⁸ Svaki dan ruže me neprijatelji moji, i koji su se pomamili na mene, mnom se uklinju.

⁹ Jedem pepeo kao hleb, i piće svoje rastvaram suzama.

¹⁰ Od gneva Tvog i srdnje Tvoje; jer podigavši me bacio si me.

¹¹ Dani su moji kao sen, koji prolazi, i ja kao trava osuših se.

¹² A Ti, Gospode, ostaješ doveka, i spomen Tvoj od kolena do kolena.

¹³ Ti ćeš ustati, smilovaćeš se na Sion, jer je vreme smilovati se na nj, jer je došlo vreme;

¹⁴ Jer slugama Tvojim omile i kamenje njegovo, i prah njegov žale.

¹⁵ Tada će se neznabošci bojati imena Gospodnjeg, i svi carevi zemaljski slave Njegove;

¹⁶ Jer će Gospod sazidati Sion, i javiti se u slavi svojoj;

¹⁷ Pogledaće na molitvu onih koji nemaju pomoći, i neće se oglušiti molbe njihove.

¹⁸ Napisaće se ovo potonjem rodu, i narod nanovo stvoren hvaliće Gospoda.

¹⁹ Što je prinikao sa svete visine svoje, Gospod pogledao s neba na zemlju.

²⁰ Da čuje uzdisanje sužnjevo, i odreši sinove smrtne;

²¹ Da bi kazivali na Sionu ime Gospodnje i hvalu Njegovu u Jerusalimu,

²² Kad se skupe narodi i carstva da služe Gospodu.

²³ Strošio je na putu krepost moju, skratio dane moje.

²⁴ Rekoh: Bože moj! Nemoj me uzeti u polovini dana mojih. Tvoje su godine od kolena do kolena.

²⁵ Davno si postavio zemlju, i nebesa su delo ruku Tvojih.

²⁶ To će proći, a Ti ćeš ostati; sve će to kao haljina ovetšati, kao haljinu promenićeš ih i promeniće se.

²⁷ Ali Ti si taj isti i godine Tvoje neće isteći.

²⁸ Sinovi će sluga Tvojih živeti, i seme će se njihovo utvrditi pred licem Tvojim.

¹ Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda, i sve što je u meni sveto ime Njegovo.

² Obukao si svetlost kao haljinu, razapeo nebo kao šator;

³ Vodom si pokrio dvorove svoje, oblake načinio si da su Ti kola, ideš na krilima vetrenim.

⁴ Činiš vetrove da su Ti anđeli, plamen ognjeni da su Ti sluge.

⁵ Utvrdio si zemlju na temeljima njenim, da se ne pomesti na vek veka.

⁶ Bezdanom kao haljinom odenuo si je; na gorama stoje vode.

⁷ Od pretnje Tvoje beže, od gromovnog glasa Tvog teku.

⁸ Izlaze na gore i silaze u doline, na mesto koje si im utvrdio.

⁹ Postavio si među, preko koje ne prelaze, i ne vraćaju se da pokriju zemlju.

¹⁰ Izveo si izvore po dolinama, između gora teku vode.

¹¹ Nego koliko je nebo visoko od zemlje, tolika je milost Njegova k onima koji Ga se boje.

¹² Koliko je istok daleko od zapada, toliko udaljuje od nas bezakonja naša.

¹³ Kako otac žali sinove, tako Gospod žali one koji Ga se boje.

¹⁴ Jer zna građu našu, opominje se da smo prah.

¹⁵ Dani su čovečiji kao trava; kao cvet u polju, tako cveta.

¹⁶ Dune vetar na nj, i nestane ga, niti će ga više poznati mesto njegovo.

¹⁷ Ali milost Gospodnja ostaje od veka i doveka na onima koji Ga se boje, i pravda Njegova na sinovima sinova,

¹⁸ Koji drže zavet Njegov, i pamte zapovesti Njegove, da ih izvršuju.

¹⁹ Gospod na nebesima postavi presto svoj, i carstvo Njegovo svim vlada.

²⁰ Blagosiljajte Gospoda anđeli Njegovi, koji ste silni krepošću, izvršujete reč Njegovu slušajući glas reči Njegove.

²¹ Blagosiljajte Gospoda sve vojske Njegove, sluge Njegove, koje tvorite volju Njegovu.

²² Blagosiljajte Gospoda sva dela Njegova, po svim mestima vlade Njegove! Blagosiljaj, dušo moja Gospoda!

¹ Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda! Gospode, Bože moj, velik si veoma, obukao si se u veličanstvo i krasotu.