Božanska Ljubav #2

За Емануель Сведенборг
  
/ 21  
  

2. Gospod je sama ljubav, jer je On i sam život, dok su ljudi i anđeli isključivo primaoci

3. To je na ovim stranicama već ilustrovano mnogobrojnim stvarima, kojima treba dodati samo još i ono, što upravo sledi u daljem tekstu. Gospod, budući da je On Bog univerzuma, jeste nestvoren i beskonačan, međutim, nasuprot, ljudi i anđeli su stvoreni i konačni. Nestvoreno i beskonačno je samo Božanstvo po sebi. Iz Njega nije moguće formirati čoveka, jer bi, kada bi to bio slučaj, i sam čovek, sam po sebi, bio Božanski; opet, on može biti formiran iz stvari stvorenih i konačnih, u kojima je moguće da Božansko jeste, i kojima Ono može preneti svoj život, i to sa toplinom i svetlošću od Sebe kao Sunca, dakle iz sopstvene Božanske ljubavi; ovo se može uporediti sa klijanjima u zemlji, koja se ne mogu formirati iz same suštine (esencije) svetskog Sunca, već moraju biti formirana od stvorenih stvari od kojih je sastavljeno tlo, unutar kojih je moguće da Sunce, svojom toplinom i svetlošću, biva prisutno, i kojima ono može da prenese svoj život. Iz ovoga je jasno da čovek i anđeo, sami po sebi, ne mogu biti - život, već nisu ništa drugo do - primaoci života.

4. Iz svega ovoga, takođe, proizilazi da začeće čoveka od njegovog zemaljskog oca ne predstavlja i začeće života, već predstavlja isključivo prvu i najčistiju formu sposobnu za primanje života; ovoj se, pak, formi, u materici pridodaju (i to kao prašnici, odnosno, inicijatori) supstance i materije, koje slede jedna za drugom u formama prilagođenim recepciji života po sopstvenom redosledu i u skladu sa sopstvenim stepenom sve do dosezanja poslednje forme, koja je pogodna za modalitete svetske prirode.

  
/ 21