pet stotina godina, rađajući sinove i kćeri.

¹² A Arfaksad požive trideset i pet godina, i rodi Salu;

¹³ A rodiv Salu požive Arfaksad četiri stotine i tri godine, rađajući sinove i kćeri.

¹⁴ A Sala požive trideset godina, i rodi Evera;

¹⁵ A rodiv Evera požive Sala četiri stotine i tri godine, rađajući sinove i kćeri.

¹⁶ A Ever požive trideset i četiri godine, i rodi Faleka;

¹⁷ A rodiv Faleka požive Ever četiri stotine i trideset godina, rađajući sinove i kćeri.

¹⁸ A Falek požive trideset godina, i rodi Ragava;

¹⁹ A rodiv Ragava požive Falek dvesta i devet godina, rađajući sinove i kćeri.

²⁰ A Ragav požive trideset i dve godine, i rodi Seruha;

²¹ A rodiv Seruha požive Ragav dvesta i sedam godina, rađajući sinove i kćeri.

²² A Seruh požive trideset godina, i rodi Nahora;

²³ A rodiv Nahora požive Seruh dvesta godina, rađajući sinove i kćeri.

²⁴ A Nahor požive dvadeset i devet godina, i rodi Taru;

²⁵ A rodiv Taru požive Nahor sto i devetnaest godina, rađajući sinove i kćeri.

²⁶ A Tara požive sedamdeset godina, i rodi Avrama, Nahora i Arana.

²⁷ A ovo je pleme Tarino: Tara rodi Avrama, Nahora i Arana; a Aran rodi Lota.

²⁸ I umre Aran pre Tare oca svog na postojbini svojoj, u Uru haldejskom.

²⁹ I oženi se Avram i Nahor, i ženi Avramovoj beše ime Sara a ženi Nahorovoj ime Melha, kći Arama oca Melhe i Jeshe.

³⁰ A Sara beše nerotkinja, i ne imaše poroda.

³¹ I uze Tara sina svog Avrama i Lota sina Aronovog, unuka svog, i Saru snahu svoju, ženu Avrama sina svog; i pođoše zajedno iz Ura haldejskog da idu u zemlju hanansku, i dođoše do Harana, i onde se nastaniše.

³² I požive Tara svega dvesta i pet godina; i umre Tara u Haranu.

¹ I reče Gospod Avramu: Idi iz zemlje svoje i od roda svog i iz doma oca svog u zemlju koju ću ti ja pokazati.

² I učiniću od tebe velik narod, i blagosloviću te, i ime tvoje proslaviću, i ti ćeš biti blagoslov.

³ Blagosloviću one koji tebe uzblagosiljaju, i prokleću one koji tebe usproklinju; i u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji.

⁴ Tada pođe Avram, kao što mu kaza Gospod, i s njim pođe Lot. A beše Avramu sedamdeset i pet godina kad pođe iz Harana.

⁵ I uze Avram Saru ženu svoju i Lota sina brata svog sa svim blagom koje behu stekli i s dušama koje behu dobili u Haranu; i pođoše u zemlju hanansku, i dođoše u nju.

⁶ I pođe Avram tu zemlju do mesta Sihema i do ravnice moreške; a behu tada Hananeji u toj zemlji.

⁷ I javi se Gospod Avramu i reče: Tvom semenu daću zemlju ovu. I Avram načini onde žrtvenik Gospodu, koji mu se javio.

⁸ Posle otide odande na brdo, koje je prema istoku od Vetilja, i onde razape šator svoj, te mu Vetilj beše sa zapada a Gaj s istoka; i onde načini Gospodu žrtvenik, i prizva ime Gospodnje.

⁹ Odande otide Avram dalje idući na jug.

¹⁰ Ali nasta glad u onoj zemlji, te Avram siđe u Misir da se onde skloni; jer glad beše velika u onoj zemlji.

¹¹ A kad se približi da većuđe u Misir, reče Sari ženi svojoj: Gle, znam da si žena lepa u licu.

¹² Zato kad te vide Misirci reći će: Ovo mu je žena. Pa će me ubiti, a tebe će ostaviti u životu.

¹³ Nego hajde kaži da si mi sestra, te će meni biti dobro tebe radi i ostaću u životu uz tebe.

¹⁴ I kad dođe Avram u Misir, videše Misirci ženu da je vrlo lepa.

¹⁵ I videše je knezovi Faraonovi, i hvališe je pred Faraonom. I uzeše je u dvor Faraonov.

¹⁶ I on činjaše dobro Avramu nje radi, te imaše ovaca i goveda i magaraca i sluga i sluškinja i magarica i kamila.

