1
Još reče Gospod Mojsiju govoreći:
2
Kaži sinovima Izrailjevim, i reci im: Kad ko zavetuje dušu svoju Gospodu, ti ga uceni:
3
A ovako ćeš ceniti: muško od dvadeset godina do šezdeset cenićeš pedeset sikala srebra, po siklu svetom.
4
Ako bude žensko, cenićeš trideset sikala.
5
Ako je od pet do dvadeset godina, cenićeš muško dvadeset sikala a žensko deset sikala.
6
Ako je od jednog meseca do pet godina, cenićeš muško pet sikala srebra, a žensko ćeš ceniti tri sikla srebra.
7
Ako li bude od šezdeset godina i više, ako je muško, cenićeš petnaest sikala, a žensko deset sikala.
8
Ako je siromah da ne može platiti cenu, onda neka dođe k svešteniku da ga uceni sveštenik, i prema onome što može dati koji se zavetovao, neka ga sveštenik uceni.
9
Ako bi zavetovao živinče od onih što se prinose Gospodu, šta god da Gospodu, sveto je.
10
Da ga ne promeni ni dade drugo za ono, ni dobro za rđavo, ni rđavo za dobro; ako li bi kako promenio živinče, onda će biti sveto i ono i drugo koje je dao za ono.
11
Ako li bi zavetovao živinče nečisto od onih što se ne prinose Gospodu, neka se dovede živinče pred sveštenika;
12
I neka ga proceni sveštenik, bilo dobro ili rđavo; i kako ga proceni sveštenik, tako da bude.
13
Ako bi ga hteo otkupiti, neka na cenu tvoju dometne još peti deo.
14
Kad bi ko zavetovao kuću svoju, da je sveta Gospodu, neka je proceni sveštenik, bila dobra ili rđava; kako je proceni sveštenik, tako da bude.
15
Ako bi onaj koji zavetuje hteo otkupiti kuću svoju, neka na cenu tvoju dometne još peti deo, pa neka je njegova.
16
Ako bi ko zavetovao Gospodu deo njive svoje, cenićeš je prema usevu: gomer ječma gde se poseje, cenićeš pedeset sikala srebra.
17
Ako bi od oprosne godine zavetovao njivu svoju, neka ostane po tvojoj ceni.
18
Ako li posle oprosne godine zavetuje njivu svoju, tada neka mu sveštenik proračuna novce prema broju godina koje ostaju do oprosne godine, i neka se odbije do tvoje cene.
19
I ako bi hteo otkupiti njivu svoju onaj koji je zavetuje, neka dometne na cenu tvoju još peti deo, i neka bude njegova.
20
Ali ako ne otkupi njive, i njiva se proda drugom, ne može se više otkupiti;
21
Nego će ona njiva, kad se oprosti oprosne godine, biti sveta Gospodu, kao njiva zavetovana, sveštenikova neka bude.
22
Ako li bi ko zavetovao Gospodu njivu kupljenu, koja nije dostojanje njegovo,
23
Sveštenik neka mu proračuna cenu do godine oprosne, i neka u onaj dan da tu cenu da bude stvar sveta Gospodu.
24
A godine oprosne da se vrati njiva onome od koga je kupljena, čije je dostojanje ona njiva.
25
A svaka cena tvoja neka bude na sikle svete, a u siklu ima dvadeset novaca.
26
Ali prvina od stoke, koje su Gospodnje, niko da ne zavetuje, bilo goveče ili sitna stoka, jer je Gospodnje.
27
Ako li bi bilo od životinja nečistih, onda neka otkupi po tvojoj ceni dometnuv peti deo odozgo; ako li se ne otkupi, neka se proda po tvojoj ceni.
28
Ali ni jedna stvar zavetovana, šta ko zavetuje Gospodu od čega mu drago što ima, od ljudi ili od stoke ili od njive svoje, da se ne prodaje ni otkupljuje; svaka stvar zavetovana svetinja je nad svetinjama Gospodu.
29
Živinče zavetovano, koje čovek zavetuje, da se ne otkupljuje, nego da se ubije.
30
I svaki desetak zemaljski od useva zemaljskog i od voća, Gospodnji je, svetinja je Gospodu.
31
Ali, ko bi hteo otkupiti šta desetka svog, neka na cenu dometne još peti deo.
32
I desetak od goveda i od sitne stoke, koje dođe pod štap pastirski deseto, da je sveto Gospodu.
33
Da se ne bira dobro ni rđavo, da se ne menja; ako li bi se kako god promenilo, onda neka bude i ono i drugo promenjeno sveta stvar, i da se ne otkupi.
34
Ovo su zapovesti koje zapovedi Gospod Mojsiju za sinove Izrailjeve na gori Sinajskoj.
