ഘട്ടം 187

പഠനം

     

Psalmi 102:8-28

8 Svaki dan ruže me neprijatelji moji, i koji su se pomamili na mene, mnom se uklinju.

9 Jedem pepeo kao hleb, i piće svoje rastvaram suzama.

10 Od gneva Tvog i srdnje Tvoje; jer podigavši me bacio si me.

11 Dani su moji kao sen, koji prolazi, i ja kao trava osuših se.

12 A Ti, Gospode, ostaješ doveka, i spomen Tvoj od kolena do kolena.

13 Ti ćeš ustati, smilovaćeš se na Sion, jer je vreme smilovati se na nj, jer je došlo vreme;

14 Jer slugama Tvojim omile i kamenje njegovo, i prah njegov žale.

15 Tada će se neznabošci bojati imena Gospodnjeg, i svi carevi zemaljski slave Njegove;

16 Jer će Gospod sazidati Sion, i javiti se u slavi svojoj;

17 Pogledaće na molitvu onih koji nemaju pomoći, i neće se oglušiti molbe njihove.

18 Napisaće se ovo potonjem rodu, i narod nanovo stvoren hvaliće Gospoda.

19 Što je prinikao sa svete visine svoje, Gospod pogledao s neba na zemlju.

20 Da čuje uzdisanje sužnjevo, i odreši sinove smrtne;

21 Da bi kazivali na Sionu ime Gospodnje i hvalu Njegovu u Jerusalimu,

22 Kad se skupe narodi i carstva da služe Gospodu.

23 Strošio je na putu krepost moju, skratio dane moje.

24 Rekoh: Bože moj! Nemoj me uzeti u polovini dana mojih. Tvoje su godine od kolena do kolena.

25 Davno si postavio zemlju, i nebesa su delo ruku Tvojih.

26 To će proći, a Ti ćeš ostati; sve će to kao haljina ovetšati, kao haljinu promenićeš ih i promeniće se.

27 Ali Ti si taj isti i godine Tvoje neće isteći.

28 Sinovi će sluga Tvojih živeti, i seme će se njihovo utvrditi pred licem Tvojim.

Psalmi 103

1 Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda, i sve što je u meni sveto ime Njegovo.

2 Obukao si svetlost kao haljinu, razapeo nebo kao šator;

3 Vodom si pokrio dvorove svoje, oblake načinio si da su Ti kola, ideš na krilima vetrenim.

4 Činiš vetrove da su Ti anđeli, plamen ognjeni da su Ti sluge.

5 Utvrdio si zemlju na temeljima njenim, da se ne pomesti na vek veka.

6 Bezdanom kao haljinom odenuo si je; na gorama stoje vode.

7 Od pretnje Tvoje beže, od gromovnog glasa Tvog teku.

8 Izlaze na gore i silaze u doline, na mesto koje si im utvrdio.

9 Postavio si među, preko koje ne prelaze, i ne vraćaju se da pokriju zemlju.

10 Izveo si izvore po dolinama, između gora teku vode.

11 Nego koliko je nebo visoko od zemlje, tolika je milost Njegova k onima koji Ga se boje.

12 Koliko je istok daleko od zapada, toliko udaljuje od nas bezakonja naša.

13 Kako otac žali sinove, tako Gospod žali one koji Ga se boje.

14 Jer zna građu našu, opominje se da smo prah.

15 Dani su čovečiji kao trava; kao cvet u polju, tako cveta.

16 Dune vetar na nj, i nestane ga, niti će ga više poznati mesto njegovo.

17 Ali milost Gospodnja ostaje od veka i doveka na onima koji Ga se boje, i pravda Njegova na sinovima sinova,

18 Koji drže zavet Njegov, i pamte zapovesti Njegove, da ih izvršuju.

19 Gospod na nebesima postavi presto svoj, i carstvo Njegovo svim vlada.

20 Blagosiljajte Gospoda anđeli Njegovi, koji ste silni krepošću, izvršujete reč Njegovu slušajući glas reči Njegove.

21 Blagosiljajte Gospoda sve vojske Njegove, sluge Njegove, koje tvorite volju Njegovu.

22 Blagosiljajte Gospoda sva dela Njegova, po svim mestima vlade Njegove! Blagosiljaj, dušo moja Gospoda!

Psalmi 104:1

1 Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda! Gospode, Bože moj, velik si veoma, obukao si se u veličanstvo i krasotu.