¹⁷ Ali Gospod pusti velika zla na Faraona i na dom njegov radi Sare žene Avramove.

¹⁸ Tada dozva Faraon Avrama i reče mu: Šta mi to učini? Zašto mi nisi kazao da ti je žena?

¹⁹ Zašto si kazao: Sestra mi je? Te je uzeh za ženu. Sad eto ti žene, uzmi je, pa idi.

²⁰ I Faraon zapovedi ljudima za nj, te ga ispratiše i ženu njegovu i šta god imaše.

¹ Tako otide Avram iz Misira gore na jug, on i žena mu i sve što imaše, takođe i Lot s njim.

² A beše Avram vrlo bogat stokom, srebrom i zlatom.

³ I iđaše svojim putevima od juga sve do Vetilja, do mesta gde mu prvo beše šator, između Vetilja i Gaja,

⁴ Do mesta, gde pre beše načinio žrtvenik; i onde prizva Avram ime Gospodnje.

⁵ A i Lot koji iđaše s Avramom imaše ovaca i goveda i šatora.

⁶ I zemlja ne mogaše ih nositi zajedno, jer blago njihovo beše veliko da ne mogoše živeti zajedno,

⁷ I beše svađa među pastirima Avramove stoke i pastirima Lotove stoke. A u to vreme živehu Hananeji i Ferezeji u onoj zemlji.

⁸ Pa Avram reče Lotu: Nemoj da se svađamo ja i ti, ni moji pastiri i tvoji pastiri; jer smo braća.

⁹ Nije li ti otvorena cela zemlja? Odeli se od mene. Ako ćeš ti na levo, ja ću na desno; ako li ćeš ti na desno ja ću na levo.

¹⁰ Tada Lot podiže oči svoje i sagleda svu ravnicu jordansku, kako celu natapaše reka, beše kao vrt Gospodnji, kao zemlja misirska, sve do Zagora, pre nego Gospod zatre Sodom i Gomor.

¹¹ I Lot izabra sebi svu ravnicu jordansku, i otide Lot na istok; i razdeliše se jedan od drugog:

¹² Avram življaše u zemlji hananskoj, a Lot življaše po gradovima u onoj ravnici premeštajući svoje šatore do Sodoma.

¹³ A ljudi u Sodomu behu nevaljali, i grešahu Gospodu veoma.

¹⁴ A Gospod reče Avramu, pošto se Lot odeli od njega: Podigni sada oči svoje, pa pogledaj s mesta gde si na sever i na jug i na istok i na zapad.

¹⁵ Jer svu zemlju što vidiš tebi ću dati i semenu tvom do veka.

¹⁶ I učiniću da semena tvog bude kao praha na zemlji; ako ko uzmože izbrojati prah na zemlji, moći će izbrojati i seme tvoje.

¹⁷ Ustani, i prolazi tu zemlju u dužinu i u širinu; jer ću je tebi dati.

¹⁸ I Avram diže šatore, i dođe i naseli se u ravnici mamrijskoj, koja je kod Hevrona, i onde načini žrtvenik Gospodu.

¹ A kad beše Amarfal car senarski, Arion car elasarski, Hodologomor car elamski i Targal car gojimski,

² Zavojevaše na Valu cara sodomskog, i na Varsu cara gomorskog, i na Senara cara adamskog, i na Simovora cara sevojimskog i na cara od Valake, koja je sada Sigor.

³ Svi se ovi skupiše u dolini sidimskoj koja je sada slano more.

⁴ Dvanaest godina behu služili Hodologomoru, pa trinaeste godine odmetnuše se.

⁵ A četrnaeste godine dođe Hodologomor i carevi koji behu s njim, i pobiše Rafaje u Astarotu karnajimskom i Zuzeje u Amu i Omeje u polju kirijatajskom,

⁶ I Horeje u planini njihovoj Siru do ravnice Faranske pokraj pustinje.

⁷ Od tuda vrativši se dođoše u En-Mispat, koji je sada Kadis, i isekoše sve koji živehu u zemlji amaličkoj, i Amoreje koji živehu u Asason-Tamaru.

⁸ Tada iziđe car sodomski i car gomorski i car adamski i car sevojimski i car od Valake, koje je sada Sigor, izađoše na njih u dolinu sidimsku,

⁹ Na Hodologomora cara elamskog, i na Targala cara gojimskog, i na Amarfala cara senarskog, i na Arioha cara elasarskog, četiri cara na pet.

¹⁰ A u dolini sidimskoj beše mnogo rupa iz kojih se vadila smola; i pobeže car sodomski i car gomorski, i onde padoše, a šta osta pobeže u planinu.

¹¹ I uzeše sve blago u Sodomu i Gomoru i svu hranu njihovu, i otidoše.

¹² Uzeše i Lota, sinovca Avramovog, i blago njegovo, i otidoše, jer živeše u Sodomu.

¹³ A dođe jedan koji beše utekao, te javi Avramu Jevrejinu, koji živeše u ravni Mamrija Amorejina, brata Esholu i brata Avnanu, koji behu u veri s Avramom.

¹⁴ A kad Avram ču da mu se zarobio sinovac, naoruža sluge svoje, trista osamnaest, koji se rodiše u njegovoj kući, i pođe u poteru do Dana.

¹⁵ Onde razdelivši svoje udari na njih noću sa slugama svojim, i razbi ih, i otera ih do Hovala, koji je na levo od Damaska,

¹⁶ I povrati sve blago; povrati i Lota sinovca svog s blagom njegovim, i žene i ljude.

¹⁷ A car sodomski iziđe mu na susret kad se vrati razbivši Hodologomora i careve što behu s njim, u dolinu Savinu, koje je sada dolina careva.

¹⁸ A Melhisedek car salimski iznese hleb i vino; a on beše sveštenik Boga Višnjeg.

¹⁹ I blagoslovi ga govoreći: Blagosloven da je Avram Bogu Višnjem, čije je nebo i zemlja!

²⁰ I blagosloven da je Bog Višnji, koji predade neprijatelje tvoje u ruke tvoje! I dade mu Avram desetak od svega.

²¹ A car sodomski reče Avramu: Daj meni ljude, a blago uzmi sebi.

²² A Avram reče caru sodomskom: Dižem ruku svoju ka Gospodu Bogu Višnjem, čije je nebo i zemlja, zaklinjući se:

²³ Ni konca ni remena od obuće neću uzeti od svega što je tvoje, da ne kažeš: Ja sam obogatio Avrama;

²⁴ Osim što su pojeli momci, i osim dela ljudima koji su išli sa mnom, Esholu, Avnanu i Mamriju, oni neka uzmu svoj deo.

¹ Posle ovih stvari dođe Avramu reč Gospodnja u utvari govoreći: Ne boj se, Avrame, ja sam ti štit, i plata je tvoja vrlo velika.

² A Avram reče Gospode, Gospode, šta ćeš mi dati kad živim bez dece, a pa kome će ostati moja kuća to je Elijezer ovaj Damaštanin?

³ Još reče Avram: Eto meni nisi dao poroda, pa će sluga rođen u kući mojoj biti moj naslednik.

⁴ A gle, Gospod mu progovori: Neće taj biti naslednik tvoj, nego koji će izaći od tebe taj će ti biti naslednik.

⁵ Pa ga izvede napolje i reče mu: Pogledaj na nebo i prebroj zvezde, ako ih možeš prebrojati. I reče mu: Tako će ti biti seme tvoje.

⁶ I poverova Avram Bogu, a On mu primi to u pravdu.

⁷ I reče mu: Ja sam Gospod, koji te izvedoh iz Ura haldejskog da ti dam zemlju ovu da bude tvoja.

⁸ A on reče: Gospode, Gospode, po čemu ću poznati da će biti moja?

⁹ I reče mu: Prinesi mi junicu od tri godine i kozu od tri godine i ovna od tri godine i grlicu i golupče.

¹⁰ I on uze sve to, i raseče na pole, i metnu sve pole jednu prema drugoj; ali ne raseče ptice.

¹¹ A ptice sletahu na te mrtve životinje; a Avram ih odgoniše.

¹² A kad sunce beše na zalasku, uhvati Avrama tvrd san, i gle, strah i mrak velik obuze ga.

¹³ I Gospod reče Avramu: Znaj zacelo da će seme tvoje biti došljaci u zemlji tuđoj, pa će joj služiti, i ona će ih mučiti četiri stotine godina.

¹⁴ Ali ću suditi i narodu kome će služiti; a posle će oni izaći s velikim blagom.

¹⁵ A ti ćeš otići k ocima svojim u miru, i bićeš pogreben u dobroj starosti.

¹⁶ A oni će se u četvrtom kolenu vratiti ovamo; jer gresima amorejskim još nije kraj.

¹⁷ A kad se sunce smiri i kad se smrče, gle, pećse dimljaše, i plamen ognjeni prolažaše između onih delova.

¹⁸ Taj dan učini Gospod zavet s Avramom govoreći: Semenu tvom dadoh zemlju ovu od vode misirske do velike vode, vode Efrata,

¹⁹ Kenejsku, kenezejsku i kedmonejsku,

²⁰ I hetejsku i ferezejsku i rafajsku,

²¹ I amorejsku i hananejsku i gergesejsku i jevusejsku.